Džermejn Penant – Okusio sam sve što fudbal može da pruži

„Video sam stvari  koje mislim da niko nije video u fudbalu“, govori Džermejn Penant, koji danas nastupa za Bilerikej Taun u sedmom rangu engleskog fudbala.

Penant je nastupao za Arsenal i Liverpul, postigao het-trik u prvoj Premijerligaškoj utakmici i nastupao u finalima Lige Šampiona i FA Kupa. Sa 34 godine ima mnogo iskustva u nogama i ne misli samo o prošlim vremenima. „Osećam se dobro ovde, ovo je sledeći korak. Osetio sam sve što fudbal može da pruži, vrh, dno i sve između. Sada sve to mogu doneti ovde gde sam sada.“

Bilerikej je drugačiji od svega do sada. Od Notingema gde je izgubio mamu od kancera sa samo 3 godine do toga kada je postao najskuplji tinejdžer u Engleskoj kada ga je Arsenal kupio za 2m funti, od toga kada mu je otac završio u zatvoru zbog dilovanja kreka i heroina, od njegovog završetka u zatvoru, pa sve do susreta sa Milanom na Olimpijskom stadionu u Atini 2007. godine u finalu LŠ, sve do igranja za Stouk, u Singapuru, Indiji, Viganu i Bariju.

Često ljudi govore kako je protraćio svoj talenat ali po njemu to mogu reći samo oni koji ga nikada nisu upoznali. „Bilo je mnogo opcija“ priča Penant koji je u junu trenirao mesec dana u Škotskoj sa Hibernijanom. „Nije bio samo Hibs. Mogao sam ići u Tursku, Kipar, nazad u Indiju, Indoneziju i to nisu bile jedine ponude. Mogao sam otići u prvu ligu Turske ili Kipra i to bi ljudima bilo normalno ali ne vide širu sliku. Kada je stigao poziv od Glena Tamplina (milionera i vlasnika Bilerkeja). Ovde imam priliku da se spremim za menadžerske ili trenerske poslove.

Mnogi ljudi ga se i dalje sećaju po onoj slici kako odlazi u zatvor na 3 meseca za vožnju u pijanom stanju 2005. godine. Njegova nedisciplina dok je bio u Arsenalu, na pozajmici u Birmingemu i u Španiji 2009/10 kada je zakasnio 3 puta na trening u dve nedelje i zaboravio poršea tamo, naravno da nikad posle toga nije bio u timu. Osim toga zabavljao se sa više glamuroznih manekenki pa je njegov život stalno bio na naslovnim stranama.

Sada i na život i na fudbal gleda mnogo dublje. „Definitivno sve shvatam mnogo ozbiljnije jer ne mogu igrati zauvek. Moraš odrasti, moraš biti čovek i brinuti se za svoju porodicu. Naravno, pravio sam greške ali bio sam mlad i bilo je uzbudljivo. Kada imaš tako mnogo novca a toliko si mlad previše toga je na tvojim ramenima. Zabavljao sam se, uživao i nisam primećivao da sam u žiži javnosti i da sam nekom uzor. Sada sam drugačiji.“

U mladim godinama oblikovala ga je smrt majke. „Bio sam sa ocem od 3. godine. Selili smo se više puta, sa više njegovih žena. Ja sam najstariji od četvoro dece, imam još brata i dve sestre. One su ostale sa svojim mamama, a  ja sam bio sa našim zajedničkim ocem i stalno se selio sa njim. Nikad nisam imao majčinsku figuru i pola mojih problema nastalo je iz toga. Takođe, nisam imao ni stabilnog oca tada pa sam imao veliku prazninu u mojim tinejdžerskim godinama.“

Usred takvih okolnosti Arsen Venger ga dovodio iz Nots Kauntija čiji menadžer, Sem Olerdajs, besni zbog načina odvođenja tinejdžera. Možda je Penant i mogao biti spašen da je Venger imao više strpljenja. Evo koliko godina kasnije Džermejn priča sve najbolje o Arsenu. „Od svih menadžera pod kojima sam igrao Arsen Venger je imao najveći uticaj. Od njega sam mnogo naučio.“

„Ali nikada mi nije dao pravu šansu. To je bilo frustrirajuće ali Venger je vrlo strog i ako ti stav nije pravi nećeš dobiti šansu. U isto vreme upravo zbog toga mi je stav i bio loš. Bio sam dobar, igrao sam sjajno za rezerve ali on kao da je izgubio veru u mene. Izgledalo je da nije bitno šta god ja da uradim jednostavno neću dobiti šansu. Bilo je teško i imali smo sjajan tim. Nepobedive. Bio sam ponosan da treniram  sa tom ekipom svaki dan.“

„Sećate se utakmice kada sam postigao het-trik za Arsenal? To je bilo u 6-1 pobedi protiv Sautemptona. To je bio moj prvi start za klub, bilo je sjajno.“

Taj het-trik obeležio je poletak čuvenog niza od 49 utakmica bez poraza ali Penant je nastupio samo 12 puta u 6 godina koliko je bio u klubu. „Posle het-trika mislio sam da ću igrati ali bio sam na klupi. Postalo je frustrirajuće i izgubio sam interesovanje. Mislio sam ovo ne vodi nikuda.“

Upravo ta frustracija doprinela je gubitku vozačke i završavanju u zatvoru u januaru 2005. godine. „Sećam se skrenuo sam sa puta i udario u banderu sa svojim mercedesom. Nikog nisam imao oko sebe, bio sam mlad i doneo sam pogrešnu odluku. Sledeće čega se sećam bio sam u zatvoru.“

„Sećam se čak i zatvorskog broja MX7232 i mislim da ga nikada neću zaboraviti. Zatvor me je promenio, a koliko ljudi nakon toga igra u finalu Lige Šampiona? Mora da sam nešto dobro uradio kad nisam dopustio da me to uništi.“

Rafael Benitez i Liverpul su ga potpisali na 4 godine u julu 2006. Seća se kako je Vengerov pomoćnik Pet Rajs rekao njegovom agentu „On neće uspeti“. Ne znam da li je imao nešto protiv mene ili je jednostavno bio stara škola, a moj karakter previše za njega. Kada sam za Redse postigao gol protiv Čelsija i zaigrao u finalu LŠ samo sam rekao mom agentu „Nadam se da Pet ovo gleda.“

Kroz smeh priča „Video sam Peta kada sam igrao za Stouk protiv Arsenala nekoliko puta. Bilo je nekako hladno između nas. Pobedili smo 3-1 i ja sam postigao gol i protrčao pored Arsenalovih navijača da im utrljam so na ranu. To je bio dobar momenat.“

Ipak, uspeh u Liverpulu nije bio dugotrajan. „Prva sezona je bila ok. Liverpul je klub za koji sam navijao u detinjstvu pa je to bilo super. Moja povreda je promenila sve sa Rafom. Nakon operacije bio sam 3 meseca na oporavku. Požurio sam nazad i nisam dobro igrao prvih par utakmica. Nakon toga mučio sam se da uđem u tim. Samo sam želeo da igram i dam 110%, a ako ne igram ne dajem. Sada znam da je to pogrešno.“

Penantova ambicija da bude menadžer došla je iz toga koliko se loše oseća bez fudbala. „Pre tri godine bih rekao nema šanse kad završim sa igranjem to je to. Kako sam stariji razumem više. Kada sam prošao neki period bez kluba pomislio sam mogu li stvarno bez fudbala u svom životu? To je sve što znam. Počneš da razmišljaš koliko bi ti nedostajala svlačionica i proslavljanje gola ili pobede. Kao trener si deo svega toga i dalje. Takođe je i posao i treba mi zarada za život. Još uvek imam mnogo toga da ponudim.“

Da li bi mogao dobiti posao u Bilerikeju? „Sigurno. Ako sve bude išlo po planu i budemo preskakali rangove, sa mojim iskustvom i fudbalskim IQ-om mogu biti vrlo koristan.“

On će se naravno suočiti sa činjenicom da nema mnogo tamnoputih menadžera ili trenera. „Teška je borba i žao mi je što je tako ali Kris Hjuton i Kris Pauel svima pokazuju da su dobri kao i svi ostali. Hjuton je odveo Brajton u Premijer Ligu što je veliki uspeh. Koliko menadžera je to uspelo? Nadam se da će vlasnici klubova shvatiti da boja kože ne određuje koliko će dobro tvoj tim igrati.“

„Možda će se u nižim ligama otvorite veće šanse za tamnopute menadžere. Mada još ne razmišljam o tome. Još nisam tamo, sada sam igrač Bilerikej Tauna.“

Ambicija predsednika kluba je da se za 5 godina nađu u Fudbalskoj Ligi. Takav stav i ulaganja doveli su da ih mrze svi protivnički navijači. Postoje i glasine da plaća neke igrače i 30 000 funti nedeljno. „To su gluposti“, priča Tamlin, „Niko ne dobija više od 1000 funti nedeljno čak ni Džermejn. Kada je debitovao protiv Vest Hema u prijateljskoj imali smo najveću posetu u istoriji kluba – 4 582. Penant je postigao sjajan gol taj dan.“

Penant nastavlja „Želim da učinim nešto za klub ali nije lako jer su očekivanja ogromna. Pošto sam igrao na visokom nivou ljudi očekuju da postignem par golova svaku utakmicu. Ali u svlačionici je opušteno. Poznajem Džejmija (O’Haru), Pola (Končeskog) i Kevina Folija (igrao za Vulvs u PL) i odmah smo kliknuli. Isto je i sa drugim momcima. Nije bitno ko je na profi ugovoru, a ko ima poso pored ovog. Neki od njih su na gradilištima zaposleni ali na terenu smo tim. Ako si lenj zadirkivaće te i ne očekujem ništa manje, svi smo ravnopravni.“

„Moja porodica je srećna što sam ponovo u Engleskoj i sa ocem je sada sve u redu. Sada je sve između nas kako treba da bude između oca i sina.“

Penant pokazuje jednu od svojih tetovaža i čita reči sa desne ruke „Somewhere between faith and luck lies destiny“ u prevodu „Negde između vere i sreće leži sudbina“.

Sudbina za Penanata sada je u Bilerikej Taunu. „Da“, kaže kroz smeh, „Ne žalim ni najmanje što sam ovde. Imam 34, a ne 24 godine. Ne igra mnogo igrača na vrhunskom nivou ceo život. Ovo je samo još jedna ulica u fudbalskom životu. Imao samo mnogo uspona i padova, a ovo je samo novo poglavlje.“

Tekst preuzet sa The Guardiana.