Boxing Day – jer nema ništa bolje od toga

Boksing Dan je praznik koji se slavi dan posle Božića kada se razmenjuju pokloni (eng. box – kutija, poklon). Ova tradicija datira još iz 19. veka ali je tek dolaskom kapitalizma Boksing Dan postao poznat kao šoping praznik nešto kao „crni petak“ (eng. Black Friday) u SAD-u.

Fudbal na Boksing Dan (eng. Boxing Day) je Engleska tradicija da se mečevi igraju 26. decembra tj. dan posle Božića.

Kada izađe raspored utakmica za celu sezonu navijači s nestrpljenjem iščekuju s kim njihova ekipa igra za vreme Boksing Dana jer tada cela porodica ide na stadion. U većini zemalja tada je zimska pauza ali u Engleskoj fudbal je podređen navijačima pa se mečevi igraju i tokom prazničnog perioda. Tradicionalno za ovaj dan nameštale su se utakmice tako da se ne mora putovati daleko i najčešće su igrali lokalni rivali jer su i vozovi ređi u to vreme.

Takođe je velika prednost za zaradu od sponzora i medija jer su sve fudbalske oči sveta uprte u Premijer Ligu budući da se ne igra fudbal u ostalim konkurentskim ligama. Većina ljudi je na odmoru u to vreme pa imaju vremena s porodicama da odu na stadion i uživaju u velikim popustima i akcijama u svim klupskim šopovima.

Romantici veruju da je ova tradicija nastala kao rezultat toga što su Nemački i Engleski vojnici spustili oružje 1914. tokom Prvog Svetskog Rata i odigrali prijateljski meč. Zna se da taj događaj odigrao u Belgiji ali da li je bio pravi meč ili je samo nekoliko ljudi šutiralo loptu ostaje otvorena debata. Bilo kako bilo, Engleska Fudbalska Asocijacija je na stogodišnjicu organizovala počasni meč između vojnika ove dve zemlje nazvavši ga „Igra Primirja“.

Jedan od čuvenih Boksing Dana odigrao se 1963. kada je prosek golova po meču bio čak 6,6 po tekmi. To je rekord, naravno!

Fulam je na Krejven Kotidžu pobedio Ipsvič sa 10-1. Isti taj Ipsvič je bio šampion 18 meseci pre toga pod Sir Alfom Remzijem, mada su 1964. ispali sa primljenih 121 golom.

Alan Maleri se seća utakmice: „Sećam se da sam dao 9. gol i da smo dva dana posle toga išli u Ipsvič i izgubili 4-2. To je jednostavno bilo nešto neopisivo. Najčudniji rezultati su se dešavali za vreme praznika. Ljudi me pitaju da li su tada golmani bili lošiji? Mislim da ne. Roj Bejli otac Gerija Bejlija iz Mančester Junajteda je branio za Ipsvič taj dan i bio je pristojan golman. U ranim 60-im imali ste Gordona Benksa, Pet Dženingsa, Bert Trautmana i Bert Vilijamsa u Vulvesu pre toga.“ Maleri takođe kaže da se tada dosta napadačkiji fudbal igrao i da ne pamti taj dan kao neki poseban u njegovoj karijeri. Govori dalje: „Jedan od najčudnijih dana u karijeri mi je bio svakako kada samo imao 17 godina i kada smo izgubili u Vulverhemptonu sa 9-0. Bila je sredina nedelje i seli smo da jedemo. Frenk Ozborn, generalni menadžer Fulama je rekao izgubili smo 9-0 ali Alan Maleri će zaigrati za reprezentaciju. Nisam mogao da verujem, ali ispostavilo se da je bio u pravu. Frenk je igrao za Spurse i pušio po 60 cigareta dnevno i pio flašu skoča na dan. Ne bih preporučio njegov stil života ali umro je tek u 91. godini života.”

Mi jedva čekamo sutra jer smo već i sami u društvu napravili malu tradiciju uoči Boksing Dana, napravite je i vi! Ne mora da padne golova kao 1963. samo da naši klubovi pobede i da gledamo najbolji fudbal na svetu ceo dan.

Neverovatno dobra tradicija samo u Engleskoj, naravno!