Moody blues – Noći u belom satenu
Za starije da se podsete, za mlađe da se upoznaju …
Te 1967. godine, birmingemska grupa ,,The Moody Blues“ postojala je pune tri godine i iza sebe imala samo jedan zapažen singl. Očajnički su tragali za hitom koji će im konačno odškrinuti vrata slave. Gramofonska kompanija ,,Deram“, želeći da promoviše najsavremeniju stereo tehnologiju, predlaže im da snime rokenrol verziju kompozicije ,,Nova simfonija sveta“ češkog kompozitora Antonina Dvoržaka. Predlog su delimično prihvatili. Iskoristiće sve blagodeti nove tehnologije, ali će snimiti sopstveno autorsko delo, kompoziciju ,,Nights in White Satin“ , koju je dve godine ranije napisao gitarista Džastin Hauard, nakon što je od devojke na poklon dobio satensku posteljinu.
Uvodni deo kompozicije, kao i njen kraj, odsvirao je ,,Londonski festivalski orkestar“. Zanimljivo je da ovaj orkestar u stvari nikada nije ni postojao. Ovim imenom nazvani su svi muzičari koji su učestvovali u snimanju konceptualnog albuma ,,Days of Future Passed“ sa kojeg je i ova pesma skinuta i izdata kao singl. U originalnoj, dužoj verziji u pesmi se našlo mesta i za narativnu deonicu bubnjara Grejema Edža ,,Late Lament” koju je odrecitovao klavijaturista Majk Pinder.
Tekst koji na fantastičan način dočarava svu težinu koju oseća zaljubljen čovek, božanstvena melodija, kao i suptilno korišćenje, do tada poprilično nepoznatih instrumenata, flaute i melotrona, učinili su ovu pesmu jednom od najprepoznatljivijih u dugoj istoriji rokenrola.
tekst: Stefan Dragosavac
