Joy Division – besmrtnost kao takva

4. jun 1976. godina, Leser Fri Trejd Hol, Mančester, koncert grupe ,,Sex Pistols”. Dva lokalna momka, tik uz binu, razgoračenih očiju uživaju u performansu londonskih pankera. Nedaleko od njih jedan visoki mladić obučen u kožnu jaknu na čijim je leđima velikim crvenim slovima pisalo ,,HATE” u društvu svoje žene pažljivo posmatra dešavanja oko sebe. Pažnju mu privlače ona dvojica koja su gotovo hipnotisana zagušujućom svirkom. I baš tada, negde između Rotenove psovke i završnog Stivovog rifa, na mestu enormne količine piva i gustog oblaka duvanskog dima, rađao se ,,Joy Division”, jedan od najoriginalnijih i najuticajnijih bendova svih vremena.

Ijan Kevin Kertis rođen je 15. jula 1956. godine. Svoje detinjstvo proveo je u Hardsfildu, predgrađu Mančestera, da bi se krajem 60-ih godina sa porodicom preselio u grofoviju Češir, u grad Maklsfild. Tradicionalno depresivno englesko vreme, nedostatak zelenila i jednolični, betonski stambeni blokovi činili su Maklsfild užasnim mestom za život. Beg od sumorne svakodnevnice Ijan je pronalazio u muzici i knjigama. Bio je pasionirani čitalac Vilijama Barouza, Oskara Vajlda i Dž. G. Balarda. Uživao je u muzici Dejvida Bouvija, Lu Rida, Džim Morisona i Igi Popa. Kao vrlo mlad počeo je da piše, a u njegovoj sobi posebno mesto zauzimala je tzv. kutija reči u kojoj je taložio svoje pesme i priče. Duga kosa, kožne pantalone i jakne, našminkane oči činile su ga prepoznatljivim na ulici i školi. Bio je fasciniran smrću i fizičkim bolom, pa se često samopovređivao ispitujući granice sopstvene izdržljivosti. Ni korišćenje opojnih supstanci nije mu bilo strano. U okviru plana i programa srednje škole koju je pohađao, učenici su morali obavljati povremene društveno korisne aktivnosti. Jedna od tih aktivnosti je bila i poseta gerontološkim centrima, u kojima je Ijan, u društvu svog najboljeg prijatelja Toni Natala, krao i konzumirao lekove. Nakon završetka srednje škole Ijan se oženio svojom školskom drugaricom Deborom, a vrlo brzo i zaposlio u službi koja se bavila pronalaženjem poslova za osobe ometene u razvoju.

Zaražen pank groznicom kao i većina omladine tog vremena, Ijan je u društvu svoje supruge i prijatelja bio neizostavan deo publike na koncertima najpoznatijih pank bendova. Upravo posle jednog takvog koncerta došao je u kontakt sa Bernarom Samnerom (gitara) i Piterom Hukom (bas gitara) koji su tek oformili pank grupu ,, Stiff Kittens”. Zajedno sa Ijanom u grupu dolazi i bubnjar Teri Mejson, ali on vrlo brzo biva zamenjen Stivom Bradrdejlom, bubnjarem lokalnog pank benda ,,Panik”. U međuvremenu, bend menja ime u ,,Warsaw”, po pesmi Dejvida Bouvija ,,Warszava” sa albuma ,,Low”. U avgustu 1977. godine, nakon što je prošao audiciju koja je održana ispred jednog mančesterskog zatvora, Stiven Moris postaje novi bubnjar. U decembru iste godine bend menja ime u ,,Joy Division“. Novo ime je bilo inspirisano novelom poljskog Jevreja Jehela Denura koji je pisao pod pseudonimom Ka-cetnik 135633, sa temom Drugog svetskog rata pod nazivom ,,Kuća lutaka” u kojoj je naziv Joy Division (vesela divizija) bio korišćen u žargonu za grupu žena koje su u  koncentracionom logoru u  nacističkoj Nemačkoj bile prisiljavane da se prostituišu sa nacistima.
1978. godine menadžer benda postaje Rob Greton, koji ih vrlo brzo spaja sa Tonijem Vilsonom, ključnom figurom lokalne muzičke scene toga vremena, što i rezultira objavljivanjem EP ploče u trajanju od 13 minuta pod nazivom  ,,An Ideal for Living”.

15. juna 1979. godine objavljuju svoj album prvenac  ,,Unknown Pleasures” koji je izazvao opšte oduševljenje kritičara i publike, te se dugo zadržao na nezavisnim top-listama širom Velike Britanije. Jezgroviti tekstovi o samoći i nesnalaženju, Ijanov karakterističan bariton, neverovatna zvučna podloga koju pravi ritam sekcija, Bernarova minimalistička gitara, kao i inovativna rešenja producenta Martina Haneta, nalepila su albumu etiketu antologijskog. Pažnju je privukao i omot. Tamna podloga, a u sredini poprilično nejasna slika. Ta slika je u stvari radiogram od sto uzastopnih pulseva rotirajuće neutronske zvezde CP 1919, inače prvog otkrivenog nebeskog tela takve vrste. Uspeh albuma omogućio im je i prvu britansku turneju, doduše ne samostalnu, već u ulozi predgrupe mančesterskog pank benda ,,Buzzcocks”.

Nakon objavljivanja singla ,,Transmission” bend kreće na evropsku turneju. Zdrastveno stanje Ijana sve se više pogoršavalo (godinu dana ranije dijagnostifikovana mu je epilepsija). Na nastupima je sve češće doživljavao epileptične napade, tako da su mnogi koncerti bili prekidani, a ponekad ih je čak i pretvarao u plesne pokrete (čuveni epilepsy dance). Nakon turneje bend se vraća u London pripremajući svoj drugi album ,,Closer” i nastavljajući sa koncertnim aktivnostima. Međutim, Ijanov život postaje pravi pakao. Sve učestaliji napadi epilepsije, neprestane svađe sa članovima benda i početak brakorazvodne parnice, kojoj je kumovala veza sa belgijskom novinarkom Anik, doveli su do ozbiljnog stepena depresije i alkoholizma.

 

18. maja 1980. godine u ranim jutarnjim satima, svega nekoliko dana pred početak američke turneje, nakon što je odgledao svoj omiljeni film ,,Strožek” reditelja Vernera Hercoga i preslušao album ,,Idiot” Igija Popa, Ijan Kertis izvršio je samoubistvo vešanjem. Kremiran je i sahranjen na lokalnom groblju Maklsfildu, a na njegovom grobu je kao epitaf po želji njegove supruge Debore uklesan naslov njegove pesme „Love Will Tear Us Apart“.

U junu iste godine izlazi već pomenuti singl „Love Will Tear Us Apart“ i penje se na 13. mesto službene UK liste. Sredinom jula objavljen je i album ,,Closer”, koji ugledni muzički časopis NME (New Musical Express) proglašava albumom godine. ,,Closer” ni u čemu ne zaostaje za svojim prethodnikom. Ponovo je tu ubedljivi Ijanov vokal, ponovo je tu ubedljiva svirka, ponovo su tu melanholični i emotivno-eksplozivni tekstovi, ponovo je tu i više nego zanimljiv omot (slika Isusa Hrista na mrtvačkom odru preuzeta je sa grobnice porodice Apijani iz Đenove). Ijanovom smrću ,,Joy Division” je prestao da postoji, a preostali trojac, pojačan sa Džilijan Gilbert na klavijaturama, osniva novi bend pod nazivom ,,New Order”.

Ijan Kertis je jedan od najiskrenijih tekstopisaca u istoriji rokenrol muzike. Pisao je o sebi, o svojim patnjama, željama, nadama, htenjima. Svakim stihom on je žrtvovao komadić sebe i svojom bolnom iskrenošću terao publiku da budu svoji, da se ne stide svojih osećanja, da ne prezaju od svojih misli, da vole kada im se voli, da plaču kada im se plače. Publika je to prepoznala i zahvalila mu se na najlepši mogući način podarivši njegovim pesmama besmrtnost.

tekst: Stefan Dragosavac