Vini Džons – loš momak kog publika voli

Iako tek zahvaljujući glumačkoj karijeri postaje svetski poznat, karijera Vini Džonsa je vrlo zanimljiva i veoma šarena, zbog velikog broja žutih i crvenih kartona koji popunjavaju njegov fudbalski dosije, ali i broja klupskih boja koje je promenio. Ovaj bivši kapiten Vimbldona, kako u životu, tako i na terenu, ostaje upamćen po imidžu potpuno divljeg momka za koga pravila prosto ne važe, a kada ga gledate u filmovima Gaj Ričija, stičete utisak da on uopšte ne glumi. Tuče u barovima, psovke, opijanja, brza vožnja, i drugi skandali su godinama punili stranice britanskih tabloida, ali se uvek činilo da ga ljudi prosto – vole.

Vinsent je svoju fudbalsku karijeru započeo 1984., a paralelno sa igranjem fudbala je radio i kao građevinski radnik. Od 1986.godine igra u Vimbldonu, timu za koji je odigrao više od 250 utakmica, i za koji se može reći da je i obeležio njegovu fudbalsku karijeru. Jednu sezonu (1989-1990) je proveo u Lids Junajtedu i za tih 10 meseci je dokazao da je u stanju da izbegava prljavu igru. Naime, za celu sezonu dobio je samo 3 žuta kartona, a osoba koja je uspela da ga pripitomi je trener Hauard Vilkinson. Bilo kako bilo, Vini je nakon ove posne sezone nastavio po starom. Lids je napustio nakon jedne sezone jer je konkurencija u timu postala prevelika nakon dolaska Betija, Spida i Mekalistera ali je ostvario poseban odnos sa navijačima koji su ga obožavali a on je u znak zahvalnosti istetovirao grb Lidsa na nozi. Sledeću sezonu igra u Šefild Junajtedu, zatim prelazi u Čelsi. Nakon kraćih boravaka u Šefildu i Londonu, vraća se u ekipu Vimbldona, i tamo ostaje još 6 godina.

Za razliku od današnjih fudbalera, za koje igranje za reprezentaciju predstavlja obavezu koju neretko izbegavaju, Vini Džons je očajnički želeo da igra internacionalne utakmice, tako da je tražio čak i daleku rodbinsku vezu koja bi ga kvalifikovala da igra za neki britanski nacionalni tim. Njegov deda sa majčine strane je rođen u severnom Velsu, što ga dovodi do mesta u nacionalnom timu Velsa, u kom je bio i kapiten. Džonsovo igranje za reprezentaciju Velsa bilo je ismejano od strane bivšeg poznatog reprezentativca Engleske, temperamenta sličnog Vinijevom, Džimi Grivsa,  koji je rekao “Imali smo afere sa kokainom i korupcijom,  Arsenal je dao dva gola kod kuće i taman kad pomislite da fudbal ne može više da vas iznenadi Vini Džons zaigra za reprezentaciju!”

Džons je bio je i član „Lude družine“, sa kojom je 1988. osvojio FA Kup.

„Crazy gang“ je nadimak skovan od strane britanskih medija koji opisuje igrače Vimbldona tokom osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka. Njihovo često ekscentrično, mačo ponašanje i ‘nesofisticirani’ stil igre nije bio naročito zanimljiv fudbalskim stručnjacima, ali tim je beležio uspehe, a postojao je i izuzetno razvijen timski duh među igračima. Do kraja osamdesetih godina, ovaj nadimak nije bio rasprostranjen, i uglavnom su ga koristili samo igrači Vimbldona u međusobnoj komunikaciji. Prelomni momenat je bio kada je 1988. tim osvojio FA Kup, pobedivši Liverpul rezultatom 1:0. Od tada, „Luda družina“ postaje često korišćen termin na televiziji i u novinama, kao sinonim za tim Vimbldona. Pored Džonsa, u ovoj grupi bili su jos Denis Vajz, Voli Dauns , Lori Sančez, i drugi.

Vini Džons je mnogima poznat kao fudbaler koji drži rekord za najbrži žuti karton u istoriji, koji je ‘zaradio’ nakon samo 3 sekunde od prvog sudijskog zvižduka. Kao igrač Čelsija, 1992. godine, igrao je protiv svog bivšeg tima, Šefild Junajteda, gde je načinio prekršaj nad Dejnom Vajthausom. Time je oborio svoj sopstveni rekord od 5 sekundi iz prethodne sezone.  1986.godine dok je igrao u timu Vimbldona, načinio je vrlo grub start nad igračem Totenhema Gerijem Stivensom. Stivens je tad pretrpeo ozbiljnu povredu kolena, od koje se nikad nije sasvim oporavio, što je rezultiralo njegovim povlačenjem.  Smatra se da je Džons u ovoj situaciji mogao drugačije da postupi, startom direktno na loptu, čime bi se izbeglo namerno povređivanje protivničkog igrača. Tokom svoje karijere dobio je ukupno 12 crvenih kartona, a 1992. imao je ulogu voditelja-prezentera u snimku „Žestoki momci fudbala“ (eng. Soccer’s Hard Men), dokumentarnom filmu u čijem ostvarenju su učestvovali Džons i drugi ostrvski fudbaleri koji imaju reputaciju opasnih momaka Škoti- Bili Bremner i Grem Sunes , Englez Norman Hanter i drugi. U snimku se pojavljuju i članovi „Lude družine“. Fudbalska asocijacija optužila je Džonsa za promovisanje i glorifikovanje prljave igre, zbog čega je bio suspendovan i kažnjen sa 20.000 funti novčane kazne. Na naslovnoj strani „Žestoki momci fudbala“ filma stoji objašnjenje – „Najbolji startovi sa pucanjem kostiju, guranja i udarci.“ Jedan od najpoznatijih Vinijevih incidenata je onaj u kom je uhvatio za muškost Pol Gaskojna .

1998. godine debituje u filmu „Dve čađave dvocevke“, nakon čega je usledila i uloga u filmu „Sneč“. Učestvovao je u preko 40 filmskih ostvarenja. Jedan od najvećih uspeha zabeležio je ulogom u filmu ’X-man: The Last Stand’, iz 2006. Iste godine objavljeno je da ce Vini Džons glumiti Željka Ražnatovića Arkana u filmu ’Filthy war’. Ipak, jedna od najzanimljivijih uloga je ona u filmu „Mean Machine“, u kom Džons glumi bivšeg kapitena engleske fudbalske reprezentacije, koji završava u zatvoru nakon tuče sa policijom i brze vožnje pod dejstvom alkohola. Deni Mihan, njegov filmski junak, preuzima posao trenera fudbalskog tima sačinjenog od zatvorenika, i sprema ih za okršaj sa timom zatvorskih čuvara.

Danas živi u Americi, u Holivud Hilsu, sa suprugom i decom. Ispred njegove kuće je ogromna zastava Velike Britanije. Džon Travolta mu je sugerisao da bi ipak trebalo da okači američku zastavu, umesto „Union Jack“, što je Vini odbio.  2010. godine učestvovao je u britanskom serijalu VIP Veliki brat, i osvojio je treće mesto. Dva osnovna motiva za učestvovanje su bila da pokaže sebe u drugom svetlu, i da osvoji novčanu nagradu, čiji bi veći deo poklonio u fond „Pomoć za heroje“, namenjen povređenim britanskim vojnicima. Supruga, kojoj je beskrajno posvećen, podstakla ga je da prestane da pije. „Znao sam da šampanjac i alkohol truju moje telo, tako da sam prestao da pijem. Danas samo povremeno popijem pivo i ne tražim nevolju“, kaže Vini.

„Moj prijatelj Stiv Džouns iz benda Seks Pistols rekao mi je da moram da prestanem da upadam u nevolje, i bio je u pravu. Dovoljno je da pogledate moj dosije da vidite da nemam ništa protiv toga da se sa nekim pobijem, ali me jedino ljuti kad me ljudi ponižavaju. U mom životu bilo je par neverovatnih momenata. Da, pevao sam sa Donijem Ozmondom, a jednom sam imao dve tuče za jedno popodne u istom pabu. Da li bih radije pevao sa Ozmondom? Da, sad bih… Ne želim više da sramotim svoju decu, znaš? Svaki put kad upadnem u nevolju, pomislim ‘Ne mogu ovo da uradim’ zbog čega sam razmišljao o tome da izvršim samoubistvo: to je bio težak životni period za mene.“ Vini se smirio, pre svega zbog svoje dece, posvetio se glumi i mirnom životu u američkom predgrađu, ali će uvek ostati jedan od onih neodoljivo loših momaka kog svi vole.

U poslednjih godinu i po dana, zajedno sa suprugom, vodi borbu protiv raka kože. Mi im želimo uspešan oporavak i da nam da još puno materijala za priče po kafanama a kakav je šampion znamo da će Vini i ovu utakmicu pobediti.

 

Tekst napisala: Una Kostandinović