Vilijam ‘Debeljko’ Folk – prva fudbalska zvezda

Pretpostavljam da ste svi bar jednom videli sliku golmana Čelsija sa početka 20. veka kako posmatra utakmicu sa belim šorcem upasanim do dijafragme i stomakom koji prosto ne priliči sportisti. Iza te slike koja ljude tera na smeh krije se priča o čoveku velikog golmanskog umeća i još većih dimenzija, legendi vremena kada je fudbal još bio mlad – Vilijamu Folku.

Priča o Vilijamu Folku počinje 1874. godine, kada je rođen u selu Doli, između Šruzberija i Birmingema. Prve fudbalske korake je napravio u Blekvel Pitu, bio je nadaren za golmana sa izrazitom visinom od 193 centimera i izuzetnom agilnošću, na početku karijere je imao oko 80 kilograma težine da bi se u trenutku njegovog penzionisanja ta cifra gotovo pa udvostručila.

Šefild Junajted ga je platio 20 funti 1894. godine i odmah se pokazao kao sjajno pojačanje. U svojoj prvoj sezoni je propustio samo jednu utakmicu i iz prve postave je izbacio Artura Vortona, prvog tamnoputog profesionalnog fudbalera, o kojem smo takođe pisali! Sa Oštricama je osvojio dva FA kupa i jednom izgubio u finalu istog takmičenja, protiv Totenhem Hotspura koji je tada još bio amaterski klub pred preko 100 hiljada ljudi na Vembilju. U finalu 1902. godine protiv Sautemptona prvi meč je završen 1:1 a Folk je bio toliko besan da je GOLIŠAV izjurio iz svlačionice da potraži sudiju Kirkhema i ‘iskaže’ svoje nezadovoljstvo zbog neregularnog gola Svetaca. Ovaj se jadnik sakrio u plakar namenjen za metle i ostalu opremu za održavanje, sve dok nisu došli zvaničnici FA koji su ga izbavili. Šefild je u ponovljenom meču slavio 2:1.

Osvojio je jednu titulu Divizije jedan sa Šefildom, u sezoni 1886/1887 a sezonu pre te je tražio povišicu na 3 funte nedeljno. Bio je najplaćeniji igrač u Engleskoj i nije bio popularan samo zbog težine od preko 130 kilograma – imao je jedinstven talenat , sa lakoćom je branio penale i većina golova koje je primao su bili iz kontra napada, kada bi ga protivnik zaobišao i plasirao loptu u nebranjenu mrežu. Sa ljudima koji su ga previše zadirkivali je uvek isto postupao – sedeo bi na njima dok se ne bi izvinili!

Dok je branio za Šefild, bonusi za pobede u velikim utakmicama koje su dobijali ključni igrači su išli do 5 funti. Tada je prosečna zarada jednog Britanca bila ni manje ni više nego 1 funta nedeljno! Taj podatak govori o popularnosti ‘Debeljka’, imao je status zvezde  100 godina pre rođenja Mesija, Ronalda i Đanija Ćurčića. Ah da, do 1890. godine je uporedo igrao fudbal i kriket kao profesionalac!

Kada je Barton igrao protiv Šefilda, Folk je odbranio dva penala i protivnički napadač se pravdao da nije imao gde da šutne a da ne pogodi ‘Debeljka’! U oktobru 1889. godine, Liverpul je na Enfildu dočekao Šefild Junajted, napadač Redsa Džordž Alan se nije bojao Folka i kada je ovaj jednom prilikom uhvatio loptu, Alan je dao sve od sebe da ga nekako ugura u gol, što je bilo dozvoljeno po pravilima. Već ste skapirali da je Folk bio temperamentan čovek a Alan ga je razbesneo. Oborio ga je na zemlju, uhvatio ga za noge i vukao po terenu!

Da li ste čuli za čuvenu pesmicu ‘Who ate all the pies’? Verovatno vam je jasno po kome je nastala. Folk je jednom prilikom rekao: ‘Ne smeta mi kako me zovu, dok me ne zovu kasno na ručak.’ Uvek je dolazio pre svojih saigrača na doručak, postavio bi sto i pošteno se najeo.

Godina je bila 1905. i Čelsi je izdvojio 50 funti za potpis Šefildove zvezde. Folk nije pristao na smanjenje plate u Šefildu i zbog toga mu je transfer u London bio primamljiva opcija, a posta je i kapiten kluba. Tada je važilo pravilo da se gol važi ukoliko igrač ugura golmana sa loptom u gol, a sad probajte da zamislite kako neko uspeva da ubaci u gol kolosa poput Folka?  Iza svog gola, Folk je postavio dva klinca koja bi ometala protivničke igrače grimasama, čudnim pokretima i potom išla po loptu umesto ‘Debeljka’ koji je bio veoma spor. Zadržala se tradicija dečaka koji idu po lopte koje izađu sa terena, i dalje umeju da nerviraju protivnike ali ne na način na koji su to radili oni u Folkovo vreme.

Priča kaže da mu je na jednoj utakmici bilo toliko dosadno da se ljujao na golu koji je branio. Prečka je pukla na dva dela i utakmica je bila prekinuta.  To mu je bila navika i jedan od razloga zbog kojih je za Englesku nastupio samo jednom, u pobedi od 4 – 0 protiv Velsa. Sezonu u Čelsiju je završio sa 28 primljenih golova na 36 utakmica, to je bila dobra statistika ali je na kraju prešao u Bredford, gde se penzionisao.

U Bredfordu

Još jedna od legendi po kojima će ostati upamćen odigrala se 1907. godine. Akrington Stenli je igrao protiv Bredforda koji je morao da nabavi dres druge boje za svog golmana ali nisu uspeli da nađu odgovarajuću veličinu. Folk je odigrao utakmicu obavijen čaršavom i nije se ni jednom bacio i isprljao čaršav, a takođe je sačuvao svoju mrežu. Od tada se utakmica bez primljenog gola naziva ‘clean sheet’! (sheet=čaršav)

Po odlasku u penziju, Folk je kupio prodavnicu i vodio pab ‘Vojvoda’ sve do 1910. godine, kada je policija pronašla u njemu 45 dobitnih tiketa iz kladionice! U pitanju su bile utakmice Šefilda na kojima je ‘Debeljko’ branio i pab je zatvoren zbog nameštanja utakmica u režiji njegovog gazde.

Jednom prilikom, Folk je za malo izazvao veliki saobraćajni udes kada se slučajno sudario sa konjem upregnutim u kočije, konj se uspaničio i počeo da beži i vuče kočije za sobom usred ulice.

1916. godine kao 42-godišnjak umro od ciroze jetre.

Vilijam Folk je definitivno jedan od najzanimljivijih likova u istoriji engleskog fudbala. Da je igrao par decenija kasnije, nema sumnje da bi bio obožavan i poznat kao neke druge lude glave, na primer, Vini Džons i Pol Gaskojn, ali, živeo je pre Prvog svetskog rata i nema mnogo ljubitelja fudbala sa naših prostora koji znaju nešto o njemu osim toga da je branio za Čelsi i bio, pa, izuzetno debeo!

tekst: Andrej Cvejanov

1

0