Maks Vusnem – jedan od najsvestranijih sportista za kog ćete ikada čuti!

Maks Vusnem rođen je 6. septembra 1892. u Liverpulu u imućnoj porodici. Iako rođen u Liverpulu svoje detinjstvo je proveo u malom selu Eberhejfesp u Velsu odakle je njegova porodica vukla korene. Školu je pohađao u Vinčester koledžu koji važi za jednu od najstarijih škola u Ujedinjenom Kraljevstvu. I odmah tu dolazi do izražaja njegov sportski talenat – bio je kapiten školskih timova u golfu i kriketu a takođe je bio član školskog fudbalskog i skvoš tima. Koliko je bio dobar govori činjenica da je postavio neke rekorde škole u kriketu koji su za neke profesionalce bili i više nego dobri a zamislite tek za običnog školarca koji se kriketom bavio amaterski.

Nakon što je završio školu prelazi da studira na Univerzitetu u Kembridžu i tamo je samo nastavio gde je stao pre toga. Bavio se fudbalom, kriketom, tenisom i golfom. Koliko je bio dobar govori činjenica da je smatran ”skreč” golferom (bez prevelikog skretanja s teme – neko ko je toliko dobar u golfu da može u svaku rupu ubaciti lopticu iz dva ili jednog udarca). Bio je ”plavac” Kembridža što je počasna nagrada koje se dodeljuje sportisti koji je student univerzitata a priznat je širom zemlje i šire i učestvovao je u nekom vidu nadmetanja u sportu za koji dobija nagradu protiv rivalskog Univerziteta u Oksfordu. On je bio četvorostruki ”plavac”, dobio je nagradu za sva 4 sporta kojima se aktivno bavio tokom studija.

Nakon završetka studija amaterski je igrao fudbal za Korintijan (engleski, ne brazilski, da ne bude zabune) i zabeležio je 3 nastupa za Čelsi. Dok je igrao za Korintijan bio je odabran za turneju po Brazilu 1913. godine i tamo je pružao briljantne partije i ostavio jako dobar utisak na publiku. Sledeće godine planirano je da se turneja ponovi ali na pola puta saznaju da je u domovini počeo rat. Kada su to čuli nije imalo o čemu razmišljati i turneja je otkazana. Pristali su u Rio de Žaneiro kao i planirano ali samo na kratki predah i uputili su se nazad za Englesku. To je za Maksa bila poslednja epizoda s Korintijansom.

Preživeo je Prvi svetski rat (prošao kroz horor ozloglašenog Galipolja) i nastavio je da se bavi sportom. Nakon rata potpisuje za Mančester Siti. Potpisao je samo pod uslovom da se vodi kao amater iako je bilo puno njegovih prijatelja koji su ga terali da postane profesionalac ali on je sve to smatrao suviše ”vulgarnim” a i uostalom nije odgovaralo njegovoj ličnosti. Nije želeo biti zatvoren u kavez i biti vezan samo za jedan sport. Stoga je nastupao za Mančester Siti kada igraju kod kuće a u međuvremenu se bavio drugim sportovima ali pre svega tenisom. Iako se i tu svodio pod amatera samo jedno je sigurno – to svakako nije bio. Zajedno sa Noelom Turnbulom osvojio je na Vimbldonu titulu u dublu 1921. a godinu pre toga su osvojili zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Antverpenu!

Novine su pisale o njegovim izuzetnim sportskim kvalitetima i rezultatima i žalile što se ne posveti samo jednom sportu i postane profesionalac ali on je to uporno odbijao. Nije ga bilo briga za novac niti je puno voleo da priča o svojim sportskim podvizima. Puno neverovatnih činjenica je vezano za njegovu karijeru a evo su samo neke od njih:

– Iako se vodio kao amater, izabran je od strane igrača i u Čelsiju i u Mančester Sitiju da bude kapiten

– Jedan od retkih koji je nastupio za Englesku fudbalsku reprezentaciju kao amater i pritom je nosio kapitensku traku na njegovom jedinom nastupu protiv Velsa (1922. godine)

– Odbio je da bude kapiten fudbalske reprezentacije Velike Britanije na Olimpijskim igrama jer je želeo više da se posveti teniskom timu

– Pri poseti Britanskog Dejvis kup tima u Kaliforniji upoznao se sa Čarlijem Čaplinom i nisu se previše simpatisali. Odigrali su partiju tenisa koju ja Maks lako dobio, Čaplinu je bio poljuljan ego pa su prešli na stoni tenis gde ga je Maks takođe dobio i tu ništa ne bi bilo čudno da ga nije dobio – nožem za maslac umesto reketa!

– Čim se zaposlio u jednoj fabrici u Mančesteru dobio je ponude da igra i za Junajted i za Siti pritom odabravši Siti

– Koliko je bio dobar govori činjenica da kada bi propustio utakmicu zbog posla njegove kolege na poslu su pretili štrajkom ukoliko se to ponovi

– Iako se na Olimpijskim igrama nije proslavio igrajući tenis u singlu u dublu je osvojio zlatnu medalju u muškom dublu i srebrnu medalju u mešovitom dublu…i to istog dana.

Godinu dana nakon prvog i poslednjeg nastupa za Englesku fudbalsku reprezentaciju protiv Velsa doživeo je težak lom noge igrajući za Mančester Siti protiv Šefild Vendzdeja. Bio je primoran da okonča svoju blistavu sportsku karijeru. Preorijentisao se na poslovne planove gde je podjednako bio uspešan. Nikada previše nije pričao o svojim sportskim podvizima. Preminuo je 14. jula 1965. u Londonu usled disajnih problema. Život mu je protekao bez prevelike slave koju je sam svesno odbijao i tek sada saznajemo o svim njegovim neverovatnim podvizima.

Odmeren i skroman, džentlmen na terenu, ličnost za koju ne bi trebalo dozvoliti da je nagrize zub vremena i da bude zaboravljena. Jedinstveni gospodin – Maks Vusnem.

 

tekst napisao: Aleksej Rašković