Nije sve tako crno za Bolton

Iako Bolton Vonderersi prolaze kroz najgore dane u istoriji kluba i uskoro će posle dugo vremena zaigrati u trećem rangu takmičenja, razlozi za optimizam postoje. Pored preuzimanja kluba od strane kompanije Sports Shields, povratka nekih od bivših igračkih legendi u klub i otpisa većeg dela duga, beli dres su tokom ove sezone nosili i brojni mladi igrači koji nagoveštavaju svetlu budućnost ekipe iz Lankašira. Neki od njih su u prvi tim ušli pre sezonu ili dve, ali je svima zajedničko što su tokom tekuće dobili šansu da se ustale u prvom timu i pokažu koliko vrede.

Krenimo po linijama tima:

Rob Holding (1995) – štoper/desni bek

I da ne krećemo od poslednje linije tima, morali bismo da započnemo analizu sa mladim defanzivcem koji je na Makron stadionu od svoje osme godine. Rob je prilično tiho ušao u prvi tim, namera je bila da trenira sa seniorima i čeka svoju šansu u kupovima, pa je u tom stilu i debitovao na početku ove sezone u minimalnom porazu Vonderersa u Liga kupu od Barton Albiona. Brojne kadrovske promene i očajni rezultati tokom sezone naterali su, sada već bivšeg menadžera Nila Lenona, da pruži veću šansu polivalentnom defanzivcu koji je u početku uglavnom igrao na mestu desnog beka. Kako je sezona odmicala, minutaža je rasla, a Holding je i definitivno pomeren na prirodnu poziciju – štopera. Od utakmice sa Hal Sitijem sredinom decembra, propustio je samo utakmicu sa Brentfordom zbog suspenzija. Do sada je nastupio na 29 utakmica i postigao jedan gol, tada veoma bitan jer je dao ekipi nadu da može do opstanka. Bila je to utakmica sa MK Donsima u kojoj je Holding postigao jedan od tri pogotka u trijumfu od 3:1. Nažalost, obe ekipe će naredne sezone nastupati u Ligi 1.

Nagrada za sjajne partije stigla je u vidu priznanja – Rob Holding je zvanično najbolji igrač kluba za sezonu 2015/16. I sam priznaje da je ovo bila teška godina za klub, ali da je ponosan što je uspeo da se nađe u probranom društvu, jer su nagrade za igrača sezone osvajala imena poput Džej Džeja Okoče, Kevina Dejvisa, Nikolasa Anelke…

Džoš Vela (1993) – centralni/zadnji vezni/desni bek

Možda i nije ispravno reći da je Vela klinac, ali vreme zaista brzo leti. Džoš je već neko vreme u seniorskom timu i polako gradi sebi ime i mesto u startnoj postavi. U klubu je od devete godine, a sa nepunih 18 je Liverpul ozbiljno zagrizao za njega i ponudio milion funti Boltonu da ga dovede u svoje redove. Tadašnji menadžer Oven Kojl je bez razmišljanja odbio ponudu, ali i procenio da je za golobradog vezistu pravo vreme da dobije šansu, barem na kašičicu. Stoga je u poslednjoj Boltonovoj sezoni u društvu najboljih – 2011/12, Vela skupio nekih 40ak minuta ušavši tri puta s klupe. Naredne sezone se minutaža neznatno povećala, ali je upisao i svoja prva tri starta u belom dresu.

Dolaskom Dugija Fridmena na klupu prvog tima, promenila se i sudbina mnogih mladih igrača, pa tako i Džoša Vele. Mladi stručnjak nije preterano cenio produkte Boltonove omladinske škole, pa Vela nije odigrao NIJEDAN jedini minut u ligi, s tim da je u Ligi 1 upisao sedam nastupa na pozajmici u Nots Kauntiju. Odlaskom kontroverznog stručnjaka svanulo je svim mladim igračima, koji su u više navrata govorili o lošem odnosu sa bivšim menadžerom. Novi trener Nil Lenon je prepoznao kvalitet u Veli i momentalno ga ubacio u prvu postavu, doduše daleko od prirodne pozicije jer ga je iznenađujuće stavio da igra – desnog beka. Ali, ispostavilo se da je to bilo neprocenjivo iskustvo za mladog fudbalera koji je na 30ak nastupa prikazao veoma kvalitetne partije, upisao 3 asistencije i istakao se vrlo pouzdanim igrama u odbrani.

Tokom ove sezone, Lenon ga je koristio i na mestu centralnog veznog, u zavisnosti od taktike, a Džoš je zabeležio 35 nastupa, postigao dva gola i dodao isto toliko asistencija.

Kejn Vuleri (1995) – levo krilo/napadač

Poput Džoša Vele, i Kejn Vuleri je dobio šansu da prvo pravo seniorsko iskustvo stiče u Ligi 1 u dresu Nots Kauntija. Tamo je odigrao šest utakmica pre povratka u Bolton za koji je zvanično debitovao krajem prošle sezone, u meču sa Bornmutom koji je tada trijumfovao s ubedljivih 3:0 i potvrdio plasman u Premijer ligu. Istini za volju, sezonu ranije bio je na pozajmici u petoligaškom Tamvortu, ali je ipak u pitanju znatno slabiji nivo fudbala.

Poput mnogih drugih izdanaka Boltonove škole, Kejn je ove sezone dobio svoje mesto pod Suncem i priliku za dokazivanje. Nastupio je na 18 mečeva i postigao dva pogotka, uključujući onaj protiv Roteram junajteda duboko u nadoknadi vremena, koji je Boltonu doneo pobedu od 2:1.

Kejn je izuzetno brz napadač i solidan dribler, što ponekad natera menadžera da ga stavi na mesto levog krila, gde ga je Lenon uglavnom i koristio. Odlaskom temperamentnog stručnjaka, Vuleri je pomeren u sam špic, ali bez rezultata. Na pet utakmica nije dao nijedan gol.

Zek Klof (1995) – napadač/ofanzivni vezni

Dolazimo i do pravog bisera Boltonove omladinske škole i momka koji ima posebno mesto u srcima navijača. Zašto? Zato što je u sred sezone, kada je klub još imao neke šanse da se spasi daljeg ponora i ispadanja u Ligu 1, odbio da razduži dres i pređe u redove rivalskog Bristol Sitija. Ali i zato što je imao najbolji mogući ulazak na veliku scenu, jer je debitovao golom protiv ljutog rivala Vigan Atletika, i to u pobedi Vonderersa od 1:0, početkom 2015. godine, u meču FA Kupa! Krajem meseca je i spasao ekipu poraza od Vulverhemptona, postigavši dva pogotka u remiju od 2:2. Posebno se istakao u meču osmine finala FA Kupa protiv Liverpula, kada je izborio penal koji je Ejdur Gudjonsen pretvorio u vodeći gol. Iste sezone potpisao je i novi ugovor.

Koliko u klubu veruju u njegov kvalitet i potencijal pokazali su i time što su mu dali da obuče dres s brojem 10 na početku tekuće sezone. Zek se odužio golovima, dao ih je 7 na 27 utakmica što je veoma dobro uzevši u obzir da igra za poslednjeplasirani tim lige.

Njegova trenutna vrednost nije velika s obzirom da je Bolton i zvanično trećeligaš od naredne sezone, ali je Bristol Siti bio spreman da izdvoji preko dva miliona funti ne bi li ga privoleo u svoje redove. Vonderersi tada nisu imali izbora, suočeni sa ogromnim finansijskim problemima, ali je Zek molio da ga ne prodaju kako bi pokušao da spase ekipu ispadanja. Potez kojim je zauvek kupio navijače.

Aleks Samizadeh (1998) – napadač

Za kraj i da pomenemo potencijalnu nadolazeću zvezdu. Momak koji još nije napunio 18 godina blista ove sezone u nastupima za omladinski tim, a zvanični debi za seniorski imao je u meču sa Brentfordom pre gotovo mesec dana kada je ušao s klupe umesto Kejna Vulerija. Aleks je na Makron stadion stigao prošle godine iz rodnog Teherana, pa se ne može nazvati produktom omladinske škole, ali je svejedno igrač na koga itekako treba obratiti pažnju. Iako tek sedamnaestogodišnjak, svojom fizičkom konstitucijom i golgeterskim instiktom dominira terenima omladinske lige, o čemu svedoči i statistika. Na 19 nastupa za omladinski tim, postigao je 18 pogodaka! Istovremeno je upisao i 14 nastupa za razvojni tim, doduše samo pet od starta, i zatresao mrežu u četiri navrata. Već neko vreme se pominje njegov prelazak u jači klub, a početkom godine je bio i na probi u Derbiju, ali do transfera ipak nije došlo. Videćemo koliko će dugo Bolton uspevati da ga zadrži u svojim redovima.

 

tekst: Nikola Kelović