Uspavani velikani istočnog Midlendsa

Jedno od najvećih rivalstava na Ostrvu, koje je u poslednjih 15 godina palo u drugi plan usled slabijih rezultata oba kluba, dobiće svoju novu epizodu kada se danas sastanu ljuti, lokalni rivali, Notingem Forest i Derbi Kaunti.

Relativno mladom simpatizeru engleskog fudbala s ovih prostora imena ova dva kluba neće izazvati neke posebne žmarce niz kičmu. I zaista, neko ko je poslednjih 15-ak godina subotom od 16 časova uz male ekrane nije imao mnogo prilike da prati utakmice ova dva kluba u najvišem rangu takmičenja. Tačnije, Notingem Forest u društvu najboljih nije bio od sezone 1998/99, dok je Derbi poslednji put tu igrao u sezoni 2006/07. Međutim, na pomen imena dva ljuta rivala, nešto stariji ljubitelji fudbala setiće se velikih uspeha koje su pomenuti timovi ostvarivali tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

Apsolutno svaki razgovor o ova dva tima mora se po automatizmu vezati za ime jednog čoveka – Brajana Klofa. Legendarni stručnjak sedeo je na kormilu oba kluba tokom svoje izuzetno turbulentne, ali uspešne trenerske karijere, i sa oba tima ostvario najveće uspehe u njihovim dugim istorijama. Čovek sa severa Engleske proveo je u zavičaju čitavu svoju igračku karijeru, nastupajući u dresu dva od tri najveća tima iz tog dela države. Do 1961. igrao je za matični Midlzbro, klub iz istoimenog grada u kom je i rođen, a zatim prešao u Sanderlend u kom je nastupao naredne tri godine. Tokom svoje neuobičajeno kratke karijere uspeo je da postigne čak 251 gol na 274 meča, pritom i da obuče dres seniorske ekipe Gordog Albiona u dva navrata. 1964, sa 29 godina, bio je prinuđen da okonča karijeru nakon što je pokidao ligamente kolena. Ispostavilo se da je kraj jedne karijere zapravo označio početak druge, još uspešnije.

Nakon relativno uspešnog perioda na klupi Hartlpula, Klof je, zajedno sa asistentom Piterom Tejlorom, stigao na klupu Derbi Kauntija. Popularni Ovnovi su tada već petu sezonu zaredom bili van društva najboljih, sa poslednjim velikim uspehom od pre čak 20 godina, kada je osvojen FA Kup (1946. godine). Čelnici kluba procenili su da im je potreban čovek koji više od svega želi da pobeđuje, a Klof se savršeno uklapao u tu zamisao. Mladi stručnjak nije oklevao da izvrši promene, pa je od standardnih igrača koje je zatekao u timu ostavio samo četvoricu – Vebstera, Durbana, Hektora i Boultona. Njima je pridružio nekolicinu momaka s kojima je i sam imao priliku da igra – Lesa Grina, Džona Mekgoverna, Roja Mekfarlanda. Derbi je protutnjao ligom u sezoni 1968/69 i rutinski ostvario plasman u najviši rang. Već u prvoj sezoni u društvu najboljih, Ovnovi su pružali sjajne igre i završili takmičenje na visokom, 4. mestu. I što je daleko važnije, postavljeni su temelji sistema, sistema kojim je rukovodio jedan mlad, ali sjajan stručnjak.

Nakon nešto slabije sezone 1970/71 i devetog mesta, Derbi se već naredne vratio u vrh tabele, i ovoga puta istakao kandidaturu za najviši plasman. Na kraju turbulentne sezone, Kaunti je stigao do svoje prve titule prvaka Engleske u istoriji, iako je poslednjeg dana takmičenja mogao da završi i na trećem mestu, da su Liverpul i Lids ostvarili pobede. To se nije dogodilo i Ovnovi su podigli šampionski pehar, ujedno i stekli pravo da igraju u Kupu evropskih šampiona naredne godine. Ipak, uspeh se nije ponovio i ekipa je naredne godine igrala dosta slabije, uz konstantne potrese u klubu i sukobe na relaciji Klof i Tejlor – uprava kluba. Prve varnice počele su i pre same sezone, kada je Klof odbio da putuje sa ekipom na turneju u Holandiju i Nemačku jer mu uprava kluba nije dozvolila da povede porodicu. Naredne sezone počeli su i sukobi vezani za politiku vođenja kluba, Klof i Tejlor su želeli više novca za pojačanja, a uprava nije bila spremna da se previše istroši. Kada se na to dodaju i konstantni ispadi šefa struke, poput onog kada je nakon ispadanja iz Kupa šampiona od Juventusa izvređao italijansku ekipu, ili optužio Dona Rivija za nesportsko ponašanje i smatrao da Lids treba da bude izbačen u niži rang, bilo je jasno da će „ljubav“ između Klofa i Derbija morati kad-tad da pukne. To se konačno dogodilo sredinom oktobra 1973. godine i izazvalo talas nezadovoljstva navijača, koji su zahtevali ostavke čelnika kluba i povratak menadžera na klupu. Do toga na kraju nije došlo, a Brajan Klof je navijačima zadao bolan udarac dve godine kasnije, kada je seo na klupu najvećeg rivala.

Besni navijači Ovnova protestuju ispred stadiona zahtevajući da se Klof vrati

Notingem Forest jedan je od najstarijih klubova na Ostrvu i ove godine slavi veliki jubilej -vek i po postojanja. Popularni Šumari stekli su svetsku slavu u sezonama 1978/79 i 1979/1980, kada su dva puta u nizu podizali pehar namenjen osvajaču Kupa evropskih šampiona. Vrtoglavi uspon počeo je sa sezonom 1976/77 kada je na klupu seo duo iz rivalskog Derbija, Brajan Klof i Piter Tejlor. Iako navijači nisu bili oduševljeni novim menadžerom, zvižduci su brzo pretvoreni u aplauze jer je Forest krenuo da niže uspehe. Već u prvoj punoj sezoni na klupi Notingema, Klof je vratio Šumare u najviši rang, a zatim naredne osvojio duplu krunu, nakon što je završio sezonu sa sedam bodova viška u odnosu na Liverpul, i savladao istog rivala u finalu Liga Kupa. Iako naredne sezone titula nije odbranjena, Liga Kup jeste, a Forest je ujedno ostvario najveći uspeh u istoriji kluba i jedan od najvećih u istoriji engleskog fudbala, kada se popeo na krov Evrope. Izbacivši Liverpul, atinski AEK, Grashopers i Keln, Notingem je dobio šansu da se bori za naslov najboljeg na starom kontinentu, a na putu mu je stajao samo još švedski šampion, Malme. U teškom i neizvesnom finalu odigranom u Minhenu, engleski prvak je slavio golom najskupljeg pojačanja Trevora Frensisa i postao prvak Evrope. Veliku ulogu u ostvarenju najvećeg uspeha u istoriji kluba imali su i Mekgovern i O’Her, koje je Klof doveo iz svog bivšeg tima, Derbi Kauntija.

Klof i njegovo čedo

Uspeh je ponovljen i naredne sezone, pa je Forest još jednom pokorio Evropu, ovoga puta pobedom nad nemačkim Hamburgerom, u finalu održanom u Madridu na Santjago Bernabeu. Klof je na čelu kluba ostao još 13 godina, ali najveće uspehe – osvajanje prvenstva i Kupa šampiona, nikada nije ponovio. Za razliku od boravka u Derbiju, Klof je u Notingemu radio u miru i tišini, a incidenti su se retko dešavali, iako je zadržao svoj prepoznatljivi odnos sa igračima i novinarima. Delovalo je da je sjajni stručnjak sazreo i naučio da kontroliše svoj temperament, a to mu je donelo još mnogo uspeha i dobrih rezultata sa Notingem Forestom, koji je tokom naredne decenije ostao jedan od boljih klubova u Engleskoj, iako više nikada nije osvojio titulu.

Brajan Klof je preminuo 2004. godine, a u njegovu čast nazvan je deo autoputa koji spaja Notingem i Derbi. Iako ljuti rivali, oba kluba priznaju Klofa kao jednu od najvećih legendi, a u očima navijača ovaj čovek je i danas prava ikona za čije ime se vezuju najveći uspesi u istoriji oba tima. Tome svedoči podatak da se njegove skulpture nalaze u oba grada.

Brajan Klof i Piter Tejlor – skulptura ispred Prajd Parka u Derbiju

Krajem prošlog i početkom ovog veka, kreće sunovrat ljutih rivala. Notingem Forest je platio ceh očajnom poslovanju i u sezoni 1998/99 ispao iz Premijer lige i nastavio da troši veliki novac u očajničkom pokušaju da se vrati u društvo najboljih. To je samo pogoršalo stvari, pa se Šumari do dana današnjeg nisu vratili u najjači rang takmičenja. 2005. godine ispali su u Ligu 1, ali su se u Čempionšip vratili tri godine kasnije, i od tada uglavnom provode vreme u sredini tabele, nadajući se povratku u društvo najboljih.

S druge strane, Derbi Kaunti je poslednji put u  Premijer ligi nastupao u sezoni 2006/07, nakon pomalo iznenađujuće promocije kroz plej-of pod vođstvom Bilija Dejvisa. Ipak, poslednja ikad sezona u društvu najboljih protekla je jako loše i Derbi je praktično već na početku proleća bio siguran putnik u niži rang.

Autor teksta: Nikola Kelović

https://belgradewanderer.wordpress.com/

0

0