Starosedeoci Lankašira

Na samom početku teksta, postavićemo vam nagradno pitanje: Da li znate koje je najstarije rivalstvo u engleskom fudbalu? Pričamo isključivo o klupskom rivalstvu, i to onom ljutom, večitom, tvrdokornom. Liverpul/Everton? Sautempton/Portsmut? Arsenal/Totenhem? Njukasl/Sanderlend? Nastavite da pogađate…

Kada su u poslednjem kvartalu 19. veka klubovi počeli da “niču” na sve strane širom Engleske, posebno se istakao zapadni deo države, tačnije Lankašir. Tamo je 1874. osnovan Krajst Čurč (koji će tri godine kasnije promeniti ime u Bolton), a pratili su ga lokalni Blekburn (1875), Akrington (1878) i Preston (1880). Gašenjem Akringtona dvadesetak godina kasnije stvari su se malo promenile, a na mesto četvrtog lankaširskog velikana i definitivno je došao Barnli (osnovan 1882). Naravno, u očima javnosti to nisu još bili velikani, ali za svakog pravog Lankaširca biti najbolji u provinciji značilo je i biti najbolji na svetu. Takva su vremena bila, a i fudbalska liga je osnovana tek 1888.

I baš na temelju takvog mišljenja razvilo se verovatno i prvo ljuto, večito rivalstvo između neka dva engleska kluba. Šta da kažemo ako istaknemo činjenicu da su sukobi između navijača ova dva tima bili učestali već krajem 19. veka? Da su tenzije bile ogromne u svakoj utakmici, bila prvenstvena ili “bez takmičarskog značaja”? Ili je dovoljno da vas vratimo u 1890. godinu i njihov susret u finalu Lankaširskog kupa? Blekburn Roversi su tada već postojali 15 godina, iza sebe imali čak tri pehara u FA Kupu i znatno veće iskustvo i reputaciju od komšijskog Barnlija. U prvom ikada odigranom meču (doduše, prijateljskom) potukli su rivala sa neverovatnih 10-0. Ali je mlađi od dva tima trijumfovao u finalnoj utakmici sa ubedljivih 5-1, a igrači su na kočijama sprovedeni kroz grad kao da su osvojili Olimpijske igre. I rivalstvo je definitivno rođeno.

Da li se može naći objašnjenje ovog fenomena, odnosno odgovor na pitanje: zašto baš Barnli i Blekburn? Već smo pomenuli i preostala dva člana lankaširske četvorke i dva velika kluba, Preston i Bolton. Ako je Bolton geografski i mogao da se podvede pod južni Lankašir koji je danas maltene deo mančesterskog okruga, šta reći za Preston, grad u centru pomenute oblasti, udaljen tek 15ak kilometara od Blekburna? No, Nort End je ubrzo svog najvećeg rivala našao u Blekpulu, klubu sa zapada Lankašira, osnovanog 1887, a Bolton je zbog geografske udaljenosti u narednim decenijama glavne rivale nalazio u Beriju, zatim mančesterskim klubovima, i na kraju Viganu.

I Barnli i Blekburn učestvovali su u osnivanju prve Fudbalske lige u istoriji, zajedno sa komšijama iz Boltona i Prestona. I jedni i drugi su dobili priliku i da je osvoje, s tim da su Roversi prvi to uspeli, pred Prvi svetski rat 1912. i 1914. a zatim 80 godina kasnije, 1995. Barnli je 1921. osvojio jednu od ukupno dve titule, dok je na drugu čekao do 1960. Kada je reč o FA Kupu, plavo-beli su ga osvajali u čak šest navrata, a Barnli samo u jednom, a valja pomenuti i Blekburnov Liga kup iz 2002. godine, koji bordo-plavi nisu nikada osvojili.

Bez daljeg osvrtanja na statističke podatke, nastavljamo priču o lankaširskim rivalima. Kada je huliganizam dostizao svoj vrhunac u 70-im i 80-im godinama prošlog veka, sukobi su eskalirali i između navijača ova dva kluba. Lankaširski kup je nastavio da se igra dugi niz godina i gotovo uvek bio održavan uoči starta sezone, što bi mnogi timovi videli kao idealnu šansu da promešaju karte i izvedu kombinovane sastave na teren. Ne i Blekburn i Barnli. Oni su, na zahtev navijača, bili prinuđeni da na teren šalju najjači sastav kako bi potukli večitog rivala. Sve do početka 90-ih kada je Keni Dalgliš rekao “dosta”. I mada je navijačima to bilo teško da prihvate, par godina kasnije su se popeli na tron prvi put posle 80 godina, a to im je dalo daleko veću priliku za zadirkivanje rivala nego što bi jedna, ili pet pobeda u Lankaširskom kupu. Osvajanjem treće titule u istoriji kluba Roversi su se izdigli iznad Barnlija, do danas osvajača “svega” dva šampionska trofeja.

Nekoliko godina ranije, Barnli je bio tri ranga ispod Blekburna i grčevito se borio protiv Torki Junajteda za plasman u finale plej-ofa Četvrte divizije. Gubili su 0-2, a nebom iznad stadiona je u jednom trenutku proleteo avion noseći sa sobom natpis “Srećan ostanak u četvrtoj ligi, s ljubavlju, Roversi”. Naravno da je pomenuti događaj žestoko iziritirao navijače Barnlija, a još više su se razbesneli kada je procurela informacija da je avionom upravljao bivši fudbaler Blekburna, Sajmon Garner, mada to nikada nije potvrđeno. Ipak, parola “nevin dok se ne dokaže da je kriv” nije pila vodu kod navijača bordo-plavih, a Garner je postao neprijatelj broj 1 u gradu, tako da dogodine nije ni smeo da se pojavi na Turf Muru i prisustvuje utakmici dva tima. Pet godina kasnije, pomenuti fudbaler našao se u lokalnom zatvoru na služenju jednomesečne kazne, a po sopstvenom priznanju, zahvalan je Bogu što je imao kraj sebe navijače Blekburna da ga štite, s obzirom da su u istoj instituciji boravili i navijači Barnlija, spremni da mu se osvete zbog onoga što je navodno uradio.

Navijači plavo-belih i danas tvrde da njihovi rivali imaju kompleks od Blekburna, a posebno vole da istaknu nekoliko situacija u prošlosti u kojima su se fanovi Barnlija obrukali svojim potezima na, i van stadiona. Tako se sa osmehom na licu prisećaju utakmice na Ivud Parku u kojoj je nekoliko navijača gostiju uspelo da se popne na krov i polomi delove konstrukcije kojima su želeli da gađaju navijače Blekburna. Problem je što nisu baš bili spretni u tome pa su slučajno pogodili svoje drugare na tribini ispod. Takođe smatraju da je Barnli kao grad zaostao u odnosu na Blekburn, a ističu i “govornu manu” odnosno neobičan akcenat ljudi iz tog grada, posebno jer imaju naviku da ime svog stadiona izgovaraju “Tof Mur” umesto “Turf Mur”.

S druge strane, bordo-plavi deo Lankašira ponosno ističe svoju lojalnost i privrženost klubu i nivo podrške koji pružaju. Barnli nije imao toliko uspeha, pogotovu u poslednjih 25 godina, s posebnim naglaskom na devedesete u kojima su Roversi postali jedan od najboljih timova u državi i potpuno ostavili ljutog rivala u senci. Ipak, nije bila retka situacija da Ivud Park ne bude ispunjen do poslednjeg mesta, dok je Turf Mur umeo da bude krcat čak i u nižem rangu, sa gromoglasnom podrškom. Da li je to stvarno tako? Ko smo mi da sudimo, ali je činjenica da je Blekburn sa prilivom velike količine novca u klub tokom devedesetih na neki način izgubio na identitetu, baš kao i mnoge drugi ekipe. Kako kažu navijači Barnlija, grad gotovo stoprocentno navija za svoj klub, dok u Blekburnu nije neuobičajena slika da vidite ljude sa obeležjima Mančester junajteda ili Liverpula.

Koliki je animozitet između navijača dva kluba svedoči i priča jednog sredovečnog navijača Barnlija. On se oženio devojkom iz Blekburna i čekao dete s njom, ali ju je preklinjao da se porodi u Barnliju, jer nije želeo da njegovoj ćerki u krštenici stoji ime omraženog grada/kluba! Na kraju je ćerka odrasla i zavolela Roverse, a otac je svim silama pokušao da se bori protiv toga, dok nije shvatio da je borba uzaludna. Na kraju je odlučio da pruži poslednji otpor – tako što joj je sedmični džeparac uvek davao u nedelju, odnosno dan posle utakmice kako ne bi mogla da troši sav novac na Ivud Parku.

Iako navijači Roversa često ističu kako im Barnli više nije najveći rival (posebno tokom devedesetih) zbog prevelike razlike u klasi, i jer misle da je sada Mančester junajted njihov nivo, činjenica da su čak i tokom najvećih evropskih utakmica pevali “Gledate li nas, bagro iz Barnlija?” govori upravo suprotno. I simpatizeri Barnlija su toga potpuno svesni, što ovo rivalstvo i dalje čini živim. 1994. godine Blekburn je neočekivano ispao iz UEFA kupa od švedskog Treleborga, a navijači Barnlija su tu priliku dočekali da na putu između dva grada okače znakove “Dobrodošli u Barnli, Treleborgovog grada blizanca”.

A tu prozivke samo počinju. Roversi često vole da pevaju “Vi ste samo mali grad u Jorkširu” (aludirajući na položaj Barnlija, koji je maltene na granici Lankašira i Jorkšira) dok im Barnlijevi odgovaraju “Vi ste ovde samo zbog nas”, pokušavajući da im skrenu pažnju da uopšte ne pevaju svom klubu.

Naravno, kao i mnoga druga rivalstva, i ovo je davno prevazišlo granice sporta, pa tako moramo da se prisetimo priče sa kraja 19. veka kada je grad Blekburn, navodno, uspeo da se izbori za otkup velikih količina pamuka iz svojih fabrika, što je automatski značilo da Barnli ostaje bez istog. To je bio veliki udarac za komšije, a mnogi ljudi su tada ostali bez posla. Negde u isto vreme je izbio i incident kada su Roversi prijavili komšije zbog prevelikog broja škotskih fudbalera u timu. Iz Blekburna i danas kažu “propisi su propisi”, dok ih iz susednog Barnlija optužuju da su kukavice.

Bilo kako bilo, kada se radi o Blekburnu i Barnliju, fudbal i pomenuto rivalstvo je sve. Radi se o malim industrijskim gradovima u kojima veći deo stanovništva “životari” od jutra do sutra i živi za vikend kada odlaze na stadion i podržavaju svoj tim. Dok ih ne budemo ponovo gledali u premijerligaškim okršajima, slušaćemo Roverse kako im natrljavaju na nos da imaju jednu titulu manje, a Barnlijevce kako su samo instant projekat sa lošom atmosferom na stadionu. Fudbal je to.

 

tekst: Nikola Kelović