Sreda i Jedinstvo iz Grada čelika

U moru velikih rivalstava na Ostrvu koja postoje decenijama, a neka i preko stotinu godina, izdvaja se jedno koje možemo da povežemo sa događajima na ovim prostorima. Ako u kontekstu beogradskog večitog rivalstva krenemo da prepričavamo istorijat duela između Crvene zvezde i Partizana, tako i u kontekstu grada čelika – Šefilda, možemo da zađemo dublje u rivalitet Venzdeja i Junajteda. Ali, da li je to sve?

Sećate li se gde je počelo prvo beogradsko fudbalsko rivalstvo? Ne, nije 1945. osnivanjem danas dva najuspešnija srpska kluba, već mnogo ranije. Decenijama pre nego što su Zvezda i Partizan ugledali svetlost dana na beogradskim terenima svoje bitke su vodili BSK i CK Jugoslavija (ranije CK Velika Srbija i SK 1913). Tek nakon drugog svetskog rata počeo je da se menja i fudbal u Srbiji, a nekadašnje veliko rivalstvo danas više ne postoji. Ili se može reći da postoji, ali u drugom obliku, sa drugim klubovima. Pitate se kakve ovo veze ima sa engleskim fudbalom? Odgovor ćete naći u redovima pred vama.

Grad Šefild danas se ponosi sa dva velika kluba, koji su u prethodnih nekoliko godina prolazili kroz teške trenutke, ali su za skoro vek i po postojanja imali svoje svetle momente i koji su im doneli niz trofeja u vitrinama. Međutim, grad Šefild ponosi se i činjenicom da je kolevka najstarijih fudbalskih klubova na svetu, i ujedno prvog fudbalskog rivalstva. Naime, 1857. godine osnovan je klub koji do dana današnjeg nosi ime grada – FK Šefild. Tri godine kasnije grad je dobio i svoj drugi klub – Halam. Kako su nastali?

U to vreme najpopularniji klub širom ostrva bio je kriket, ali su članovi kriket klubova konstantno tražili načine da se zabave u pauzama. U delu grada po imenu Hajfild 24. oktobra 1857. i zvanično je nastao prvi fudbalski klub na svetu, a osnovali su ga upravo članovi kriket kluba. Dugo je fudbal služio isključivo kao razonoda, a članovi su igrali između sebe, deleći se po određenom principu (npr. oženjeni muškarci protiv neženja, ili zaposleni protiv nezaposlenih i sl.). Mnogi bi pomislili da to onda i nije fudbalski klub, već čista razonoda kao kada se deca okupe u parku pa igraju između sebe, ali dokument iz 1858. svedoči drugačije. Tada su zvanično uspostavljenja Šefildska pravila, odnosno prva fudbalska pravila u istoriji. Neka od njih su, za današnja vremena, prilično bizarna, kao npr. ono da igrači mogu igrati i rukama, dokle god ne hvataju loptu već je samo udaraju. Neka od ostalih pravila su i da se igrači mogu gurati međusobno, ali da nije dozvoljeno povlačenje, udaranje i saplitanje protivnika, kao i da ekipe moraju nositi ili crvena ili plava obeležja kako bi se međusobno razlikovali (pogađate-preteča dresova). Ova pravila ostala su na snazi sve do 1867. i osnivanja prvog gradskog Fudbalskog saveza, kada su modifikovana i prilagođena, ali su se veoma brzo proširila i na druge gradove i klubove.

Na gotovo identičan način, tri godine kasnije, članovi kriket kluba Halam su osnovali istoimeni fudbalski klub kako bi parirali komšijama. Prva dva fudbalska kluba sastala su se na Boksing dej 1860. godine, na stadionu Halama Sendigejt roudu. Meč je završen pobedom gostiju od 2-0. Drugi derbi odigran je na Bramal lejnu, danas stadionu Šefild junajteda, ali je prekinut zbog masovne tuče igrača oba kluba.

Šefild je zauvek ostao upisan kao najstariji klub na svetu, i klub koji je trijumfovao u prvom derbiju ikad odigranom, dok je Halam zabeležen kao klub sa prvim fudbalskim stadionom, ali i prvi klub koji je osvojio neko takmičenje – Judan Kup, 1867. Zanimljivo je da su čelnici kluba uspeli da izgube pehar koji je pronađen tek 130 godina kasnije, i prodat klubu od strane nalazača za 2 000 funti.

Mada su BSK i Jugoslavija vremenom ugašeni, to sa Šefildom i Halamom nije slučaj. Najstariji fudbalski timovi postoje i danas, ali su nedugo nakon osnivanja pali u drugi plan i ostali u senci lokalnih klubova kao što su Šefild Venzdej i Šefild Junajted. Šefild je danas član osmog ranga takmičenja, dok je Halam dva ranga niže.

Po uzoru na FK Šefild, članovi jednog og brojnih gradskih kriket klubova po imenu Venzdej osnovali su svoju fudbalsku sekciju. S obzirom da su članovi kluba jedino sredom mogli da odvoje slobodno vreme da igraju utakmice, jasno je zašto je klub tako nazvan (Wednesday – sreda na eng.). Prvu utakmicu u istoriji odigrali su 1867. godine, kada su i osnovani, i tom prilikom savladali Mehaniks klub sa 3-0. Već naredne godine nastupili su na turniru Kromvel Kup, koji su i osvojili pobedom nad Gerik klubom od 1-0 u finalnom meču. U godinama koje su dolazile, Venzdej je grabio ka profesionalnom statusu i napredovao toliko da je bilo jasno da će kriket potpuno pasti u drugi plan. Ali, postavlja se pitanje, zašto se to dogodilo baš sa Venzdejom, a ne sa Šefildom ili Halamom?

Odgovor leži u imenu DŽona Čarlsa Klega, čoveka koji je obeležio fudbalske dane u Šefildu. Gradsko dete i veliki ljubitelj sporta, Čarls je ostvario velike stvari u životu.Radio je kao advokat, ostvario se kao sportista, bio vrsan atleta i osvajao nagrade u trkama na 100 i 400 metara, a u slobodno vreme igrao fudbal za Šefild. Međutim, njegov klub bio je i ostao Šefild Venzdej. Po čemu je gospodin Kleg još tako poseban? Bio je sjajan fudbaler, reprezentovao je Englesku u prvom međunarodnom fudbalskom meču između Engleske i Škotske. Ali, ne samo to. Nakon kraja igračke karijere, bio je predsednik svog voljenog kluba, ali i rivalskog, Šefild junajteda. Ne u isto vreme, naravno. Čarls je voleo fudbal, a iznad svega – svoj grad. Bio je veliki lokal patriota i to ga je podsticalo da konstantno pomaže razvoj fudbala u svom gradu. 1878. godine u Šefildu je odigran i prvi meč u večernjem terminu pod osvetljenjem, dve ekipe (u crvenim i plavim dresovima, naravno) predvodili su Čarls, i njegov brat Vilijam. Vilijam je bio uspešniji, njegov tim je slavio sa 2-0 pred 20 000 gledalaca. 1885. postao je predsednik FSŠ (Fudbalskog saveza Šefilda), a nekoliko godina kasnije učestvovao je u osnivanju novog fudbalskog kluba.

Tako je, 1889. godine, nastao Šefild Junajted. Čak 32 godine nakon Šefilda i 22 nakon Venzdeja, ali ne istim povodom. Naime, na inicijativu vojvode od Norfolka i njegovog saradnika, Majkla Elisona, jedan deo vojvodstva, tačnije jedno parče zemlje, odvojeno je s namerom da se napravi fudbalsko igralište. Parče zemlje koje je uzeto pripadalo je porodici Bramhol, pa je teren simbolično nazvan Bramal Lejn. Teren su koristili gotovo svi gradski i lokalni klubovi, a kada je Venzdej odlučio da uloži novac u izgradnju vlastitog stadiona, čelnicima Bramal Lejna je bilo jasno da će izgubiti novac od ulaznica. 1889. dogovoreno je da Preston i Vest Bromvič Albion odigraju svoj meč polufinala FA Kupa upravo na Bramal Lejnu, a meč dva odlična kluba, osnivača prve fudbalske lige, privukao je preko 22,000 gledalaca na tribine. Novac od ulaznica uložen je u osnivanje novog fudbalskog kluba koji bi igrao mečeve na tom stadionu, a naziv je poneo po lokalnom kriket klubu, Šefild Junajtedu.

Klub je od starta pokušao da se distancira od lokalnog Venzdeja koji je postojao već 22 godine i imao određenu tradiciju i publiku. Zato je odlučeno da Junajted nosi suprotnu boju od plave, a to je tada bila crvena. Do danas, Venzdej i Junajted nisu menjali svoje boje i nose ih sa velikim ponosom. Čarls Kleg postao je prvi predsednik Junajteda na insistiranje osnivača kluba.

Kao što smo rekli, 1889. godine Venzdej je odlučio da se iseli sa Bramal Lejna i pronađe mesto za svoj stadion. Vojvoda od Norfolka je i njima ustupio jedno parče zemlje na kom je nastao Oliv Grouv, ali na ograničen period od deset sezona s obzirom da je planirano da na tom mestu bude izgrađen deo železničke pruge. Zaključno sa 1898. plavo-beli su morali da pronađu novi dom, i doneli tešku odluku da sedište kluba iz samog grada presele u jedno od predgrađa, Aulerton, gde je 1914. stadion i zvanično dobio ime koje nosi i danas – legendarni Hilsboro. Otprilike iz cele te priče može da se zaključi i odakle sova na grbu Venzdeja, s obzirom da se u prefiksu Aulertona nalazi reč sova (Owl – sova na eng.)

Večiti rivali prvi put su se sastali 1890. godine u prijateljskom meču koji je Venzdej dobio rezultatom 2-1. Prvi takmičarski meč održan je 1893. i završen je podelom bodova, bilo je 1-1.

Iako je Venzdej na svojoj strani imao duži „staž“ s obzirom da su osnovani 22 godine ranije i da su već bili dobro organizovan klub u trenucima kada je Junajted tek nastajao, crveno-beli su imali više uspeha počev od 1893. kada su oba tima zaigrala u Prvoj diviziji. U prvih 12 utakmica Junajted je slavio 6 puta, a Venzdej samo jednom- i sve do 1934. godine večiti rivali su stalno igrali u najvišem rangu, sa promenljivim uspesima. Prvi veliki stigao je u FA Kupu 1896. kada je Venzdej podigao trofej, pobedivši Vulverhempton sa 2-1 u Londonu pred skoro 50,000 posetilaca. Međutim, pehar namenjen prvom šampionu Engleske stigao je u crveno-beli deo Šefilda, kada je Junajted u sezoni 1897/98 postao prvak, a Venzdej završio sezonu kao petoplasirani. Junajted je te godine imao ubedljivo najbolji skor van svog terena i zabeležio čak osam pobeda u gostima (poređenja radi, nijedan drugi tim nije trijumfovao više od četiri puta).

U poslednjoj godini 19. veka Junajted je došao nadomak druge titule, ali je trofej ipak otišao u ruke Aston Vile. Primat je u prvenstvu od tada preuzao plavo-beli tim, pa je Venzdej u sezonama 1902/03 i 1903/04 osvajao titule šampiona, u tesnim bitkama najpre sa Vilom i Sanderlendom, a dogodine sa Mančester sitijem i Evertonom. Za to vreme Junajted je nizao sjajne rezultate u FA Kupu, osvojili su trofeje 1899. i 1902. a igrali finale 1901. godine.

Fudbalska sudbina htela je da rivali iz Šefilda sve svoje velike trofeje osvoje u godinama pre Drugog svetskog rata, a da onda nastupi period slabijih rezultata i suše trofeja. Venzdej je osvojio još dve titule, 1928/29 i 1929/30, u narednim godinama čak četiri puta u pet sezona bio na trećem mestu, a zatim tek u sezoni 1960/61 imao svoj poslednji visok let, završivši takmičenje na mestu br. 2, doduše daleko iza Totenhema. S druge strane, Junajted je 1915. i 1925. trijumfovao u FA Kupu i taj drugi trijumf im je bio poslednji na velikoj sceni.

1951. godine rivali su se sastali u drugom rangu takmičenja, i Junajted je tada na Bramal Lejnu slavio sa čak 7-3, iako je Venzdej poveo već u drugom minutu utakmice. Osveta za strašan poraz stigla je 1979. godine kada je Venzdej na Hilzborou slavio sa 4-0, u meču poznatom pod nazivom ‘Boksing dej Masakr’. Večiti su se tada sastali u trećoj ligi, Junajted je bio na čelu tabele i navijači crveno-belih su danima pred derbi zadirkivali protivnike i najavljivali ubedljivu pobedu. Venzdej je odgovorio na najbolji mogući način, sa četiri gola u protivničkoj mreži.

1993. odigran je još jedan važan meč, kada su se rivali sastali na Vembliju u polufinalu FA Kupa. Meč je prvobitno trebao da se igra na Lidsovom Eland Roudu, ali je usled ogromnog pritiska navijača oba kluba pomeren na najveći engleski stadion. Pred više od 75,000 ljudi, Venzdej je slavio nakon produžetaka sa 2-1 i plasirao se u finale najstarijeg fudbalskog takmičenja na svetu. Iako su plavo-beli tamo poraženi, i danas pamte pobedu u polufinalu kao jednu od najdražih protiv omraženog rivala.

U sezoni 2011/12, posle dugo vremena, desilo se da i jedan i drugi klub budu u trećem rangu takmičenja, Ligi 1. Iako je Junajted samo nekoliko godina ranije igrao Premijer ligu pod Nilom Vornokom, sudbina je htela da sada prave društvo večitom rivalu u trećoj ligi.  U prvom delu sezone, na Bramal Lejnu, bilo je 2-2, dok je u aprilu na Hilsborou Venzdej slavio minimalnim rezultatom. Tri godine ranije navijači plavo-belih su imali mnogo razloga za zadovoljstvo jer su slavili nad ljutim rivalom u oba ligaška okršaja, pritom uspevši da prekinu post od čak 42 godine bez trijumfa na Bramal Lejnu, a 95 godina bez duple pobede nad večitim rivalom.

U ovoj sezoni ovi rivali su u istoji ligi, u Čempionšipu. Venzdej nije uspeo do Premjer Lige, a Junajted je bio šampion Lige 1. Ovaj derbi se popularno naziva “Gradski Rat” i mi ga jedva čekamo!

 

tekst napisao: Nikola Kelović