Njukasl Junajted – jedan grad jedan klub

POČECI I STVARANJE JUNAJTEDA (1881 – 1899)

Iako uvek kažemo da je fudbal nastao na severu, na ovaj sami sever stigao je malo kasnije. Prva utakmica uopšte zabeležena je 3. marta 1877. godine na terenu Elsik Ragbi Kluba između dva improvizovana tima, jedan sa 8 a drugi sa 9 igrača. Tim sa fudbalerom više pobedio je 2-0 i nešto posle stvoren je prvi fudbalski klub u Njukaslu – Tajn Asocijacija (eng. Tyne Association).

Drugi klub, Njukasl Rendžers, rođen je 1878. i prvo je igrao na Dril Fildu u Gejtshedu jer nisu mogli naći teren severno od reke. Na kraju su pronašli teren Lizes Terasu u septembru 1880. i odmah ga nazvali Sent Džejms Park.

Ipak, sam koren kluba Njukasl Junajted je u fudbalskom klubu koji je Stenli Kriket Klub osnovao u delu grada po imenu Bejker u novembru 1881. godine. U oktobru sledeće godine preimenovan je  u Njukasl Ist End da bi se izbeglo mešanje sa kriket klubom Stenli iz Durama. Ubrzo se fudbalski klub Rouzvud, takođe iz Bejkera, spaja sa Njukasl Ist Endom i time je klub ojačao i po broju igrača i navijača, a 1886. preselili su se iz Bejkera u Hiton.

Dok se Ist End formirao na drugom kraju grada se pojavio novi klub. Vest End Kriket Klub formirao je fudbalski klub Njukasl Vest End u avgustu 1882. godine. Prvo su igrali utakmice na Taun Muru, zatim se preselili na „Great North Roud“ 1885. da bi od naredne godine iznajmljivali Sent Džejms Park.

Dva kluba vrlo brzo nadmašili originalne klubove iz grada, Tajn i Rendžers, i postali rivali u Severnoj Ligi (eng. Northern League).

U aprliu 1888. Fudbalska Liga nastala je u Mančesteru ali klubovi iz Njukasla hteli su da pomognu u kreiranju Severne Lige, koja je imala 10 klubova osnivača i mešavinu profesionlaca i amatera. Ligaški fubdal je stigao u grad. Vest End je završio drugi iza Darlington Sent Augustina, a Ist End je bio 4. u prvoj sezoni.

Ist End je 1889. postao profesionalan klub, a potom je uradio veoma hrabar potez da bi preuzeo dominaciju u gradu, 1890. godine postali su „Limited Company“ sa 2 000 deonica po 10 šilinga svaka. Da ne bi zaostali i Vest end je brzo učinio isto ali već su bili zakasnili. Ist End je već mogao da privuče bolje igrače i više ljudi na tribine. Vest End je zapao u finansijske probleme da bi se potpuno raspustio i većina igrača i osoblja se pridružila Njukasl Ist Endu. U maju 1892. Ist End uzima Sent Džejms Park u najam.

Prva prijateljska utakmica odigrana je protiv Seltika i zabeležena je pobeda od 1-0 pred 6 000 ljudi. Uprava kluba bila je gladna za uspehom i za još većim posetama. Na sledećem sastanku donešen je predlog da se promeni naziv Ist End kako bi se ujedinio ceo grad i stao iza jednog kluba. Petak 9. decembra 1892. Ist End postaje NJUKASL JUNAJTED!

Put ka povećanju profita bio je i napuštanje Severne Lige i priključenje Prvoj Diviziji Fudbalske Lige, klub 1893. aplicira za mesto u njoj. Bivaju odbijeni i ponuđeno im je mestu u Drugoj Diviziji. Pristali su i iste godine sa Liverpulom i Vulič Arsenalom priključuju se Fudbalskoj Ligi.

Sada Njukasl Junajted igra na Sent Džejms Parku u Fudbalskoj Ligi ali još jedna je promena ostala. Još su igrali u crvenim dresovima Ist Enda. Godine 1894. prelaze na čuvene crno-bele dresove kakve znamo i danas.

Na samom prelasku u novi vek Njukasl je izborio ulazak u prvu ligu preko serije test mečeva što je preteča današnjeg plej-ofa.

ZLATNE RANE GODINE (1900 – 1939)

Jedna od glavnih motivacija za ulazak u Fudbalsku Ligu bila je privlačenje više publike ali to je se nije desilo preko noći. Poseta je bila izuzetno niska da su čak neki mediji pisali da grad Njukasl ne zaslužuje profesionalan klub.

Uprava je pomogla klubu da opstane u prvoj ligi i isplatilo se jer je Junajted ubrzo postao sila u engleskom fudbalu.

Počeli su da dovode talentovane igrače, pogotovo iz Škotske i ubrzo su imali ekipu spremu da pobedi bilo koga u Engleskoj. Igrači kao Kolin Vič, Džimi Lorens, Džon Ruderford, Albert Šepard, Bil MekKraken, Piter MekVilijam, Džimi Haui i Endi Ejtkin bili su velika imena i igrali su zabavan fudbal.

U sezoni 1904/05 Njukasl je osvojio titulu, a dve godine kasnije bili su šampioni i dve godine nakon toga ponovo. Tri titule u 6 godina!

Takođe su 3 puta stizali do finala FA Kupa – 1905., 1906. i 1908. i svaki put su gubili. Ipak, do prvog FA Kupa stižu 1910. godine. Barnsli je u finalu vodio sa 1-0 do 83. minua kada je Raderford izjednačio i zakazao revanš na Gudison Parku. Pet dana kasnije sa 2 gola Šeparda trofej je išao crno-belima. Naredne sezone ponovo su bili u finalu FA Kupa ali su izgubili od Bredforda, takođe preko revanša.

Albert Šepard bio je prvi strelac 1910/11 sa 25 golova. To mu nije bila prva zlatna kopačka jer je isto uspeo i u sezoni 1905/06 kada je nosio dres Bolton Vonderersa.

KAKVA JE TO SAMO EKIPA JUNAJTEDA BILA!

Džon „Džok“ Raderford je bio neverovatan napadač koga su zvali „Njukaslov Letač“! Najmlađi debitant i strelac u klubu sa samo 17 godina, pozvan je u reprezentaciju pre 20 godine i postigao 94 gola u 336 utakmica za Svrake. Počeo je kao klasičan napadač ali je od sezone 1903/04 prekomandovan na desno krilo. Terorisao je odbrane uz desnu aut liniju sa svojom atletskom građom, brzinom i prefinjenim stilom. Bio je i mnogo sujeveran i uvek poslednji izalazio na teren. Kasnije je prešao u Arsenal i postao njihov najstariji igrač ikada (osim golmana), rekord koji još uvek stoji. Njegov pra-unuk, Greg, osvojio je zlato na Olimpijskim igrama za Veliku Britaniju u Londonu u skoku u dalj. Krv nije voda!

Kolin Vič je bilo toliko raznovrstan i prilagodljiv da samo na poziciji golmana nije nastupao u klubu. Opisivan je kao „majstor svog posla“, rođen u Hitonu odigrao je  322 utakmice i postigao 49 golova, bio je jedan od stubova klupskog uspeha. On je prvi igrač Njukasla koji je podigao pehar FA Kup jer je bio kapiten u tom finalu sa Barnslijem. Bio je izuzetan u školi, muzičar, glumac i pisao je pozorišne predstave. Jedan od najzaslužnijih za osnivanje Njukaslovog Narodnog Pozorišta, takođe je bio vodeći aktivist u Uniji Igrača.

Džimi Lorens je bio golman i rekorder je po broju nastupa za klub, 507 utakmica je odigrao između 1904. i 1922. godine. Sa dvojicom već pomenutih doneo je sve uspehe klubu pre Prvog Svetskog Rata. Kada su osvojili titulu 1904/05 primao je manje od gola po utakmici! Bio je poznat po tome što bi uvek radije boksovao loptu nego je hvatao, a navijače je osvojio odbranivši 4 penala protiv najvećeg rivala Sanderlenda.

Nakon Prvog Svetskog Rata ligaški fudbal u Engleskoj se nastavio 1919/20, a Njukasl Junajted je u 20-ima nastavio gde je stao i pre rata. U finale FA Kupa po 6. put stigli su 1924. gde su pobedili Aston Vilu na tada novom Vembliju.

Šampionsku titulu, četvrtu po redu i za sada poslednju, osvojili su 1926/27. Jedan od najvećih razloga titule je dovođenje Hjui Galagera u decembru 1925. godine za sumu od 6 500 funti. Tada je u timu bio i jedan od najvoljenijih igrača Svraka ikada – Sten Sejmor, ubitačno levo krilo.

Hjui Galaher se smatra jednim od najboljih napadača svih vremena! Škot je postigao 143 gola u 174 utakmice za Junajted, a ukupno 463 gola u karijeri. Bio je visok samo 167cm i to mu nije smetalo ni najmanje. Sjajan šut je imao sa obe noge i bio je najbolji strelac kluba u svih 5 sezona koje je proveo na Sent Džejms Parku. U prvoj je već postigao 39 golova u 41 utakmici i doneo titulu. Za Škotsku je postigao 24 gola u 20 utakmica! Nije imao sjajan odnos sa upravom i prodali su ga u Čelsi 1930. za 10 000 funti.

U 1932. godini Junajted je bio ponovo na Vembliju u finalu FA Kupa protiv Čepmanovog Arsenala. Pobedili su 2-1 i kontroverznom finalu. Naime, ovo finale se naziva „over the line“ finale jer je dokazano na slikama da je lopta kod gola Njukasla prešla liniju prilikom centaršuta. Ipak, treći FA Kup je tu i nema nazad.

Njukaslova sreća je presušila 1934. kada su ispali iz prve lige nakon 35 godina iako su te sezone pobedili Liverpul sa 9-2 i Everton sa 7-3 u nedelju dana. Tim je morao ponovo da se izgradi kada je počeo Drugi Svetski Rat.

POSLERATNE GODINE – KRALJEVI KUPA (1945 – 1959)

Junajted se regrupisao tokom rata. Prvo je za menadžera postavljena legenda kluba Sten Sejmor, koji je u tim još za vreme rata doveo Džekija Milburna, Tomi Vokera i Bobi Kouvela. Kad je rat okončan doveden je i Džo Harvi i već 1948. godine igrali su u Prvoj Diviziji ponovo. Sejmor je tada na 3 godine postao direktor kluba da bi se 1950. ponovo vratio na klupu i napravio istoriju.

Junajted je već bio poznat širom Engleske zbog uspeha u FA Kupu (3 trofeja i još 4 finala) ali u 50-ima su u 5 godina uspeli 3 puta da ga osvoje!

Prvo su 1951. u finalu na Vembliju pred 100 000 ljudi pobedili Blekpul sa 2-0. Za Mandarine su tada igrali velikani Stenli Metjuz i Sten Mortensen, ali je „Vor Džeki“ Milburn postigao dva gola taj dan i doneo trofej.

Sledeće sezone ponovo su bili na Vembliju i branili trofej sada protiv nezgodnog Arsenala. Tobdžijama se povredio Velški bek Voli Barns i igrali su sa 10 igrača ali do poluvremena bili su bolji na terenu. Jedini gol postigao je Džordž Robledo glavom nakon centaršuta Bobija Mičela sa leve strane. Kapiten Harvi ponovo se popeo na stepenice i primio pehar od Vinstona Čerčila, tadašnjeg premijera države.

U 1955. Svrake su ponovo bile u finalu sada pod palicom škota Daga Livingstona. Poveli su protiv Mančester Sitija nakon samo 45 sekundi i gola glavom od prečke Džekija Milburna, što je bio najbrži gol ikada u finalima FA Kupa (rekord je oboren tek 1997. pa je sada drugi najbrži). Kao i 1952. ponovo su profitirali od protivnikove povrede. Sitijev bek Džimi Medous povredio je koleno i morao da napusti igru. Uprkos tome Građani su izjednačili preko Bobija Džonstona, a njihov nemac na golu, Bert Traztman, bio je fantastičan. Ipak, nisu izdržali do kraja jer su Bobi “Dazler“ Mičel i Džordž Hana postigli golove i odneli trofej na Sent Džejms Park.

Džeki Milburn obeležio je period nakon rata pa sve do 1957. godine. Istinska legenda Njukasla „Vor Džeki“ držao je rekord po broju golova dok ga nije oborio Alan Širer 2006. godine. Postigao je 200 (i 38 za vreme rata koji se ne broje) i ostao lokalni heroj i nakon povlačenja iz fudbala 1957. u svojoj 33. godini. Nije bio samo sjajan strelac nego i strelac sjajnih golova, kao što je onaj drugi u finalu FA Kupa 1951. protiv Blekpula. Koliko je obožavan govori i to da je dobio Slobodu Grada, glavna tribina na Sent Džejms Parku se zove po njemu i njegova statua je ispred stadiona i to na Galovejt Endu gleda u centar Njukasla. Na njegovu sahranu 1988. hiljade ljudi ispunili su ulice grada da bi mu odali počast.

ŽURKA U KUPU SAJAMSKIH GRADOVA (1960 – 1969)

Posle ovih uspeha u kupu klub je postao osrednji sve do ispadanja u Drugu Diviziju u sezoni 1960/61. Sten Sejmor, tada u upravi kluba, dovodi bivšeg asa Džoa Harvija koji ubrzo vraća tim u prvu ligu, tačnije 1964/65, a u sezoni 1967/68 osigurava izlet u Evropu u Kup Sajamskih Gradova (preteča Kupa UEFA).

Prvi protivnik bio je Fejnord kojeg su dobili 4-0 na svom terenu, da bi u Holandiji izgubili 2-0 i prošli dalje.

Sledeći protivnik Sporting Lisabon i remi 1-1 u Portugalu. Na Sent Džejms Parku Junajted je slavio sa 2-1.

Real Zaragoza je bila sledeći i najteži protivnik s obzirom da su ih prošli na u 4-4 ukupnom skoru i na gol u gostima (3-2 u Španiji, 2-1 u Engleskoj).

Autsajderi su odjednom u ¼ finalu razbijali Vitoriu Setubal 5-1 na svom terenu! U gostima su izgubili 3-1 i našli se u ½ finalu.

Tu ih je čekala „bitka za Britaniju“ sa Glazgov Rendžersom, a na Ajbroksu je završena sa 0-0. Pred 60 000 ljudi u Njukaslu Džimi Skot i Džeki Sinkler doneli su pobedu od 2-0 i plasman u finale.

Finale sa Ujpešt Dožom iz Mađarske igralo se u dve utakmice, a Lidsom menadžer, Don Revi, opisao ih je kao najbolji tim u Evropi, nakon što su njega izbacili bez primljenog gola. U Engleskoj Svrake su slavile sa 3-0 golovima Skota i Boba Monkjura ali su u Budimpešti gubili već 2-0 na poluvremenu.

U svalčionici Harvi je rekao „Dajte gol i oni će se slomiti!“

Kapiten Monkjur ga je poslušao i dao svoj treći u tom dvomeču. Arentoft i Fogon su kasnije samo potvrdili pobedu, ukupno u oba meča 6-2.

Monkjur je rekao 2016. godine „Izašli smo tamo, osvojili Kup i znao sam da je veliko dostignuće, ali nisam imao pojma koliko veliko je. Sve vreme nakon toga razmišljam, osvojili smo Evropski trofej. Zamisli kada bi sada to uradili – bilo bi neverovatno!“

USPON, PAD I PONOVNI USPON (1970 – 1992)

Klub je ušao u sedamdesete kao branilac trofeja u Kupu Sjamskih Gradova, ali u sledećoj sezoni ispali su u ¼ finalu na gol u gostima od Anderlehta, finaliste te godine.

Džo Harvi je ipak pojačao tim igračima kao što su Džimi Smit, Teri Hibit i Toni Grin, a publika ih je obožavala. Naročito momka iz Glazgova, Tonija Grina, koji je bio talentovani veznjak i uprkos tome što mu je povreda prekinu karijeru posle samo jedne cele sezone u Njukaslu navijači ga smatraju jednim od najboljih ikada.

Ipak najpoznatiji fudbaler Svraka u 70-ima je sigurno Malkom Mekdonald, koji je stigao iz Lutona za 180 000 funti. „Supermek“ je bio najbolji strelac kluba u svih 5 sezona koje je proveo na Sent Džejms Parku i sa njim su dva puta stizali do Vemblija i finala kupova.

Bio je arogantan, imao neverovatnu snagu i šut, bio je ikona fudbala u 70-ima (mogli ste čitati o njemu i u „Stadionskoj groznici“ Nika Hornbija). Bio je prvi strelac lige 1974/75 sa 21 golom, a 1976/77 podeli je zlatnu kopačku sa Endijem Grejom iz Aston Vile (obojica po 25 golova), mada je tada već bio u Arsenalu. Ipak, ni on nije uspeo da donese trofeja Njukaslu jer su 1974. izgubili finale FA Kupa od Liverpula, a 1976. Liga Kupa od Mančester Sitija.

Nakon tog drugog poraza na Vembliju Mekdonald je potpisao za Arsenal za rekordnih 333 000 funti, a Njukasl je lagano ispao u drugu ligu.

U klub 1980. dolazi menadžer Česterfilda Artur Koks i 1982. dovodi u klub superstara Liverpula i Engleske, iz Sautemptona – KEVINA KIGENA!

Takvog napadača su navijači čekali od odlaska Mekdonalda i ispostavio se pun pogodak, Kigen je postao talisman kluba. Poslednju domaću utakmicu prethodne sezone gledalo je 9 500 navijača, a na prvu u novoj da bi videli Kigenov debi došlo je 36 700 ljudi. Nisu bili razočarani postigao je pobednički gol protik KRP-a.

U sezoni 1983/84 Svrake su izborile povratak u Prvu Diviziju. Pored Kigena u klubu su igrali Teri MekDermot, Džon Anderson i Dejvid MekKriri, kao i lokalni mladi talenti Piter Bardsli i Kris Vodl.

Sa osiguranom promocijom „King Kev“ se oprostio od fudbala na Sent Džejms Parku u utakmici održanoj njemu u čast protiv njegovog bivšeg kluba, Liverpula. Sa stadiona je otišao helikopterom u velikom stilu.

Kevin je otišao ali pojavio se jedan mladi talenat iz Gejtsheda po imenu Pol Gaskojn. Ubrzo su talenti kao Gaza, Bardsli i Vodl primećeni u celoj zemlji i svi su ih želeli u svojim redovima.

Kris Vodl otišao je u Totnehem 1985. samo nekoliko meseci nakon Gaskojnovog seniorskog debija, Bardslija je pokupio Liverpul 1987. i godinu dana kasnije i Gaza je završio na Vajt Hart Lejnu.

Zamene su bile skupe ali nedostojne ovih igrača i klub je ubrzo potpnuo i niži rang. Bilo je toliko loše da su umalo završili i u trećem rangu po prvi put u istoriji.

ZABAVLJAČI (1992 – 1998)

Kevin Kigen je proveo 7 godina živeći u Španiji ali kada je Ser Džon Hol, koji je bio na ivici da preuzme klub, pozvao i pitao ga da postane menadžer Njukasl Junajteda, poziv je bio predobar da bi se odbio.

Svrake su bile skoro u bankrotu i na ivici da ispadnu iz Druge Divizije, Sent Džejms Park bio je zapušten. Klubu je trebao superheroj – i dobili su ga! Kigen je ponovo podigao navijače na noge, isto kao kada je kao igrač došao u klub, a i igrače jer su u poslednjem kolu izborili opstanak.

(Zvanično najbolja izjava ikad u PL)

Nakon 20. mesta u drugoj ligi, Kigen i Ser Džon zajedničkim snagama okreću klub i sledeću sezonu počinju sa 11 pobeda! U toj sezoni došao je mladi napadač iz Bristol Sitija – Endi Kol, a bitni će postati i Stiv Hauvi, Li Klark, Džon Beresford, Rob Li i Pavel Srniček. Sezonu su završili razbivši Lester sa 7-1 i marširajući ušli u elitni rang.

Ušli su u Premijer Ligu u njenoj drugoj sezoni i završili na trećem mestu igrajući fantastičan napadački, brz fudbal koji se bazira na prodore po krilima.

U leto 1995. dovode municiju u napadu Lesa Ferdinanda i Davida Žinolu, osim njih sjajnog beka Vorena Bartona, Piter Birdsli se vraća u klub, a Filip Albert i Daren Pikok pojačavaju zadnju liniju.

Ubrzo je Njukasl bio poznat kao „ENTERTAINERSI“ i mnogima su postali omiljeni klub ili drugi omiljeni onim već opredeljenim navijačima.

Sezone 1995/96 su umalo osvojili PL! U januaru 1996. bili su 12 poena ispred Mančester Junajteda ali su to ispustili do kraja sezone. Poraz od Liverpula 4-3, za koji mnogi misle da je najbolja utakmica ikada odigrana, i od Blekburna 2-1 sa dva kasna gola bili su ključni. Završili su kao drugi u Premijer Ligi.

Tih godina je postojala lista čekanja na sezonsku kartu, ceo grad je živeo fudbal onako kako samo gradovi sa severa to mogu.

Nisu se sažaljevali i lizali rane, klub je oborio svetski transfer rekord potpisavši Širera za 15m funti! Ispostaviće se novac pametno potrošen.

Kigen je otišao na pola sezone ali pobeda od 5-0 na Mančester Junajtedom se nikada neće zaboraviti, pogotovo Albertov lob Šmajhela iz daljine. Pod Kenijem Daglišom završili su ponovo kao drugi i kvalifikovali se za Ligu Šampiona prvi put jer se tada promenio sistem ulaska.

Daglišev Njukasl nije bio tako napadački i lepršav ali opet su imali svojih blistavih trenutaka. Pobeda nad Barselonom od 3-2 u septembru 1997. sa het-trikom Faustina Asprilje u prvom kolu LŠ na Sent Džejms Parku odjeknula je svetom.

Dagliš je odveo klub i u finale FA Kupa nakon 22 godine ali su poraženi od Arsenala na Vembliju 1998. godine.

Rud Gulit je tada preuzeo klub i obećao seksi fudbal. Došli su ponovo do finala FA kupa ali sada je bolji bio Mančester Junajted.

SER BOBI SE VRAĆA KUĆI (1999-2004)

Gulit je krenuo u sezonu loše, a onda je na derbiju protiv Sanderlenda odlučio da ostavi na klupi Alana Širera i Dankana Fergusona, a da mu u prvoj postavi igra ruki Pol Robinson. I nebo je plakalo koliko je glup ispao, a to je bila samo poslednja kap koja je prelila čašu i donela otkaz Holanđaninu. Nakon samo 5 tekmi u sezoni bili su prikucani na dno.

Na njegovo mesto došao je Bobi Robson! Tada još nije bio Ser (dobio titulu 2002.) ali bio je fudbalska elita. Osvojio je UEFA Kup i FA Kup sa Ipsvičem, liga i kup sa Barselonom, Portom i PSV Ajndhovenom, a vodio je i Englesku do ½ finala Svetskog Prvenstva 1990. godine.

A ono što je još bolje, rođen je u Kaunti Duramu i otac ga je od malena vodio na Sent Džejms Park.

Malo je reći da je preporodio Junajted. U prvoj utakmici pobedili su Šefild Venzdej sa 8-0, a Alan Širer postigao je 5 golova. Svrake su lagano opstale u ligi i došli su do ½ finala FA Kupa gde su nesretno izgubili od Čelsija na Vembliju.

U sezoni 2001/02 uspeli su da završe na 4. mestu, najbolji finiš od 1996/97, i to je značilo igranje u Ligi Šampiona.

Izgubili su prve 3 utakmice u grupi LŠ i činilo se da je sve gotovo. Nijedan klub se nije nikada plasirao dalje, a da je izgubio prve 3 tekme. Ipak, Juventus je pao sa 1-0 na severu Engleske, zatim je Dinamo Kijev poražen 1-2 u Ukrajini, da bi na kraju Krejg Belami kasnim golom protiv Fejnorda doneo prolaz dalje. Bajer Leverkuzen su izbacili sa dve pobede, a prvu utakmicu protiv Intera su remizirali 2-2 u Milanu. Ipak, Italijani su bili ti koji su prošli dalje u ¼ finale.

U ligi su nastavili sa sjajnim igrama i sada bili 3. na tabeli. Ispadanje u LŠ od Partizana iz Beograda bilo je bolno ali forma u ligi bila je dobra i utešili su se sa UEFA Kupom. PSV Ajndhoven izbačen je u ¼ finalu, a u ½ finalu čekao je Olimpik Marsej. Nakon utakmice bez golova u Njukaslu, Didije Drogba bio je dvostruki strelac i odveo Marsej u finale. U ligi su završili 5. i ambicioznom vlasniku Frediju Šepardu to nije bilo dosta.

Ser Bobi Robson dobio je otkaz 30. avgusta 2004. godine.

Kolika legenda je ostao svedoči i bronzana statua koja stoji na jugozapadnom uglu Sent Džejms Parka da bi sve generacije mogle da mu se dive. Poslednji put na stadionu pojavio se par dana pre nego što je preminuo 2009. kada je sakupljao novac za fondaciju koju je osnovao 2008. godine za borbu protiv kancera.

SADAŠNJOST (2005- DO DANAS)

Posle ere Ser Bobija Robsona usledio je pad, nije bio nagao ali jeste konstantan. Zbog Robsona igrao se UEFA Kup gde ih je Grem Sunes doveo do ¼ finala, a Alan Širer bio je prvi strelac takmičenja.

Alan Širer se povukao 2006. a celu priču o njemu možete pročitati na linku ovde.

Sunes je oborio i transfer rekord kluba kada je doveo Majkl Ovena ali stari dani slave se nisu vraćali. Menadžeri su se menjali i dosta dobrih igrača je prošlo kroz klub, a vredna pomena je jedino sezona 2011/12 kada su završili kao 5. pod Alanom Pardjuom.

Dva puta su ispadali iz PL i odmah se vraćali osvajajući Čempionšip, prošla sezona je jedna od te dve.

Ključna stvar je i kupovina kluba od strane Majkla Ešlija, koga navijači Svraka ne gotive. Od kada je on na čelu kluba najbolji igrači se prodaju i dovode se nedostojne jeftinije zamene. Najveći apsurd je što je u ovom vremenu kada svi klubovi prodaju prava na ime stadiona i dobijaju milionske cifre za to, Njukaslov Sent Džejms Park nosi naziv Sport Dajrekt Arena, što je kompanija Majka Ešlija, i ne dobija ni evro za to. Ešlijevo obrazloženje je da je to tako samo dok ne nađu sponzora, a oni traže 8-10m funti godišnje za prava na ime. Kao klasično tendersko nameštanje u Srbiji.

STADION

Još od prvog meča na toj poljani teren je odmah dobio ime Sent Džejms Park, ime je ostalo i kada je napravljen stadion i kada je renoviran, sve do danas.

Prvi veliki radovi desili su se 1899. kada je kapacitet bio 30 000, a samo 6 godina kasnije povećan je na 60 000 sa sjajnim pomoćnim terenima i čak i bazenom. Bio je najveći stadion u Engleskoj u to vreme.

Tokom 20-ih stadion se renovirao, a zadužen za to bio je, naravno, arhitekt Arčibald Lič. Već 1926. bio je plan da se sve 4 tribine natkriju ali zbog nedostatka para samo je jedna dobila krov.

Dve decenije kasnije stigli su reflektori i prvi put su korišteni u prijateljskom meču sa Seltikom 1953., u profi fudbalu u Engleskoj počeli su da se koriste tek 1956. i tada je Njukasl učestvovao ali kao gost Portsmutu.

Veliki udarac navijači su dobili kada stadion nije izabran kao domaćin Svetskog Prvenstva 1966. a još gore je što je umesto Sent Džejms Parka izabran Ajresom Park u rivalskom Midlzbrou.

Mnogo puta je renoviran ali najbolji posao uradio je Ser Džon Hol za vreme dok je bio predsednik. On je sredio da Junajted do 1996. ima savremen stadion od 36 610 mesta na kome se igralo Evropsko Prvenstvo. Posle je i jedna tribina nazvana po njemu.

Stadion je proširen radovima od 1998. do 2000. godine na sadašnji kapacitet od 52 000 mesta. Nadogradnja je koštala 43m funti ali Sent Džejms Park je širom sveta poznat kao jedan od najlepših stadiona u svetu fudbala.

RIVALSTVA

Najljuće rivalstvo imaju sa Sanderlendom, Tajn – Ver derbi je jedan od najljućih u zemlji. Toliko, da smo mu posvetili ceo tekst, zapravo, taj tekst je otvorio rubriku „rivalstva engleskog fudbala“, a možete ga pročitati ovde.

Drugi veliki rival Svraka je takođe sa severo-istoka, u pitanju je Midlzbro. Ovaj derbi naziva se Tajn – Tis (eng. Tyne – Tees) derbi, a gradovi su udaljeni samo 55 kilometara. Ovo rivalstvo je podgrejano 90-ih i u ranim 2000. godinama kao rivalstvo severo-istoka, budući da su klubovi bili u Premijer Ligi, a Sanderlend nije. Mark Viduka je na leto 2007. prešao direktno iz Boroa u Njukasl što je dodatno uticalo na mržnju navijača.

Sa ovakvom istorijom, legendama i podrškom lokalne zajednice Njukasl Junajted definitivno zaslužuje da bude u Premijer Ligi. S obzirom da od 1955. nisu osvojili domaći trofej, mogli bi malo da pojure kup takmičenja, a ko je bolji menadžer za to od Rafe?

Želimo vam svu sreću Svrake, i da nas zabavljate još 100 godina!