Midlzbro – Mačka sa devet života

Teško da ima klubova u Engleskoj koji nisu imali velikih uspona i padova u svojoj istoriji, kod nekih klubova su ti usponi i padovi bili mali, ali prisutni, dok su negde bili astronomski. Fudbalski klub Midlzbro, iz istoimenog grada na istoku Ostrva, je u svojoj 127-godišnjoj istoriji kao profesionalni fudbalski klub prošao kroz sito i rešeto – pakao plejofa i Čempionšipa, spas od povratka u amaterske vode, borbu za opstanak u Premijer Ligi i finale Lige Evrope. Ali, kako je sve počelo?

Članovi lokalnog kriket kluba su došli na ideju da se oprobaju u, tada sve poznatijem sportu, fudbalu. Amaterski fudbalski klub Midlzbro je 1889. godine zajedno sa Midlzbro Ajronopolisom, klubom osnovanim od strane bivših funkcionera i članova prvobitnog Midlzbroa postao profesionalni klub.

Jedina šansa za dolazak ova dva kluba u sistem engleskih fudbalskih liga je bilo spajanje u ‘Middlesbrough and Ironopolis Football and Athletic Club’, ali je zahtev bio odbijen.

Ajronopolis i Midlzbro su se razdvojili i njihovi putevi se više nisu ukrštali, Midlzbro je osvojio dva amaterska FA kupa (1895. i 1898. ) i, posle pomoći Njukasla i Sanderlenda najzad završio u Drugoj diviziji kao profesionalni klub i tako pobedio konkurenciju za to mesto u vidu Blekpula koji je ipak morao malo da sačeka.

Prva sezona za Boro u Drugoj diviziji nije bila uspešna, završili su kao 14. od 18 ekipa i ni jednom nisu odneli sva tri boda sa gostovanja. Sledeća sezona (1901-1902) je bila mnogo uspešnija od prethodne, Midlzbro se kao drugoplasirani na tabeli direktno plasirao u Prvu diviziju. Sledeće 92 godine su proveli na novoizgrađenom stadionu Ajrsom Parku, na kom su odigrane 3 utakmice Svetskog Prvenstva 1966. godine (tadašnji svetski prvak je bio domaćin prvenstva, Engleska).

Midlzbro je u februaru 1905. godine prekinuo post od 2 godine bez pobede na gostovanju. Pobedili su Šefild Junajted 1-0, golom Alfa Komona, momka kojem je to bio debi i koji je došao iz Sanderlenda za sumu od 1,000 funti – prvi četvorocifreni transfer u istoriji fudbala! Sledeće godine je u klub stigao Stiv Blumer, najbolji strelac Derbi Kauntija svih vremena (238 golova). Blumer je posle 4 godine u klubu, sa postignutim 61 golom otišao nazad u Derbi, gde je završio karijeru.

Usledio je veliki skandal 1910. godine, kada je trener Boroa, Endi Voker, ponudio igračima Sanderlenda po 2 funte da puste njihovog lokalnog rivala Midlzbro da pobedi. Fudbaleri Sanderlenda su to momentalno preneli svom menadžeru, Voker je bio strogo kažnjen, a sezona je u trenutku krenula ka dole. Tri godine posle skandala sa nameštanjem utakmice, Midlzbro je zabeležio rekordno 3. mesto u poslednjoj sezoni Prve divizije pre Prvog svetskog rata.

Period između dva svetska rata je bio sušan. Glavni razlog je uglavnom bio u tome što nakon rata većina igrača je bila u poznim godinama za profesionalno bavljenje fudbalom ili su nažalost nastradali u ratu. Svega par igrača je ostalo od predratne postave koji su bili u vrhuncu karijere ali nakon tri sezone u Prvoj Diviziji, ispali su u niži rang tako što su ubedljivo bili poslednji. Nakon tri sezone u Drugoj Diviziji uspeli su da izbore povratak u najviši rang ali ipak na početku te sezone nije sve izgledalo bajno jer su iz 4 utakmice imali svega 1 bod. Međutim, usled povreda prvotimaca na scenu stupa Džordž Kemsel koji će apsolutno preporoditi Boro te sezone. Ispostavilo se da je klub dobio više nego što se nadao kada su ga doveli iz trećeligaša Durem Sitija. Do kraja te sezone postigao je 59 golova u ligi, od toga čak 9 het trikova i tako je bio glavni predvodnik na terenu u promociji u Diviziju Jedan. Čak deset sledećih sezona je bio najbolji strelac kluba i tako postao najbolji strelac u istoriji Midlzbroa i jedna od ikona kluba. Iako je Kemsel žario i palio na terenu, njegovi saigrači ga i nisu baš pratili te je klub dosta često menjao rangove i nije ostvario neke zapaženije rezultate. Najviši plasman im je bilo četvrto mesto, poslednju sezonu pred Drugi svetski rat. Činilo se da Midlzbro ima tim za titulu naredne sezone ali tada nažalost izbija Drugi svetski rat i Boro ostaje bez šanse da se takmiči za trofej lige. Prema pričama bila je to jedna od najboljih ekipa u istoriji kluba.

Posle Drugog svetskog rata klub je tumarao po sredini tabele sve dok prvi Jamajčanin u engleskom fudbalu, Lindi Delapena, nije kao krilni igrač predvodio do 9. mesta u sezoni 1949-1950, bio je najbolji strelac kluba u tri sezone, postigao je 93 gola na 270 nastupa u Midlzbrou, gde je privodio karijeru kraju. Sledeće sezone Boro je neko vreme bio lider Prve divizije, ali je posle poraza od Lidsa (1-0) samopouzdanje palo i sezonu je završio kao 6. tim na tabeli. Tadašnji menadžer, Džordž Hardvik je napustio klub i u sezoni 1953-1954 Midlzbro je ispao u Drugu diviziju, i jedina svetla tačka u tim teškim godinama je bio jedan od najvećih trenera sa Ostrva svih vremena, Brajan Klof, koji je postigao 204 gola u 222 utakmce u dresu kluba. Legendarni trener je u četiri uzastopne sezone učestvovao direktno u 40 ili više golova, često je otvoreno kritikovao svoje saigrače u odbrani, koji su primali golove isto kao što ih je Klof postigao. Posle prave goleade na utakmici sa Čarltonom završene rezultatom 6-6, Klof je sarkastično upitao svoje saigrače u svlačionici koliko golova moraju postignuti da bi pobedili, jednom prilikom je čak i optužio odbrambene igrače da namerno primaju golove. Sa odlaskom Klofa u Sanderlend za 55 hiljada funti, Midlzbro je krenuo ka dole. Prvi put u istoriji kluba su ispali u Treću diviziju, posle 10 kola je izgledao kao da su na putu u Četvrtu diviziju, ali su drugi i treći igrač po broju nastupa u istoriji kluba, Gordon Džons i Džon Hikton sa menadžerom Stenom Andersonom vratili klub u Drugu diviziju.

Stariji brat legendarnog Bobija Čarltona, Džek, je 1974. godine preuzeo Midlzbro i u svojoj prvoj sezoni kao menadžer je proglašen za najboljeg menadžera u Drugoj diviziji posle izborene promocije čak 8 kola pre kraja. Proveo je još tri sezone kao menadžer, 1984. godine je bio privremeni menadžer ali nije nastavio saradnju sa klubom.

Čarlton se dosta zalagao za akademiju kluba koja je izbacila mnogo talentovanih igrača, poput Dejvida Armstronga, Marka Proktora, Stena Kaminsa…

1978. godine Džek Čarlton je napustio klub, zamenio ga je Džon Nil, koji je otišao 1981. godine. Pod novim menadžerom, Bobijem Murdohom, Midlzbro su napustili neki od najboljih igrača i klub je ispao u Drugu diviziju kao poslednji tim na tabeli u sezoni 1981-1982. Murdoh je dobio otkaz i zamenio ga je Malkolm Alison, koji nije beležio ništa bolje rezultate, tako da ga je na klupi zamenio Vili Madren, koji se takođe ispostavio kao promašaj.

Midlzbro se osamdesetih godina borio sa ozbiljnim finansijskim problemima, klub je morao da pozajmljuje novac da bi isplatio sve igrače i tada je počinjao najteži period u istoriji kluba. Stadion je zaključan, 30 zaposlenih u klubu su dobili otkaz i klub je već bio proglašen kao ugašen, mrtav klub jer 360 hiljada funti bilo potrebno za registraciju za novu sezonu, a klub ih nije imao. Stiv Gibson, član uprave kluba je pronašao sponzore i 10 minuta pre isteka roka za registraciju kluba, Midlzbro je spašen!

Menadžer Brus Rioh i neke od legendi kluba, Geri Palister, Kolin Kuper i Toni Mobrej su kao drugoplasirani u Trećoj diviziji izborili promociju u Drugu diviziju.

Posle samo jedne sezone u Drugoj diviziji, Boro je promovisan u Prvu diviziju i na kraju su ponovo ispali u niži rang. Geri Palister je prodat Mančester Junajtedu za rekordnih 2.3 miliona funti.

U sezoni 1991-1992 nisu uspeli da kroz plejof uđu u proširenu Prvu diviziju, ali su zato sledeće sezone izborili plasman u novoosnovanu Premijer Ligu.

Sledeće sezone su se dobro držali u Premijer ligi, ali su u februaru popustili i posle niza od 7 uzastopnih poraza su ponovo završili u nižem rangu.

Novi menadžer kluba, nekadašnji kapiten reprezentacije Engleske i Mančester Junajteda, Brajan Robson je napravio pravu renesansu i izborio promociju u Premijer ligu u svojoj debitantskoj sezoni! U sezoni 1994-1995 klub se preselio posle 92 godine sa Ajrsome Parka na Riversajd Stadion.

U redove Midlzbroa su stigla neka milionska pojačanja posle promocije u Premijer ligu, imena poput Nika Barmbija, Žuninja, Ravanelija, Emersona, ali su se umesto za Evropu borili za opstanak. Boro je u jednoj sezoni uspeo da izgubi finale FA kupa od Čelsija, finale Liga kupa od Lestera i ispadne iz lige jer im je FA oduzeo 3 boda jer nisu mogli da odigraju jednu utakmicu zbog virusa koji je zahvatio previše igrača. Sledeće sezone su prodate najveće zvezde kluba Ravaneli, Emerson i Žuninjo ali su u klub došli Pol Merson, Marko Branka i Mark Švarcer. Izborili su promociju u Premijer Ligu i ponovo izgubili finale Liga kupa, ovog puta od Čelsija.

Brajan Robson je posle 4 godine u klubu dao ostavku posle dogovora sa upravom a zamenio ga je Stiv Meklaren. Midlzbro je završio sezonu kao 12. na tabeli, Meklaren je doveo nekoliko novih pojačanja i klub je izborio polufinale FA kupa. Sledeću sezonu su završili kao 11. na tabeli, dok će sezona posle te, 2003-2004, biti upisana u istoriju kluba kao sezona u kojoj se Midlzbro osvojio svoj prvi veliki trofej, posle trijumfa nad Boltonom u finalu Liga kupa. Stigli su u Evropu, ne preko pozicije u Ligi već preko trofeja u Liga kupu, ali svejedno, cilj uprave je bio ostvaren. Kvalifikovali su se u Ligu Evrope, ali ih je u četvrtoj rundi takmičenja izbacio Sporting iz Lisabona.

U sezoni 2005-2006 je, doslovno, bilo svega i svačega! Završili su sezonu 14. u Premijer ligi, na poslednjoj utakmici Stiva Meklarena u ligi, bilo je 15 (od ukupno 16 koliko je išlo u protokol) domaćih igrača i prosek godina je bio ispod 20, što je najmlađa postava u istoriji koja je zaigrala u Premijer ligi! Posle dosta borbe u polufinalu Lige Evrope, Boro je savladao Steauu iz Bukurešta ukupnim rezultatom od 4-3 i završio u velikom finalu Lige Evrope što je bio najveći uspeh u istoriji kluba. Ipak, Sevilja je zasluženo pobedila 4-0 i Midlzbro se oprostio od najvećeg podviga u istoriji kluba.

Igrali su slabo neko vreme i 2009. godine klub je ispao iz Premijer Lige i 7 godina su bili u Čempionšipu. 

Sezona 2015-16 im je donela veliku radost i povratak u Premijer ligu! Imali su više sreće od Brajtona – bili su bolji zbog gol razlike! Nisu se dugo zadržali u PL, Karankin defanzivan pristup nije uspeo. Pjulis je samo nastavio filozofiju defanzivnog fudbala ali to ponovo nije donelo rezultat. Sada je šansu dobio menadžer početnik – Džonatan Vudgejt. Da li je vreme da Boro počne da igra ofanzivnije?

Možemo slobodno reći da Midlzbro nije imao sreće u istoriji s obzirom da u oba puta kada su zabeležili visoke plasmane i sledeće sezone se od njih očekivao korak dalje odnosno titula, dolazilo je do rata koji bi apsolutno porušio sve do tada urađeno. Nadamo se da će imati više sreće u budućnosti.

 

tekst: Andrej Cvejanov