Blekburn Roversi – klub slavne prošlosti i neizvesne budućnosti

Trostruki prvak Engleske i osvajač FA kupa u šest navrata, Blekburn Rovers je danas u Čempionšipu ali to, naravno, ne znači da su njihovi uspesi u prošlosti zaboravljeni. Danas vas vraćamo na kraj 19. veka, godine pre Prvog svetskog rata i zlatno doba Alana Širera.

Dva starija učenika jezičke škole u Šruzberiju, Džon Luis i Artur Konstantin su rukovodili sednicom kojoj je prisustvovalo još 17 učenika i razmatrali su opciju o otvaranju fudbalskog kluba koji bi bio registrovan u Asocijaciji fudbalskih klubova Lankašira.
Uprava nad klubom je poverena obrazovanim pripadnicima srednje klase koji su u budućnosti bili bitan deo u radu Blekburn Roversa. Prvu utakmicu, Blekburn je odigrao protiv lokalnog crkvenog tima 11. decembra 1875. godine. Utakmica je završena 1 – 1 i istorija Blekburn Roversa je mogla da počne.

Na samom početku, Roversi su bili u finansijskim problemima. Jedini prihod kluba su bile članarine igrača, koje su ukupno iznosile 2 funte godišnje. Od tog novca su nabavili golove i lopte, kretali su od nule i obezbediti najosnovnije rekvizite potrebne za odigravanje fudbalske utakmice je predstavljao veliki poduhvat.

Prvi dresovi kluba su bili zeleno – beli da bi par godina kasnije, pod uticajem jednog učenika iz Kembridža zelenu boju zamenila plava a Roverse u plavo – belim dresovima gledamo i dan danas.
Blekburn je tada igrao grubo i prljavo, kao ‘Luda družina’ Vimbldona, ali to nije bilo nimalo čudno za ta vremena, kada se na terenu praktično vodio rat.
Teren na kojem su tada igrali je i mogao da služi samo kao ratište. Na sredini terena se nalazila rupa za navodnjavanje, tokom utakmica bi bila ograđena i zaista nije priličila fudbalskom klubu.

Klub je ubrzo promenio teren i preselio se na kratko na jedan teren za kriket, da bi ubrzo završio na terenu koji je nosio ime ‘Aleksandra Midou’. Tu su Roversi 2. januara 1878. godine dočekali još jedan novoosnovan klub, Patrik Tirstl, i pobedili 2 – 0 golovima Dika Birtvisla. Godinu dana po dolasku na novi teren kvalifikovali su se za FA kup Engleske! Pobedili su Tajn i Darven Roverse, da bi se od debitantskog nastupa u kupu oprostili porazom od 6 – 0 protiv Notingem Foresta.

U tom period Roversi su odigrali par prijateljskih utakmica protiv timova iz Škotske da bi uvideli da Škoti predvođeni Glazgov Rendžersima imaju dosta tehnički superiornije igrače. Hjui MekIntir, kapiten Rendžersa je nakon toga postao novi igrač Blekburna i dosta uticao na tim na terenu, ali i van njega.  Pre Roversa, škotske fudbalere je angažovao i Darven. Kada su se ova dva tima susrela u kupu Lankašira, vladao je toliki haos na terenu i na tribinama da bi se i Zvezda i Partizan postideli. Prljavi potezi i upadi navijača na teren su rezultirali time da je utakmica prekinuta na poluvremenu! Posledice?
Blekburn se preselio na teren u Lemington ulici i potrošio 500 funti na obezbeđivanje tribina. U trećoj rundi FA kupa su razbili Darven Roverse 5 – 1 i u finalu izgubili minimalnim rezultatom od tima univerziteta Itona! U Blekburnu su dočekani kao heroji i ubrzo su posle pobeda na Akrington Stenlijem i Barnlijem podigli trofej kupa Lankašira.
Sledeće sezone su na veliku žalost navijača rano ispali iz FA kupa koji je osvojio njihov veliki rival, Blekburn Olimpik, osnovan par godina posle Roversa i koji je pretio da Roverse baci u drugi plan! Bilo je to 1883. godine.

Roversi su po svaku cenu želeli da ostanu najbolji klub u gradu i sledeće sezone su u polufinalu FA kupa savladali veliki Nots Kaunti da bi ih u finalu čekao škotski Kvins Park. Škoti su optužili sudije za favorizovanje engleskog kluba koji je posle niza kontroverznih odluka sudija pobedio 2 – 0!

Blekburn je osvojio prvi FA kup u svojoj istoriji i neke od najslavnijih godina kluba su ubrzo usledile. Sledeće sezone, isti protivnik je savladan istim rezultatom i Blekburn je odbranio trofej FA kupa! ‘Het – trik’ FA kupova je ostvaren sledeće sezone, Vest Bromvič Albion je pobeđen 2 – 0!
Dominacija Roversa u kupu je krunisana ulaskom engleskog fudbala u profesionalne vode!

U sezoni 1885/86 ‘izrodili’ su prvog profesionalca plativši ga 615 funti po sezoni!

Nisu uspeli da četvrti put za redom osvoje FA kup, škotski Renton ih je savladao u drugoj rundi i sledeće godine su stigli do polufinala, klub je prolazio kroz niz reformi i ekipa nije bila jaka kao pre dve godine.

Nisu želeli da se povinuju pravilima Fudbalske asocijacije o broju profesionalnih fudbalera i godinu dana su se takmičili u amaterskim vodama, da bi ih gospodin Vilijam MekGregor doslovno ‘izvadio iz govana’ pozivom za učešće u formiranju novog sistema profesionalnog fudbala.

Roversi su se fokusirali na FA kup i utakmice u Prvoj diviziji su igrali kao da su prijateljske. Prvu utakmicu u novoosnovanom takmičenju su odigrali 15. septembra 1888. protiv Akrington Stenlija i priredili su navijačima i jednog i drugog tima pravi spektakl – utakmica je završena nerešenim rezultatom sa čak 10 postignutih golova!
Škot Džon Forbs je stigao u klub i oduševio čelnike Blekburna svojim stavom i kvalitetnim igrama, sekretar kluba je poslat u Škotsku sa ciljem da pojača skauting škotskih igrača i dovede one najbolje u klub.
Prva sezona Prve divizije je prošla sjajno za Blekburn koji je završio na visokom 4. mestu, naredne sezone su bili još bolji i došli su do 3. pozicije na tabeli sa 78 postignutih golova u 22 utakmice!

1890. godine su preko Vulverhemptona i Derbija stigli u finale FA kupa gde su se susreli sa Šefild Venzdejem. Pregazili su ih u svakom smislu, pobeda od 6 – 1 je Blekburn Roversima donela četvrtu titulu u FA kupu za samo 7 godina!

Iste godine su iznajmili novi stadion na 5 godina po ceni od 70 funti godišnje. Ivud park je bio univerzalan stadion, bio je domaćin atletskim takmičenjima i trkama pasa, Blekburn se konačno skrasio i u sezonu 1890/1891 su ušli sa još većim ambicijama za FA kup. U finalu su se susreli sa Nots Kauntijem, koji ih je razbio rezultatom 7 – 1 samo par nedelja ranije. Na poluvremenu se videlo ko će se na kraju meča radovati, Blekburn je bio dominantan u svim segmentima igre i tim iz Notingema je na pauzu otišao sa tri gola u svojoj mreži. Najstariji profesionalni fudbalski klub na svetu je do kraja utakmice postigao jedan počasni gol i Roversi su četvrti put odbranili FA kup!

Nažalost, dominacija Blekburn Roversa u FA kupu je došla kraju. Naredne godine su proveli motajući se oko sredine tabele Prve divizije i u dva navrata su stigli do finala FA kupa. Potrošili su ogroman novac na preseljenje na Ivud park i morali su da organizuju dosta prijateljskih utakmica sa ciljem da stanu na noge kada su finansije u pitanju.
Tada se u Prvoj diviziji igrao plej – aut koji je odlučivao koje dve ekipe putuju u niži rang. Barnli, Njukasl i Blekburn su se borili za opstanak i na kraju je Barnli bio siguran dok su Roversi i Svrake putovali u niži rang. Čelnici Barnlija su predložili da se broj ekipa u Prvoj diviziji poveća sa 16 na 18 i taj predlog je glasanjem usvojen!

Jedan od osnivača Blekburna, Džon Luis je glasao protiv tog predloga jer bi veći broj utakmica po njemu negativno uticao na industriju i moral ljudi!

Na Luisovu veliku žalost i na veliku sreću navijača, Blekburn je ostao u ligi!

10. aprila 1897. godine sedamnaestogodišnji Bob Krompton je debitovao u dresu Blekburna i u budućnosti je postao jedan od najboljih igrača u istoriji Roversa. Krompton je nastupao par puta i za reprezentaciju Engleske.

Predvođen Kromptonom i Semijem MekKlurom, Blekburn se vukao po sredini tabele i jednom završio na 6. i 4. mestu. 1903. godina je bila jedna od najtežih u dotadašnjoj istoriji Blekburna. Veći deo sezone su proveli u borbi za opstanak u ligi, da bi na kraju sezone ostali među najjačima zahvaljujući sjajnom nizu pobeda.

Morali su nešto da promene. Doveli su nekoliko pojačanja ali i ostali bez ključnih igrača, sezonu 1908 – 1909 su završili kao 4. na tabeli i u narednih nekoliko godina bili jedan od najjačih klubova u Engleskoj.
Sezona 1911 – 1912 je za Blekburn počela loše, povezali su dva poraza na početku sezone i svi su ih ponovo videli u borbi za opstanak. Džordž Čepman je postigao po gol na 9 utakmica u nizu i 3 meseca Roversi nisu znali za poraz! Titula je te sezone prvi put stigla na Ivud park i Roversi su bili blizu osvajanja još jednog FA kupa ali ih je Vest Bromvič Albion sprečio u tome. Blekburn je bio bez ikakve konkurencije u ligi i sledeće sezone, navijači su očekivali odbranu titule. Tim je ojačan na leto ali forma iz prošle sezone nije bila ponovljena. Završili su na razočaravajućem 5. mestu uprkos jakom timu, ali su zato titulu ponovo osvojili u poslednjoj sezoni pre Prvog svetskog rata.

Šampion se nazirao još od prvih par kola, do 11. meča Roversi nisu znali za poraz i sjajni napadač Deni Šo je do kraja sezone mreže tresao u 25 navrata! Titula je osigurana 4. kola pre kraja prvenstva i slavlje u Blekburnu je moglo da počne!
Pucnji Gavrila Principa su odjekivali celom Evropom i tokom sledeće sezone, Engleska je ušla u rat. Fudbaleri su kopačke zamenili vojničkim čizmama i dresove uniformama, o fudbalu više niko nije razmišljao.

Posleratne godine su za Blekburn Roverse bile teške. Konstantno su bili u borbi za opstanak, Bob Krompton je postao menadžer svog Blekburna i ostvario zapažen uspon na tabeli. 1928. godine, veliki Hadersfild je čekao Blekburn u finalu takmičenja koje su Roversi toliko voleli, FA kupa. Najjači klub tog vremena je poražen 3 – 0 i preko 100 hiljada ljudi je dočekalo šampione kada su se vraćali u Blekburn!
Bob Krompton, jedan od najvećih u istoriji Roversa je opet Blekburnu donosio radost kao pre petnaest godina.

Velika depresija je zahvatila i Englesku i debelo uticala na posetu utakmicama i samim time su se smanjivali prihodi kluba. Blekburn nije mogao da parira finansijski većim klubovima i prodaja najboljih igrača je prouzrokovala proteste navijača! Bob Krompton je napustio klub posle svađe sa upravom, završila se njegova služba Blekburnu duga je 35 godina i Roversi su tonuli u sve veće probleme. 1936. godine ispali su u Drugu diviziju.

Izgledalo je tada da je Blekburn bio bliži Trećoj diviziji nego Prvoj diviziji.
1937. godine, Bob Krompton se vratio u klub! Prvo je sačuvao Blekburn od ispadanja i sledeće sezone izborio promociju u Prvu diviziju! Oblaci rata su se opet nadvili nad Evropom i pre nego što je Engleska ušla u rat, Blekburn je izborio finale FA kupa gde je poražen od Vest Hema minimalnim rezultatom. Bob Krompton je posle utakmice sa Barnlijem kolabirao i umro, Blekburn je bio zavijen u crno smrću čoveka koji je gotovo pa ceo život proveo u klubu.

Godine posle Drugog svetskog rata su bile sive za Blekburn. Tim su činili sada već stari igrači iz međuratnog perioda i klinci. Devet godina posle Kromptonovog vraćanja Blekburna u najviši rang, Roversi su ponovo ispali iz lige 1947. godine.

Pri kraju katastrofalne sezone za Roverse, debitovao je Bil Ekersli. Tokom naredne dve sezone, Ekersli je dizao formu i ubrzo je postao ključan igrač za Blekburn koji je tokom te dve sezone bio na sredini tabele. Mladi igrači su počeli da sazrevaju ali Blekburn bio daleko od promocije. 1953. godine, Džoni Keri je postao novi menadžer Blekburn Roversa.

Keri je uspevao da izvadi ono najbolje iz njegovih igrača. Tomi Brigs je u četiri sezone postigao oko 130 golova i najbolji je primer Kerijevog uticaja na igrače. 1958. godine, Blekburn je u FA kupu stigao do polufinala a kasnije i izborio promociju u Prvu diviziju posle dugih deset godina!  U Diviziji jedan Roversi su proveli osam šarenih godina pre povratka u niži rang. Menjali su se menadžeri, igrači dolazili i odlazili iz kluba, Blekburn je bio u sivilu do 90ih godina prošlog veka.

Menadžer Liverpula u trenutku tragedije na Hilzborou je bio legendarni Keni Dalgliš. Napravio je pauzu od dve godine van menadžerskog posla da bi u oktobru 1991. godine preuzeo Blekburn Roverse, i u prvoj sezoni na kormilu izborio promociju u Premijer ligu preko plej-ofa!

Uprava Blekburn Roversa nije želela samo da popuni broj u prvoj sezoni novoosnovane Premijer lige i iskeširano je 3 miliona funti da bi na Ivud park stigao Alan Širer! To je bio rekordan transfer na Ostrvu tog vremena i navijači su sumnjali u Širera jer njegova statistika iz prethodnih sezona i nije bila golgeterska. Širerova dva gola na debiju protiv Kristal Palasa (utakmica završena 3 – 3) su privremeno ućutkala medije, dok je preostalih 14 golova koje je do ‘Boksing deja’ postigao novinare ućutkalo za stalno. Statistika Alana Širera bi te zime verovatno rasla kao i kilaža prosečnog Balkanca posle prve sarme u godini, ali na ‘Boksing dej’ je povredio ligamente kolena i predviđeno mu je odsustvo od 6 meseci!

Tako ozbiljna povreda može igrače ili da uništi ili da preporodi. Pretpostavljam da znate šta se desilo Alanu? Naravno, bio je preporođen. Blekburn je bez Širera zauzeo visoko 4. mesto na tabeli, Mančester Junajted je imao 13 bodova više od Roversa kojima su očekivanja za sledeću sezonu rasla. Narednu sezonu su završili na 2. mestu sa 31 golom Alana Širera!

Za 5 miliona funti je doveden Kris Saton iz Noriča i Blekburn je imao najskuplji napadački tandem u ligi, kapiten je bio Tim Šervud a još neka zanimljiva imena su nosila plavo-beli dres te sezone: Le So, golman Tim Flauers, dok je svoju prvu sezonu u profesionalnom fudbalu Šej Given proveo kao treći golman kluba.

Do prvog poraza u novoj sezoni je prošlo 7 kola, kada je Norič kod kuće savladao Roverse 2 – 1. Najskuplji napadački tandem u Engleskoj je rešetao, Širer i Saton su zajedno dali 11 golova i predvodili su Blekburn u domaćem šampionatu.

Dva niza od 10, odnosno 12 utakmica bez poraza su Blekburnu doneli toliko željenu titulu, posle 8 decenija se ponovo slavilo na Ivudu!

Saton je malo usporio sa golovima i postigao ih je 15, dok je Širer odigrao monstruoznu sezonu i mrežu tresao u 34 navrata! Titula Blekburn Roversa nije bila iznenađenje kao Lesterov herojski podvig iz 2016. Godine. Par sezona unazad su najavljivali trofeje svojim rezultatima i bilo je pitanje vremena kada će Mančester Junajted popustiti a Roversi dati gas.

Dalgliš je napustio Blekburn i zamenio ga je Rej Harford, šampionski tim je ostao isti ali kvalitet igara je znatno opao, u prvih 13 kola su upisali samo 3 pobede i jedina svetla tačka je bio Širer, legendarni golgeter je za 13 kola postigao 10 golova uz jedan het-trik protiv Koventrija. Roversi su ubrzo ušli u dobru formu i između novembra i februara su izgubili samo jednom, forma je do kraja sezone bila šarena i prošlogodišnji prvaci su zauzeli ‘tek’ sedmo mesto. Boravak Blekburna u Ligi šampiona je za zaborav, Roversi su u grupnoj fazi pobedili samo na jednoj utakmici i golove su postizali samo na dve utakmice!

Širer je svoju poslednju sezonu u Blekburnu okončao sa stilom, postigao je čak 37 golova u svim takmičenjima i Njukasl je za njega izdvojio rekordnu sumu od 15 miliona funti! Prvu sezonu bez Širera, Blekburn je završio na 13. poziciji da bi se sledeće godine popeli na 6. mesto. Čovek koji je vukao tim kroz šampionat je sada tresao mreže u Njukaslu, Kris Saton prosto nije bio ni blizu Alana Širera.

Sedmogodišnji boravak Roversa u Premijer ligi je okončan 1999. godine. Posle očajne sezone, Roversi su se preselili u Prvu diviziju (Čempionšip) kao 19. na tabeli! Ni jedan igrač nije postigao više od 5 golova, zasluženo su ispali u niži rang.

Prva sezona u drugom rangu je bila loša za Roverse, 12. pozicija na tabeli je bila niska za očekivanja uprave i Grejem Sunes ih je u Premijer ligu vratio posle dve godine direktnom promocijom.

Posle dvogodišnjeg izleta u nižem rangu, Blekburn je zauzeo 10. poziciju u Premijer ligi i preko Mančester Sitija, Arsenala, Šefild Junajteda i Totenhema u finalu je osvojen Liga kup!

Naredna sezona je bila još bolja, 6. mesto na tabeli je bilo više nego zadovoljavajuće za upravu Blekburna ali naredne dve sezone su završene na 15. poziciji, da bi opet zauzeli 6. mesto u sezoni 2005 – 2006. Narednih 6 godina, Roversi su se motali po sredini tabele da bi 2012. godine drugi put ispali iz Premijer lige.

U naredne 4 godine nisu bili ni blizu plej-ofa i jedino se mogu ponositi Džordanom Roudsom, sjajnim golgeterom koji je postizao preko 20 golova u Čempionšipu 3 sezone za redom!

Blekburn Roversi kao i dosta klubova u nižim ligama imaju zapažene rezultate u najvišem rangu engleskog fudbala i kada bi se svi vratili tamo gde pripadaju, u Premijer ligu, ona bi danas brojala minimum 30 članova. Da li i Blekburn Roversi tu pripadaju? Kada su u pitanju predratne titule i FA kupovi u 19. veku, kao i sjajni rezultati tokom devedesetih godina, pripadaju samom vrhu, ali sadašnja situacija u klubu to zaista ne pokazuje. Želimo im što više sreće u narednim godinama i da im naiđe neki novi Alan Širer!

Tekst: Andrej Cvejanov