Od Kazahstana do Liverpula

Kako strast prema engleskom fudbalu kod nas nije mala, oduševimo se kad upoznamo nekog ko je gaji u istoj meri kao i mi prema nekom odabranom klubu. A mi kao i svaki put, osećamo se dužnim da zanimljive priče podelimo sa vama. Ovaj put u pitanju je Lazar, strastveni navijač Liverpula. Uživajte!

Pozdrav Lazare, reci nam nešto o sebi?

Pozdrav za vas. Imam 28 godina, radim kao ekonomista za jednu  građevinsku firmu ali sam poslom vezan za projekte izvan naše zemlje. Rođen sam i odrastao u jednoj varošici koja se zove Mionica a sada živim u Beogradu.  Do svoje devetnaeste godine sam i sam trenirao fudbal, manje više uspešno. Prošao sam sve selekcije tadašnjeg Srpskoligaša Ribnice iz Mionice, debitovao za prvi tim i tu proveo dve sezone. Posle toga sudbina je htela drugačije i fudbal je ostao samo kao ljubav i rekreativni sport kojim se i dan danas bavim.

Kako je nastala ljubav prema engleskom fudbalu i kako je Liverpul postao baš tvoj klub?

Ljubav prema Liverpulu datira još iz 2002 godine. Naime svi znamo koliko je sezona 2000-01 bila uspešna za Liverpul, 5 trofeja u toj sezoni pod Žerarom Ulijeom su bili veliki uspeh i ako u Premijer ligi nismo daleko dogurali. Početak sezone 2001-02 i moje uključivanje vođen tim uspesima iz sezone ranije bilo je prvo kroz Football Manager i PES a kasnije sam sve više i više raznim načinima pokušavao da budem bliže klubu i da saznam sve u vezi njega.  Liverpul je jedna velika institucija ali pre svega i jedna velika porodica i to je ono što je lično mene kupilo za sva vremena. Istorija kluba je neverovatna, najtrofejniji Engleski klub uz sada Mančester Junajted. Velika imena od Šenklija do Pejslija, Kalahana, Klemensa, Nila, Dalgliša, Raša, Hansena, Faulera. Ta famozna 2005. godina i osvajanje Lige Šampiona je bila prekretnica u mom odnosu prema Liverpulu. Postoji jedna anegdota koju moj drugar uvek rado prepriča. Naime u četvrtfinalnom meču Lige Šampiona ja čekam samo pobedu Juventusa protiv Liverpua za dobitak na kladionici a svih 90 minuta iz sve snage navijam da Liverpul pobedi. U kafiću gde smo se okupili nikome ništa nije jasno, ali ljubav pre novca uvek je bilo i biće. A pobeda na Juve je stavljena baš iz razloga da bi Liverpul pobedio. Od te Lige Šampiona i ušatog pehara ja sam počeo baš intezivno da pratim Liverpul, prenosi utakmica, okupljanja itd. U poslednjih 5 sezona sam propustio samo jednu utakmicu i to sa Fulamom u sezoni 2013-14. Zbog vremenske razlike većinu utakmica sam bio primoran da gledam kasno uveče. Buđenje u 02:50, onda utakmica u 03:00 i u 05:00 na spavanje dva sata pa na posao. U kancelariji uvek znaju kada igra Liverpul kasno u noć, Lazar je taj dan isključen. 🙂

Na koje utakmice Liverpula si išao i kakav je bio doživljaj?

Za sada sam išao samo na dve utakmice Liverpula. Prva je bila pre dve godine u Bugarskoj protiv Ludogoreca. Imao sam sreće jer mi se odmor od 10 dana uklopio u to da budem u Srbiji za vreme odigravanja tog meča. Nas četvorica smo rezervisali stan, kupili karte i krenuli put Bugarske.  Zahvaljujući ljudima iz Bugarske skupili smo sve informacije, o tome gde je okupljanje, kada se kreće na stadion itd. ‘’Murphy’s Pub’’ je bio mesto okupljanja, a atmosfera kao da smo u centru Liverpula, jedno nezaboravno iskustvo.

U Bugarskoj

Moj drugi meč je bio prošle godine, Ligi Evrope u Kazanju protiv Rubina.
Pošto sam poslom bio na nekih 800 kilometara od Kazanja rešio sam da ne propustim mogućnost da ponovo gledam omiljeni klub. Došao sam rano ujutro, saznao u kom hotelu su odseli igrači i stručni štab i tu sam bukvalno proveo ceo dan, naravno ispred hotela. Pošto je vreme bilo lose, igrači nisu izlazili do pred sam odlazak na stadion a to je bilo negde oko 18:00 casova. Ipak vredelo je jer sam uspeo da ih fotografišem, imam i fotografiju sa Kutinjom.
Posle toga je usledio odlazak na stadion, naša pobeda i veliko slavlje sa navijačima Liverpula iz Rusije kojih ima neverovatno mnogo.

Stadion u Kazanju

Imaš pozamašnu kolekciju raznih navijačkih rekvizita, pre svega dresova. Koji dres si prvi nabavio i koji ti je najdraži?

Zbog svi već znamo kakve situacije u našoj zemlji svoj prvi dres sam kupio neke 2009. godine i od tada kreće moje intezivno skupljanje svega vezanog za Liverpul. Sada trenutno u svojoj kolekciji imam sve dresove od sezone 1987-88 do 2014-15, znači domaći, gostujući i treću garniture dresova, kao i dresove iz Kupova. Tu su još i replike dresova iz sezona 1968-73 kao i replika dresa iz Euro Kupa 1984. godine. Možda najveći biseri u kolekciji su dresovi sa finala iz Rima 1977. godine i dres Patrika Bergera  iz sezone 2000-02 sa potpisima igrača. Ipak moj najdraži dres je iz sezone 1998-00 sa Džerardom na leđima i brojem 28, prvim brojem u njegovoj karijeri. Imam dresove Faulera, Bergera, Kolimora, Insa, Toresa, Suareza, Karagera, Hipije, Marfija, Ovena, Luisa Garsije, Reine, Maskerana, Agera, Risea, Sisokoa, Alonsa, Kjuela,Balotelija, Kutinja, Sisea, MekManamana i naravno Džerarda od početka karijere ukupno 16 dresova sa njegovim imenom.  Pored kolekcije dresova tu je mnoštvo šalova, dukserica, šortseva, štucni, majica, zastava i mnogih drugih rekvizita kao što su statue fudbalera, kalendari… Ipak posebno mesto zauzima Karlsberg pivo, Liverpul pivo koje mi je drugar doneo iz Kopenhagena.

Jedan deo kolekcije

Koje su ti najzanimljvije uspomene ostale u sećanju otkad pratiš Liverpul?

Uh, to je teško pitanje. Za ovih 14 godina od kada pratim Liverpul bilo je tu mnogo, mnogo uspomena. Kako lepih tako i onih ružnih ili ti bolje reći tužnih. Finale iz Istanbula je nešto neverovatno, nešto što se svakom navijaču usadilo u srž, onda Džerardov pogodak protiv Olimpijakosa i Vest Hema. Te predivne noći na Enfildu u Ligi Šampiona, to je poseban osećaj čak i za nas kraj malih ekrana. U poslednje vreme Kutinjov pogodak protiv Mančester Sitija je nešto najemotivnije što sam preživeo. Sećam se dobro sedeo sam u jednom pabu u kome su ljudi tiho razgovarali, ručali. U momentu kada on daje gol ja skačem sa šanka i radim sklekove, malo je reći da su ljudi bili šokirani. Ipak taj san nismo uspeli da dosanjamo, što ne znači da nećemo u skorijoj budućnosti, nadam se.

Još jedan suvenir 🙂

Kakvi su ti planovi u budućnosti vezano za ovu avanturu s Liverpulom, putovanje na Enfild?

Ako sve bude kako treba finale u Bazelu je u planu, ali o tom-potom! Putovanje na Enfild je prioritet naravno. Do sada su me dva puta odbijali za vizu a razlog je taj što nemam stalan posao u Srbiji ali uskoro će se i to promeniti tako da ja se nadam u toku sledeće sezone Enfildom će se čuti i moje ‘’You’ll never walk alone!’’

Sa novom uzdanicom Liverpula

Hvala ti puno, želimo ti sve najbolje i seti nas se kada budeš urlao Enfildom! 🙂

Haha hoću naravno! Hvala vam, i ja vama želim da nastavite sa dobrim radom!

0

0