Mančester – mnogo više od Junajteda i Sitija

Ok, svi poznajemo grad Mančester po dva odlična kluba koji su iz tog grada. Ali što znate o samom Mančesteru kao gradu? Znate li da je između Mančestera i Liverpula sagrađena prva međugradska železnička pruga na svetu? Znate li da je Ernest Raterford u Mančesteru vodio istraživanja, te otkrio kako je atom sastavljen od još manjih čestica? Mančester nije samo grad podeljen na crvenu i plavu boju, ima puno toga više!

Pre dolaska Rimljana u 1.veku prostor su naseljavali Kelti, odnosno keltsko pleme Briganti. Iako se za keltska plemena uglavnom smatra da su bili neprijatelji Rimljanima, Briganti su s njima sklopili pakt te su ostali u prijateljskim odnosima. Pobuna gotovo pa i nije bilo te je suživot bio vrlo uspešan. Tadašnji rimski general Agricola 79.godine naredio je građenje utvrde Mamucium, a njeni se ostaci i dalje mogu videti u blizini Mančestera.

Rimska vladavina u Britaniji trajala je do 3.veka. Prostor je bio vrlo retko naseljen nakon njhovog odlaska, a ne treba ni govoriti o siromaštvu koje je tada vladalo prostorom oko današnjeg Mančestera. Nakon odlaska Rimljana kompletan prostor kontrolisali su Saksonci, sve do 1069. godine taj deo Engleske bio je pod njihovom vlašću, do dolaska Vilijama Osvajača i njegovih slavnih bitki kojima je pokorio velik deo Britanije. Vilijam je bio slavni vojvoda od Normandije, vodio je veliku vojsku Normana, Bretanjaca i Francuza do konačnog pokoravanja Engleske 1072. godine. Vilijam i nije uveo neke prevelike promene, bar ne za veći dio građanstva. Aristokratiji je smanjio prava, ukinuo je ropstvo te je uveo normanski francuski kao službeni jezik u političkom životu države. Najveća reforma bila je uzimanje zemlje feudalcima k sebi, te je sam Vilijam bio glavni zemljoposednik- odnosno seljaci su odgovarali isključivo njemu!

Zapisi iz 13. i 14. veka o Mančesteru govore da je grad 1282. imao gradsku pijacu, a da je u 14.veku grad postao važno središte u proizvodnji vune i posteljine. Do 1540. godine grad se razvio u ‘najlepši, najbolje izgrađeni te najnaseljeniji grad u okrugu Lankašir.’ Tim se rečima poslužio Džon Liland, čovek koji se smatra ocem engleske istorije.

U Građanskom ratu koji je trajao 9 godina, sredinom 17. veka Mančester je stao na stranu pobednika, odnosno Parlamentaraca. Pobeda je značila smrt kralja Čarlsa I,  te veći uticaj Parlamenta u donošenju državnih odluka. 50-ak godina pre završetka rata Mančester se počeo još intenzivnije razvijati. Razlog leži u pamuku! Pamuk je polako počeo zamenjivati vunu kao glavni materijal za tkanine, a Mančester je tu tranziciju fenomenalno podneo. Velike količine pamuka stizale su u grad plovnim rekama Irvel i Mersi, a sjajan posao obavili su radnici koji su te reke učinili plovnim u vrlo kratkom roku. Sredinom 18.veka grad je bio spojen na prvi plovni veštački kanal u Engleskoj- Bridžvoter! Zahvaljujući kanalu cene transporta uglja i pamuka prepolovile su se pa je Mančester imao sve potrebne uslove za razvoj proizvodnje pamuka- niska cena, industrijski pogoni i radnici! Ričard Arkrajt je 1780-ih godina uspeo da napravi prvu gradsku mašinu  za obradu pamuka!

19. vek započinje sjajnim otkrićem Džona Daltona! Objavio je svoj rad u kojem govori da je ceo svet sagrađen od čestica koje je nazvao atomima. Dalton je počeo ono što je Ernest Raterford kasnije samo dovršio, a obojica su svoja istraživanja radili u Mančesteru! Daltonovo otkriće tek će kasnije dobiti na značaju zbog Industrijske revolucije. To je period u kojem su mašine bile izumljivane praktično svaki dan, vladala je euforija među ljudima, pao je nivo siromaštva te je ukupno vladalo sjajno raspoloženje. Mančester je nastavio tradiciju prerade pamuka, a za vreme Industrijske revolucije grad je postao alfa i omega u svemu povezanom s pamukom- od proizvodnje do trgovanja njime! ‘Cottonopolis’ (eng. Cotton- pamuk) je postao nadimak za grad, a Piter Hol ga je u svom radu u kojem se bavi Mančesterom od 1760. do 1830. opisao grad rečima: ‘Mančester je bez premca, prvi i najjači grad u industriji na svetu!’ Kako bi se razvijanje grada moglo nastaviti bilo je potrebno poboljšati komunikacijske i transportne veze s drugim gradovima. Već spomenuta prva putnička železnica na svetu (Liverpul- Mančester) puštena je u promet 1830. godine, a jedna kompanija u Mančesteru je već 1878. dobila telefone, samo dve godine nakon što je Aleksandar Grejem Bel izdao patent u SAD-u. Krajem 19.veka modernizovan je i produžen kanal na rekama Irvel i Mersi, a na rubu kanala sagrađeno je prvo industrijsko imanje u vlasništvu porodice Traford- Traford Park!

U samom početku Industrijske revolucije u Mančesteru su često izbijali razni neredi i pobune. Najpoznatiji je Piterlo masakr u kojem su se ljudi pobunili zbog bezobrazno visokih cena hleba. 15-ak ljudi u neredima je izgubilo živote, a više stotina njih je bilo povređeno. Sredinom 19.veka, pojavile su se ideje ranog socijalizma i marksizma. Fridrih Engels i Karl Marks često su se družili u Mančesteru, a Engels je 1844. u Mančesteru čak i objavio svoje delo: ‘Stanje radničke klase u Engleskoj’. Neki su opisivali Mančester kao grad u kojem se sve može dogoditi. Novi industrijski procesi doveli su do novog načina razmišljanja: Laburisti su jačali, jedinstvo je bilo sve važnije, a Sifražetkinje su postajale sve radikalnije u borbi za prava žena. Industrijska revolucija bila je jedan od najzanimljivijih i najvažnijih vremena u istoriji grada!

Zlatno doba Mančestera bila je zadnja četvrtina 19. veka. Od tada datiraju mnoge važne znamenitosti grada. Mančesterska Gradska Većnica nasuprot Albertovog trga sam je centar grada a izgrađena je 1877. Grad je bio vrlo napredan, razne zgrade su se gradile velikom brzinom, broj stanovnika se povećavao, pa se u to doba čak i pojavila izreka koja glasi: ‘Što Mančester napravi danas, ostatak sveta će to učiniti sutra.’ U to post-industrijsko doba ipak nije sve bilo tako lepo. Pojavio se velik broj bogatih, ali još i više siromašnih. Sve osim centra grada bilo je vrlo zagađeno, visoki dimnjaci ispuštali su nezamislive količine dima te su uslovi za život siromašnijih bilo jako loši. To je najbolje opisao britanski istoričar Sajmon Šama, sadašnji profesor na uglednom američkom sveučilištu, Kolumbija- ‘Mančester je bio ono najbolje i najgore, prvi grad na svetu s tolikim neverovatnim ekstremima kad je u pitanju bogatstvo stanovnika.’

Pre Prvog svetskog rata Mančester je i dalje bio vodeća globalna sila u proizvodnji pamuka. 1913.godine 65% svetskog pamuka bilo je obrađeno upravo u Mančesteru. Zatim sledećih par godina uništiće sve dobro što se u gradu događalo poslednjih 100 i više godina. Prvi svetski rat sprečiće izvoz robe, što je značilo drastično smanjenje profita. To je dovelo do prodaje mašina konkurenciji i njihov sve veći rast. Mančester je tonuo, polako ali sigurno, a sa njim i Ujedinjeno Kraljevstvo. Od apsolutnih vladara proizvodnje i trgovine, postali su osiromašena država u roku od par godina!

Prvi svetski rat napravio je od Mančestera siromašni, dosadni, zagađeni grad. Kao da to nije bilo dovoljno, Drugi svetski rat doslovno je uništio Mančester. Veliki deo centra grada bio je potpuno uništen- firme, crkve, znamenitosti nisu imale šanse naspram 37 hiljada bombi bačenih na grad. Mančester se nikad nije oporavio od strahota koje su ga zadesile u prošlom veku.

Restauracija grada počela je prekasno, tek krajem 1980-ih godina. Pre toga Mančester je tonuo sve dublje. Toliko važna tekstilna industrija potpuno je propala 1968., gradska luka zatvorila se 1982., a brojke nam govore da je u periodu od 1961. do 1983. posao izgubilo 150 hiljada ljudi. Krajem ’80-ih razne kompanije počele su ulagati u grad. Obnovljen je tramvaj, Koncertna dvorana Bridžvoter i luka koja od tada nosi ime Salford Kejs. 1996. IRA (Provisional Irish Republican Army) je izvela bombaški napad u centru Mančestera! 200 ljudi bilo je povređeno, a šteta se procenila na 400 miliona funti. Velik broj preduzetnika i osiguravajućih kuća nikad se nije oporavio nakon ovakvih gubitaka. Posle napada, centar grada morao je opet proći dosta intenzivnu rekonstrukciju.

Danas se Mančester zajedno s Birmingemom bori za titulu ‘drugog grada’ u UK-u. Po znamenitostima, veličini i broju stanovnika Mančester kasni za Birmingemom. Većina gradskih znamenitosti u Mančesteru originalno je iz viktorijanskog doba, a onaj drugi deo pripada modernoj umetnosti. Najbolji primer toga je 169 metara visoki Bitam Tauer, druga najviša zgrada u UK-u. Najlepše znamenitosti u gradu nalaze se su samom centru. Albert Skver prepun statua zajedno s Mančester Taun Holom čini najvažniju turističku znamenitost. Osim prekrasnih zgrada, grad ima 135 parkova od kojih je Hiton Park najlepši.

Mančester danas ima najdužu tram-rutu u UK-u. Ukupna dužina svih pruga iznosi oko 92km. Saobraćajno je Mančester sjajno povezan s ostalim gradovima. Čuvenom Pikadili Stanicom godišnje prođe preko 20 miliona ljudi! Promet je uvek dobar pokazatelj koliko je grad moderan. Mančester i dalje nije u samom svetskom vrhu kao nekad, ali ni ne zaostaje tako puno. Recimo, Mančester Arena ‘najzaposlenija’ je dvorana za koncerte na svetu- prima 21 hiljadu ljudi. Mančester naravno ima i predivnu Opersku kuću, ali i pozorište nazvano ‘Palata’. Kulturne znamenitosti nastavljaju Mančesterska Galerija i puno različitih muzeja.

Od 90-ih godina kad su grad promovisali Mančester Junajted, Oasis i Take That, Mančester polako počinje hvatati korak sa ostalim svetskim velikim gradovima. Tradicija je na njihovoj strani, nadamo se da će grad opet postati svetski važan grad!

tekst napisao: D.J.