Piter Šilton i nesuđeni naslednik

Koliko puta vam se dogodilo da, u toku posmatranja jedne fudbalske utakmice, shvatite da vas potezi jednog mladog fudbalera neodoljivo podsećaju na nekog, kao da ste te iste driblinge, tehnike šuta ili golmanske parade već negde videli? Možete li da se prisetite koliko ste puta za nekog igrača rekli „Ovo je novi Bobi Čarlton“, ili ako ste mlađi – novi Bekam, Anri, Ferdinand, Nevil, Šeringem…Ovo je priča o momku koga su najavljivali kao naslednika legendarnog čuvara mreže Pitera Šiltona, a koga na putu do slave nisu omeli alkohol, provodi, žene ili nisko samopouzdanje, već jedina nepremostiva prepreka u životu – smrt.

Alan Nikols

Alan Nikols

Alan Nikols, rođen 1973. godine u malom mestu pored Birmingema pravo iz školske klupe uskočio je u omladinski tim Vulverhempton Vonderersa kao jedan od najtalentovanijih golmana u tom delu Engleske. Svoju šansu na Molinou nikada nije dočekao jer je posle nepunih godinu dana otpušten iz kluba sa još nekolicinom igrača zbog preprodaje karata. Za njih je to predstavljao način da zarade nešto novca, s obzirom da ugovori omladinaca u to vreme nisu vredeli mnogo para, međutim, taj „dodatni posao“ bio mu je i poslednji u lokalnom klubu. Svoju sreću nakon toga bio je prinuđen da potraži u redovima niželigaškog Kredlija, u kome je branio sjajno i vrlo brzo dobio ponudu Torkija, člana Treće divizije (danas Liga 1). Međutim, Vulverhempton je mudro prilikom raskida ugovora zadržao registraciju Nikolsa, a samim tim i pravo da traži kompenzaciju onog dana kada ovog momka bude želeo neki klub iz profesionalnih liga. Torki nije bio spreman da plati 5 000 funti koliko je tražio Vulverhempton, i transfer je propao. Međutim, nedugo zatim na vrata malenog Kredlija pokucao je član Konferencije, Čeltnam. Oni su bili spremni da plate neznatan iznos koji bi klubu iz nižih liga itekako značio, a s obzirom da nisu igrali u prva četiri ranga, nisu imali obavezu da Vulvsima isplate za to vreme pozamašan iznos. Stiv Denijels, tada menadžer Kredlija, uverio je čelnike Čeltnama da će Alan Nikols jednog dana biti prvi čuvar mreže Gordog Albiona. Mada sumnjamo da su oni u to poverovali, nije bilo sumnje da je reč o talentovanom čuvaru mreže koji zaslužuje šansu na sceni većoj od one na kojoj je tada nastupao.

U redovima Čeltnama Nikols je proveo samo godinu dana, i branio fantastično. Menadžer tima Parsons toliko je cenio mladog golmana da mu je pred kraj sezone pozajmio svoj auto kako bi mogao da ode do Plimuta na probu. Tadašnji menadžer zelenih bio je legendarni Piter Šilton, koji je najbolje mogao da proceni talenat mladog golmana. I nije mu dugo trebalo da odluči da potpiše ugovor sa svojim potencijalnim naslednikom, što je značilo i da Plimut mora da isplati Vulverhemptonu 5 000 funti, što je klub i učinio. Alan je konačno stigao tamo gde je i zaslužio da bude – u profesionalnom ligaškom fudbalu, pod mentorstvom svog idola.

Nikols i Šilton

Nikols i Šilton

Za Plimut Argajl Nikols je branio dve sezone i zabeležio 79 nastupa, iako je imao samo 20 godina kada je stigao u klub. Veliki Piter Šilton je verovao u njega, a ovaj mu je vratio sjajnim partijama koje su ga u jednom trenutku, 1994. godine, dovele do dresa mlade reprezentacije Engleske. Šilton lično se založio za njega i tvrdio da je kalibar za Englesku, iako je bio član kluba koji je nastupao u trećem rangu takmičenja. Alan je bio netipičan golman – relativno nizak, ali hitar, sjajnih reflesa i sa neverovatnom količinom samopouzdanja. Neretko je izlazio sa loptom van šesnaesterca kako bi rasteretio saigrače iz odbrane, uvek je bio na granici da napravi grešku, ali nikada istu nije prešao.

Za mladi engleski tim nastupao je na turniru u Tulonu, ali je priliku dobio samo na utakmici protiv Francuza koji su Englezi izgubili sa 3-0, a on bio verovatno i najgori na terenu, s obzirom da je snosio delimičnu odgovornost za sva tri gola. Međutim, nije loša partija sputala Alana na putu do veće minutaže i uspeha u nacionalnom timu, već njegovo ponašanje van terena. Dejv Sekston, tada selektor mladog tima, pozvao je Šiltona i objasnio mu da ne želi da trpi nedolično ponašanje njegovog pulena. Alan je, navodno, uhvaćen u sobi s ostatkom ekipe pokušavajući da popuši šaku cigara istovremeno. Kako to obično biva, krivica je pala samo na njega iako sigurno nije sam smislio i odlučio šta će da urade kako bi prekratili vreme. Ali, Sekston je bio neumoljiv, a Šilton prvi put iskreno razočaran u svog igrača. I upravo su incidenti van fudbalskog igrališta koštali Alana transfera u neki jači klub, a svojevremeno se interesovao i prvoligaš Njukasl junajted za njegove usluge.

Tadašnja postava Engleske U21

Tadašnja postava Engleske U21

Kako i danas kažu oni koji su ga poznavali i trenirali, Nikols nije bio loš momak. Bio je učtiv, fino vaspitan i ponašao se kao pravi sportista. Međutim, kroz život nije išao laganim hodom već dvesta na sat. Noćni klubovi u Plimutu postali su njegova druga kuća, a maltene svakog dana dobijao je kazne za prebrzu vožnju. Jedna takva ga je na kraju koštala života.

1995. godine Šiltona je u Plimutu na mestu šefa stručnog štaba zamenio Nil Vornok, kome se eksplicitno ponašanje mladog Nikolsa nije svidelo, i pokazao mu je na vrata. Nakon nekoliko vezanih incidenata van terena, suspendovan je i bio prinuđen da sreću potraži u Gilingemu, da bi nakon mesec dana dobio ponudu da pomogne niželigaškom Stalibridž Seltiku, za koji je odigrao prvu i poslednju utakmicu 25. novembra 1995. godine protiv Dover Atletika, za koji je nastupao njegov najbolji prijatelj Skot Lindzi. Nakon pobede od 3-1, Alan je sa drugom Skotom, njegovim bratom Metjuom i njihovim ocem krenuo kući. Metju je bio na motoru i pratio kola u kojima su se vozili njegov otac, brat i Alan. Na prvoj pauzi požalio se kako mu je dosadno da ih prati kolima, pa se Alan ponudio da se vozi s njim, što je šokiralo Skota koji je znao koliko njegov najbolji prijatelj ne voli motore. Međutim, složio se s idejom svog druga i nastavio dalje. 20ak minuta kasnije shvatio je da već neko vreme nije video dvojac na motoru u svom retrovizoru. Parkirao se pored i sačekao ih, ali ih i dalje nije bilo. Shvatio je da nešto nije u redu i krenuo nazad, a kada je ugledao policijske sirene, bilo mu je jasno da se dogodilo nešto strašno. Prebrza i nesigurna vožnja obojicu je koštala života kada su u blizini Piterboroa skrenuli sa puta i prerano okončali svoje mlade živote.

Skot Lindzi, danas trener mlađih kategorija u Svindonu

Skot Lindzi, danas trener mlađih kategorija u Svindonu

Godinama posle, ljudi koji su poznavali Alana govorili su o njemu. Trevor Sinkler, koji je s njim nastupao na Tulon turniru u dresu Engleske, tvrdio je da se nije radilo o problematičnom momku, već o šaljivdžiji koji je u ekipu unosio pozitivnu energiju. Engleska je uprkos ubedljivom porazu od Francuske osvojila pomenuti turnir, a momak koji je kasnije zaigrao i za A tim Gordog Albiona iskreno žali što je Nikolsa saobraćajna nesreća odvojila od šanse da postane jedan od najboljih engleskih golmana, i usput garantuje da je vedar duh njegovog bivšeg saigrača u velikoj meri doprineo dobroj atmosferi u reprezentativnom timu. Slično mišljenje istakli su i drugi tadašnji igrači mladog tima Engleske. S druge strane, njegovi saigrači iz Plimuta tvrdili su da mu je noćni život i nekada drsko ponašanje došlo glave, i da su imali utisak da menadžer Šilton često nije bio dovoljno čvrste ruke kada je on u pitanju. Legendarni golman ipak odbacuje te tvrdnje, mada priznaje da se uvek trudio da u Alanovom životu predstavlja očinsku figuru na koju, u sportskom i ljudskom smislu, može da se ugleda.

Alan Nikols stariji potvrdio je da je njegov sin uvek bio posebno vezan za svog menadžera, i da mu je ovaj često praštao određene ekcese van terena. Međutim, ponosni otac i majka i danas tvrde da je njihov sin često učestvovao u raznim incidentima jer je želeo da se pokaže pred društvom, i da je zapravo bio drugačija osoba. Majka jednog mladog, 11-ogodišnjeg navijača Plimuta jednom prilikom je prišla Alanu i zamolila ga da potpiše autogram za njenog sina. On joj je odgovorio da sad nema vremena, i da će joj poslati autogram za sina. Kada je mislila da od toga nema ništa i da joj je samo dao izgovor kako mu ne bi dosađivala, sutradan se pojavio na vratima njihovog doma, sa autogramima cele ekipe!

Pored fudbala, imao je još jednu veliku ljubav, devojku Lisu, sa kojom je dobio i ćerku. Njih dvoje su raskinuli nekoliko meseci pre pogibije, a Alanov otac je više puta govorio o tome koliko je na njegovog sina negativno uticao razlaz sa jedinom devojkom koju je ikada voleo.

Alan Nikols danas bi imao 44 godine, i možda gledao neke nove mlade nade koje bi javnost nazivala „novim Nikolsima“. Umesto toga, počiva na groblju u Blekhitu, a na njegovom sanduku ucrtana su tri lava i njegova slika na golu Plimuta. 2007. godine proglašen je za drugog najboljeg golmana u istoriji ovog kluba.

 

tekst napisao: Nikola Kelović

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

1 komentar

Leave a Reply