Mi ne sanjamo – Klaudio Ranijeri

Plejers Tribjun je medijska platforma koju je 2014. godine osmislio Derek Džeter, bivši bejzbol igrač, nakon što je završio 19 godina dugu karijeru u Njujork Jenkijima. Ideja je da profesionalni sportisti tu pišu priče iz svojih karijera i tako prenosa iskustva iz prvog lica. Neka od imena čije priče možete pročitati su Kobi Brajant, Karmelo Entoni, Pol Pirs, Gregori Van Der Vil i mnogi drugi sportisti, ali pretežno zvezde u sportovima popularnim u Americi- hokej, američki fudbal, bejzbol i košarka.

Već smo vam preneli priču Breda Guzana, golmana Aston Vile, sada je na redu Sinjore Klaudio.

Obavezno pročitajte, fantastična je.

lester-klaudio-ranijeri

Sećam se prvog sastanka s direktorom kad sam stigao u Lester Siti ovoga leta.  Seo je sa mnom i rekao mi: ‘’Klaudio, ovo je jako bitna godina za klub. Jako je važno da ostanemo u Premijer Ligi. Moramo ostati sigurni.’’

Odgovorio sam mu: ‘’Ok, jasno. Trudićemo se na treninzima i pokušati ostvariti taj cilj.’’

40 bodova. To je bio cilj. Ta nam je brojka trebala za opstanak u prvoj ligi, kako bi mogli pružiti našim navijačima još jednu sezonu premijerligaškog fudbala.

Tada, nisam ni sanjao da ću 4. aprila otvoriti tabelu i videti Lester Siti na vrhu nje sa 69 bodova. Prošle godine u isto vreme,  klub je bio prikovan za dno.

Neverovatno.

Imam 64 godine i ne izlazim mnogo. Moja žena je sa mnom 40 godina, tako da na slobodne dane želim ostati s njom. Idemo na jezero u blizini naše kuće ili ako se osećamo avanturistički raspoloženi odgledamo koji film. Ali, u zadnje vreme čujem buku iz celog sveta. Nemoguće je ignorisati. Čuo sam da imamo ljude iz Amerike koji su postali naši fanovi.

Kažem vam: Dobrodošli u klub. Srećni smo što vas imamo. Želimo da volite način na koji igramo fudbal i želim da volite moje igrače, jer njihovo putovanje je neverovatno.

Možda ste čuli njihova imena. To su igrači za koje su veliki klubovi mislili da su premali ili prespori. Ngolo Kante, Džejmi Vardi, Ves Morgan, Deni Drinkvoter, Rijad Marez. Čim sam stigao ovde uvideo sam njihov kvalitet, znao sam koliko dobri mogu biti.

Pa dobro, znao sam da imamo šanse preživeti u Premijer Ligi.

Ovaj igrač- Kante, trčao je toliko intenzivno da sam mislio kako ima paket baterija sakriven u šorcu. Nikad nije prestajao trčati na treninzima.

Morao sam mu reći: ‘’Hej, Ngolo, uspori. Uspori. Nemoj da trčiš za loptom svaki put, ok?’’

Odgovorio mi je: ‘’Da, šefe. Da. Ok.’’

Deset sekundi kasnije, pogledam ga i opet trči poput ludaka.

Rekao sam mu: ‘’Jednog dana, videću te kako nabacuješ loptu i onda sam dođeš do te lopte i udariš je glavom.’’

lester-kante

Neverovatan je, ali nije jedini ključni igrač. Ovde je previše ključnih igrača koji su zaslužni za ovu sezonu.

Na primer, Džejmi Vardi. On nije fudbaler, on je fantastični konj. On ima potrebu biti slobodan na terenu. Rekao sam mu: ‘’Možeš se kretati kako god želiš, ali nam moraš pomoći kada izgubimo loptu. To je sve što tražim od tebe. Ako kreneš praviti  pritisak, saigrači će te pratiti.’’

lester-džejmi-vardi

Pre prve utakmice u sezoni rekao sam igračima: ‘’Želim da igrate jedan za drugoga. Mi smo mali klub i moramo se boriti svim srcem, svom dušom. Nije me briga koje je ime protivnika. Sve što tražim od vas je da se borite. Ako su bolji od nas, ok, čestitamo. Ali, moraju nam dokazati da su bolji.’’

Atmosfera je bila strašna u Lesteru od prvog dana. Počinje od direktora i širi se na igrače, na stručni štab, na navijače. Nisam mogao verovati što osećam. Na King Paueru je bila izvrsna energija.

Pevaju li navijači samo kad imamo loptu? O, ne ne, ne. Kad smo pod pritiskom, navijači osećaju našu bol i bodre nas svim srcem. Svesni su složenosti igre i kad je igračima teško. Navijači su nam jako, jako bliski.

Odlično smo otvorili sezonu. Ali naš cilj je, ponavljam, i dalje bio spasiti klub od ispadanja. U prvih 9 utakmica smo pobeđivali, ali smo primali previše golova. Morali smo postići 2 ili 3 gola da bi dobili utakmicu. To me brinulo.

Pre svake utakmice, rekao sam: ‘’Ajmo momci. Bez primljenog gola danas.’’

Nije se desilo. Pokušao sam svakakve motivacije.

Na kraju, pre utakmice sa Kristal Palasom, rekao sam: ‘’Ajmo momci. Nudim pizzu ako ne primimo gol danas.’’

Naravno, moji igrači nisu primili gol protiv Kristal Palasa. 1-0.

Održao sam obećanje i odveo sam igrače u Piter Pizzeriju na Lester Siti Skveru. Ali, imao sam iznenađenje za njih kad smo stigli tamo. ‘’Za sve morate raditi, pa tako i za pizzu. Napravićemo je zajedno.’’

I tako smo ušli u kuhinju s testom, sirom i sosom. Napravili smo sopstvene pizze i bile su jako dobre. Uživao sam u svakom komadu, a pojeo sam ih mnogo. Šta da kažem? Ja sam Italijan, volim pizzu i testeninu.

lester-pica

Od tada imamo puno utakmica bez primljenog gola, čak 12 nakon pizze. Mislim da nije slučajnost.

Imamo 6 utakmica do kraja i moramo se nastaviti boriti svim srcem i dušom. Ovo je mali klub koji pokazuje svetu šta se može postići snažnim duhom i odlučnošću. 26 igrača. 26 mozgova. Ali jedno srce.

Pre samo nekoliko godina, mnogo mojih igrača bilo je u nižim ligama. Vardi je radio u fabrici. Kante je bio u trećoj francuskoj ligi. Marez u četvrtoj.

Sada se borimo za naslov. Navijače koje sretnem na ulici mi kažu da sanjaju. Ali, ja im kažem: ‘’Ok vi sanjajte za nas. Mi ne sanjamo. Mi jednostavno naporno radimo.’’

lester-navijači

Šta god da se desi do kraja sezone, mislim da je naša priča bitna za sve pristaše fudbala širom sveta. Daje nadu svim mladim igračima kojima je bilo rečeno da nisu dovoljno dobri.

Mogu sami sebi reći: ‘’Kako da dođem do vrha? Ako Vardi može, ako Kante može, možda mogu i ja.’’

Šta vam je potrebno za uspeh?

Veliko ime? Ne.

Veliki ugovor? Ne.

Samo morate imati otvoren um, otvoreno srce, pune baterije i biti slobodni.

Nikad se ne zna, možda ćemo na kraju sezone imati dve pizza zabave!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

Leave a Reply