Fudbal ne sme da trpi zbog rata

Veliki rat je, kao i nama, svetu naneo ogromnu štetu. Neke države su nestajale, neke nove su formirane a u tom višegodišnjem haosu je svoje mesto našao i fudbal. U Engleskoj se igrao već dugo, ne treba ni napominjati koliko je bio značajan prosečnom Englezu. Ova priča odudara od ostalih na našem sajtu jer ćete iz nje saznati koliko je fudbal bio značajan Engleskinjama.

zene-fudbal

Rat ne donosi ništa dobro, barem takvo mišljenje imaju oni koji su u nekom od njih učestvovali. Prvi svetski rat ili Veliki rat, kako su ga tada nazvali ne znajući da se sprema jedan veći, je bio poguban širom Evrope. Na svoje učestvovanje u njemu je Srbija izuzetno ponosno, i tako i treba da bude, ali se ratovalo i u Zapadnoj Evropi. Britanci su na taj front poslali skoro 5.5 miliona vojnika a nešto više od 4 miliona Engleza je bilo u ratu.

Kada su muškarci na frontu, njihove pozicije u društvu moraju da popune žene. Specifična situacija zahteva mnogo prilagođavanja pa tokom ratnih dejstava fabrike menjaju svoju namenu i proizvode ili hranu za stanovništvo ili municiju i ostala sredstva potrebna vojsci. Nekoliko godina su žene obavljale najteže fizičke poslove, u rudnicima, brodogradilištima, fabrikama municije, gvožđarama i svim ostalim sličnim fabrikama. Žene su pored toga morale da vode računa i o porodici. Naporan rad, gomila problema i svakodnevna neizvesnost su život činili preteškim.

Krajem rata nastaje jedno od najneobičnijih takmičenja za koje ste čuli. Žene su već znale pravila fudbala, nije im bio zabranjen i igrale su ga širom ostrva. Ipak, ovo je bio ogroman korak napred. Fabrike su osnovale svoje klubove, sastavljene od radnica i nastao je ”Munitionettes’ Cup”. Ne umem da prevedem naziv ali bi to zvučalo kao ”Kup radnica u vojnoj proizvodnji”.  Munitionettes je zvaničan naziv žena koje su na svojim plećima držale industriju dok su vojnici ginuli u rovovima.

zene-utakmica

Takmičenje je postojalo dve godine. Prve sezone su najbolje bile žene koje su se takmičile pod imenom Blajt Spartans, inače radnice koje su na dokovima ugrađivale oružja u brodove. Finalni meč je igran u Midlzbrou, pred 22.000 gledalaca a poražene su bile radnice železare Bolkou Vogan. Prvu sezonu takmičenja je obeležila Bela Rej, devojka koja je u 30 mečeva bez poraza za Spartanke postigla neverovatna 133 gola, računajući tu i 4 gola u finalu kupa.

blajt-spartans

Spartanke sa trofejom, tačno ispred trofeja sedi Bela Rej

Druga sezona je završena posle Prvog svetskog rata a titulu je uzelo brodogradilište Palmer, savladavši u finalu ekipu Kristofer Braun iz Hartlpula. Nažalost, ovo je bio i poslednji meč u kratkom ali veoma zanimljivom takmičenju.

Kada se rat završio, neki od klubova su nastavili da postoje. Vlasnici fabrika su odlučili da nastave sa sponzorisanjem, žene su želele da igraju fudbal i delovalo je da je ženski fudbal dobio neverovatan zamah. Samo na kratko, jer je 1921. FA zabranio ženskim ekipama da igraju na terenima koje muški fudbalski klubovi koriste za takmičenje. Neverovatna diskriminacija, čin koji ni po čemu nije bio zaslužen i veliki problem za fudbalerke. Čelnici saveza su odluku pravdali posetom na utakmicama tokom rata. Neočekivano veliki broj gledalaca je odlazio na te mečeve, željan kvalitetne zabave u tmurnim vremenima, a fudbalski savez procenio da će ženski fudbal naneti štetu muškarcima koji su ga igrali na mnogo ozbiljnijem nivou i pre rata.

Sve u svemu zanimljiva priča, svaki put se iznenadimo i pitamo se gde su granice ljubavi prema fudbalu u Engleskoj.

 

Dušan Ninković

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

Leave a Reply