Birmingem Siti i ciganska kletva

Sujevernih ljudi ima svuda na svetu, ali možda i najviše u sferi sporta. U nekim disciplinama to ide veoma daleko, pa smo tako u Formuli 1 decenijama imali situaciju da nijedan vozač nije smeo na svom automobilu da nosi broj 13. Obilaziti rivala po uskoj i klizavoj stazi brzinom od 300 kilometara na sat? Ok. Markirati bolid baksuznim brojem. Ni slučajno!

Za nekoga sujeverje, za druge praznoverje, ali kada je teško naći logično objašnjenje u aktuelnim događajima, čak i najracionalniji um se okrene konstruisanju svakojakih teorija. Ne slažete se? Probajte onda da objasnite navijaču portugalske Benfike da su rezultati u Evropi poslednjih 50 godina rezultat lošeg rada, pogrešne taktike, sudijskih grešaka ili odsustva sportske sreće. Sumnjamo da ćete uspeti. Verujemo da znate priču o kletvi Bele Gutmana. Ukratko: mađarski trener je sredinom prošlog veka donosio ogromne uspehe portugalskom velikanu, a kada je ušao u klupske prostorije kako bi zatražio zasluženu povišicu, dobio je pedalu. Povređenog ponosa, uzviknuo je: videćete, ni za narednih 100 godina Benfika neće osvojiti trofej u Evropi! Ne možemo da budemo sigurni kako su čelnici kluba reagovali, ali pretpostavljamo da su se slatko nasmejali. Zamislite da neko kaže čelnicima Barselone da 100 godina neće uzeti evropski trofej. Strpali bi ga u najbližu psihijatrijsku ustanovu ili poslali u centar grada da žonglira i zabavlja turiste. No, šta se desilo od momenta izricanja kletve? Osam evropskih finala, od toga pet u Kupu šampiona. Osam poraza. Više se niko ne smeje. Niko kome su crvene boje najtrofejnijeg portugalskog kluba bliske srcu.

Da se premestimo na nama drago područje. Englezi možda nemaju svog Belu Gutmana, ali zemlja sa takvom fudbalskom tradicijom itekako može da se “pohvali” sličnim pričama. Ova nas smešta u nekada siromašni kvart “drugog grada Engleske”, doma aktuelnih (za sada) Premijerligaša – Aston Vile i Vest Bromvič Albiona. Ipak, u centru fabule je klub koji u poslednje vreme ima manje uspeha, ali s velikim ponosom nosi ime grada. Naravno, reč je o Birmingem Sitiju, a ime pomenutog kvarta je Bordsli Grin. Jednu od parcela u pomenutom kvartu čelnici Smol Hita (ubrzo preimenovanog u Birmingem Siti) odabrali su i zakupili na period od 21 godine kako bi podigli novi, moderniji i veći stadion. Iako je novca bilo, sve dozvole prikupljene, a klub bio na pragu prelaska na jedan sasvim novi, viši nivo, pojavio se problem. Na parceli je živela grupa siromašnih Roma koja je uporno odbijala da se iseli. Kada su gradske vlasti na insistiranje čelnika kluba konačno uspeli da isele Rome, oni su uzvratili na sebi svojstven način – bacili su stogodišnju kletvu na zemljište pre nego što su ga zauvek napustili.

32,000 ljudi došlo je po neugodnom i snežnom vremenu na otvaranje Sent Endruza, bilo je to dan pred Božić 1906. godine, a gostovao je rival sa severa zemlje – Midlzbro. Malo je nedostajalo da premijera bude otkazana, ali je na insistiranje čelnika i nezadovoljnih gledalaca posle sat vremena radova i čišćenja snega ipak održana. A kao da nije, jer golova nije bilo. Strašna retkost za to vreme, vreme ultra ofanzivnog fudbala. Prvi znak kletve.

Nama mlađima će Vila i VBA ipak biti prva pomisao na grad Birmingem. Prvi su godinama u Premijer ligi, a nekada su bili i šampioni Evrope. Drugi su poslednjih par godina redovno u društvu najboljih, a imali su nekada i svoje sjajne dane u Evropi. Malo ko zna da ih je imao i Birmingem. Plavo-beli su igrali u drugom i trećem finalu UEFA kupa u istoriji – 1960. i 1961. Tačnije, bio je to Kup sajamskih gradova, preteča UEFA kupa, ali takmičenje koje je uživalo ogromno poštovanje i okupljalo najjače klubove na kontinentu. 1960. Siti je poražen od Barselone sa 4-1 nakon što su u prvom meču na svom terenu izborili remi. Godinu dana kasnije odoleli su na Sent Endruzu italijanskoj Romi, kada je bilo 2-2, ali su u revanšu izgubili 2-0.

Nekoliko godine ranije, igrali su drugo finale FA Kupa u istoriji. Porazio ih je Mančester siti. Dvadesetak godina ranije, u periodu između dva rata, igrali su prvo. Takođe su poraženi, i to od gradskog rivala Vest Bromvič Albiona. Jednostavno se nije dalo…

Na sve to, Birmingem je stekao epitet “jo-jo kluba” iliti kluba koji se konstantno seli iz jednog ranga takmičenja u drugi i obrnuto, u nemoći da se zadrži dugo u jednoj ligi nakon promocije u istu.

Osamdesetih godina prošlog veka tadašnji menadzer tima Rob Sonders je probao da nekako ukloni kletvu. Naložio je da se okače krstovi na svakom reflektoru stadiona (?!) verujući da će to njegovom timu doneti bolju sreću i uspešnije takmičenje. Nije bio u pravu.

Nekoliko godina posle njega, sličnih uverenja bio je i Beri Fraj. Samo što je on otišao korak dalje, i konsultovao se sa specijalistom za kletve i bajanje. Dobio je savet da urinira na sva četiri kraja terena (kod korner zastavica, pretpostavljamo) kako bi blokirao dejstvo kletve. Učinio je to, a frapirana uprava mu je uručila otkaz nakon što je ekipa vezala tri meseca bez pobede.

2006. godinu navijači Sitija čekali su kao godinu spasenja, jer se završavao stogodišnji period. I tadašnji menadžer Stiv Brus je bio dovoljno hrabar da najavi pobedu na Boksing dej protiv KPR kao simbol rušenja kletve. Isplatilo mu se, njegov tim je slavio sa 2-1, a pet meseci kasnije overio plasman u Premijer ligu. Ipak, bio je to samo mali razlog za zadovoljstvo, nije se Birmingem dugo zadržao u društvu najboljih, ali je pet godina kasnije osvojen možda i prvi veliki trofej u istoriji kluba – Liga kup, nakon pobede nad Arsenalom. Zašto možda prvi? Zato što je Siti već osvojio jedan Liga kup, i to u sred trajanja kletve, još 1963. godine. Pa u čemu je onda stvar, pitate se? Jednostavno, Liga kup u prvim godinama nije u očima javnosti imao ni izbliza veliku težinu kakvu ima danas. Ni za koga taj trofej nije bio dovoljno jak razlog da se prizna da je kletva srušena. Uostalom, nije bio ni jedini. Osvojili su Plavi još dva, u Džonstons Pejnt Trofeju, poznatom kup takmičenju za članove trećeg i četvrtog ranga. Ali ako im Liga kup nije bio relevantan za skidanje kletve, jasno vam je zašto nije ni ovaj.

Bilo kako bilo, kletva je, čini se, skinuta nakon 100 ili 105 godina, a navijači Birmingema sigurno sa optimizmom čekaju godine koje su pred njima. Opstali su u ligi prošle sezone, ove guraju dosta dobro, a naredne će vrlo verovatno moći ponovo da ukrste koplja s omraženim gradskim rivalom, Aston Vilom. Second City Derby, kako da mu se ne radujemo?

 

tekst: Nikola Kelović