10 predviđanja za 10 godina

Deset godina je dug period. U 10 godina se u današnje doba događaju neverovatne političke, društvene i prirodne promene. Za 10 godina se u sportu pojave i nestanu heroji klubova, reprezentacija i celih sportova. Samo uporedite sport iz 2009. s ovim današnjim iz 2019. Hrvatska je u 2009. godinu ušla s gorkim ukusom poraza od Turske u četvrt-finalu Evropskog prvenstva. U rukometu su bili domaćini Svetskog rukometnog prvenstva i izgubili finale od Francuske. U NBA-u su imali jednog igrača, Roka Lenija Ukića, u dresu Raptorsa (čak je uvek neugodna Holandija imala više), a neki od ovih koje gledamo danas (Zubac, Žižić, Bender…) su počinjali svoje prve ozbiljnije košarkaške korake.

U Premijer Ligi i dalje smo gledali Kristiana Ronalda, koji je s Mančester Junajtedom branio titulu prvaka Evrope iz sezone ranije. Ipak, Ronaldu je izmakla titula najboljeg strelca koju je osvojio Nikolas Anelka sa 19 golova. Nećemo dalje, sami vidite i setite se kakva je liga bila 2009. godine i kako će izgledati 2029. jer smo sada na pola puta. Da.

Evo nekih mojih razmišljanja kako bi engleski fudbal tj. Premijer Liga mogla izgledati za 10 godina.

• Više Britanaca u klubovima

Za početak jedna promena koja će uslediti vrlo brzo. Mislim da je suludo očekivati da broj stranaca bude veći nego što je sad. U Premijer Ligi verujem kako smo sad otprilike na brojci 60-40 u korist stranaca, verovatno bliže 70-30. Možda i najveća stvar u celoj priči je da je retko koji Englez najbolji igrač svoje ekipe, što je pogotovo vidljivo u najjačim timovima, čast izuzetcima (da, Hari Kejn i Tottenham). Englezi su strašno jaki u mlađim kategorijama, ali uvek postoji taj problem prelaska u seniore. Mislim da se u Premijer Ligi stvara ogroman pritisak na mlade igrače koji nakon prvih par nastupa budu proglašeni novim Mesijem, Terijem, Ovenom ili nekim sedmim likom. Ne ide to tako u razvoju mladih igrača i delimično zato vidimo sve više Džordana Sanča i ostatka družine kako odlaze u druge evropske lige, dalje od svetla pozornice i senzacionalističkih ostrvskih medija, a i odlaze u više nego kvalitetna okruženja za razvoj igrača. Ali, da se vratim na temu, mislim da je glavni razlog ovom predviđanju vrlo jednostavan, a to je “Brexit”. U razgovoru s ljudima, spomenulo se da FA vidi Brexit kao sjajnu priliku za razvoj mladih igrača i povećanja broja domaćih igrača u Premijer Ligi. Po svemu sudeći videćemo ćemo oštrija ograničenja za broj stranaca (i EU i ne-EU) i tu će verovatno stradati klubovi poput Arsenala koji praktički i nemaju Engleza u svojoj ekipi. Jednostavno, ekipe će biti prisiljene na manje stranaca i više domaćih.

• VAR i tehnologija

Puno je polemike oko VAR-a, ali je više-manje besmislena jer će biti uveden svugde gde je to moguće, a to uključuje sve profesionalne lige u Engleskoj. Generalno mislim da je VAR dobra stvar, ali se ne koristi dovoljno dobro. Jednostavno traje predugo da se donesu neke odluke, ubije malo utakmicu i frustrirajuće je videti igrače kad se okupe oko sudije, raspravljaju s njim, a on sluša šta mu govore iz VAR centra. Realno, kod nekih odluka nema potrebe da VAR provede minutu gledajući snimak, igra stoji, čeka se, oni jave sudiji da su nakon minute gledanja snimka odlučili da tu možda ima nečega i da ide pregledati snimak. Sudija gleda snimak opet neko vrijeme i tek tad se donosi odluka. Ne, predugo traje. Kod nekih situacija (ofsajd), neka odmah VAR poništi gol (što viđamo i češće, bravo!), ili neka odmah jave sudiji da je možda bio faul za penal. Treba to malo ubrzati, na dobrom smo putu, pogotovo kad znamo da pre 10 godina nismo bili ni blizu “goal-line” tehnologije. Pitanje je samo šta će novo biti izmišljeno i koja će nova tehnologija biti uvedena kako bi imali što manje grešaka.

• Porast interesa za “non-league” fudbalom

Cene ulaznica, igrača, sponzorskih ugovora rastu iz sezone u sezonu. Taj proces krenuo je još 1980-ih godina, naravno u Engleskoj. Fudbal je komercijalni proizvod, koji sve više privlači bogate, a udaljava se od radničke klase za koju je bio namenjen. Iako su tribine i dalje pune u Premijer Ligi, manje u nižim ligama, profil osoba koje kupuju ulaznice se drastično promijenio u odnosu na onaj od prije 10, 20, 30 i 40 godina. Fudbal je bio sport radničke klase, igrači su bili “iz naroda” i to je privlačilo navijače. Privlačnost, nešto manja, ostala je i u današnje vrijeme, ali mislim kako će i dalje nivo privlačnosti padati. Zamislite 47-godišnjeg Džona iz mesta pored Mančestera kako se poistoveti sa Denisom Irvinom ili Polom Skolsom. A sad ga zamislite kako se poistoveti sa Polom Pogbom, Lingardom ili nekom drugom zvezdom s milionima novca i pratilaca. Nije isto, i nikad neće biti, zar ne? Zato verujem da će sve više radničke klase svoju žeđ za fudbalom tražiti gledanjem onog amaterskog, koji nudi dovoljno stvari po puno nižim cenama da se zadovolje apetiti radničke klase, koja je ustvari i stvorila ovaj sport.

• I dalje pune tribine s još skupljim ulaznicama

Englezi previše vole fudbal i dalje je privlačan svima. Pitanje je budžeta i toga hoćete li kupiti godišnju ulaznicu za svoj klub, plaćati putovanja i odlaske u pab ili kupiti godišnju pretplatu za Sky Sport/BT Sport i utakmice pratiti od kuće. Premijer Liga je realno monopol, za navijače velikih klubova nema previše izbora i nema nikakvog razloga za smanjenje cena ulaznica. Zato i ne vjerujem da će se većina klubova odlučiti na taj potez, naprotiv, cene će ići gore dok mogu. A mislim da i dalje u većini slučajeva mogu, potražnja je „ekonomskim rečnikom“ iznimno neelastična.

• Engleska reprezentacija i dalje bez velikog trofeja

Mislim da uprkos jakim mlađim generacijama Englezi i dalje neće postati svetski ili evropski prvaci. Fali im šmeka, fali im ono nešto. Logika sporta u Engleskoj je da se sve rešava novcem, a delimično su i u pravu. Više olimpijskih medalja? Više novca, uspeh je došao. Više ljudi koji su aktivni? Puno više novaca, bez ikakvog pomaka u zadnjih 20 godina, uprkos više od milijarde funti uloženih. Sličan rezultat očekujem i od engleske reprezentacija, ipak mislim da talent pobeđuje budžet, a talenta imaju i Nemci, Francuzi, Španci i ostali s malo i naprednijim stilom fudbala, bez senzacionalističkih medija koji delomično koče razvoj mladih igrača i manje arogantnog stava.

• Kraći ‘rok trajanja’ trenerima

Lakše je zameniti trenera nego ekipu. Osim što je lakše, još bitnije je reći da je jeftinije. Praktički u EPL ni nema jeftinih pojačanja, klubovima će lakše biti promeniti trenera, platiti otpremninu, nego prodavati i dovoditi igrače i potrošiti puno više novca. Jednostavno, nema smisla ići u remont ekipe koja vredi 300 miliona funti, kad se može naći osoba koja će pokušati uneti promene za 10m. Nažalost, to znači i sve veću moć igrača i još više ‘Kepa’ situacija u kojima se više pita igrače nego trenera.

• Direktor marketinga kupuje igrače

Ne mislim bukvalno, ali želim reći da će marketinška vrednost igrača vredeti jednako kao i njegova sposobnost na terenu. Najbolji primer je Pogba i izreka Mourinja koji je rekao da je 100m jeftino za Pogbu. Jeste, ali ne zbog njegovog doprinosa na terenu (iako je vrlo dobar igrač), nego što je popularan, marketinški isplativ, magnet za sponzore i ljude koji će platiti da ga gledaju, većinom deca i oni koji realno nisu pravi nogometni fanovi. Takvi igrači dopiru do još šireg kruga ljudi i tu leži njihova vrednost.

• Još jedan sponzor na dresu

Engleski fudbal je najgledaniji i samim tim interes sponzora je najveći. Krenulo je od sponzora na prednjoj strani dresa, sada su na rukavu, verovatno će smisliti još jedno mesto koje će klubovi nuditi sponzorima i tako još malo podebljati svoj račun. Mislim da će to biti ispod broja na dresu, ali možda bude i na šortsu. Mislim da to nije ništa loše, nikako ne utiče na igru, ne ometa nikoga, ne smeta navijačima, zašto ne?

• Strane sudije u Premijer Ligi

Možda nije realno, ali itekako zanimljivo. Mislim da bi se moglo dogoditi, jer engleski FA dosta ozbiljno shvata prigovore i komentare igrača i trenera na suđenje. U zadnjih par godina bilo ih je puno više nego pre, a realno i kvalitet suđenja čini se lošiji. Čarli Ostin, Troj Dini i Nil Vornok su ove godine bili su prilično direktno kritični prema engleskim sudijama. Istina, Englezi su pametan narod, ali nisu nerazumni, i ovakav potez me ne bi čudio.

• Manji broj klubova u nižim ligama

Poznato je da velika većina, ako ne i svi klubovi, posluju u minusu kad su u pitanju lige ispod Čempionšipa. Jedan način za sprečavanje toga je smanjivanje lige s 24 kluba na 22, pa 20 i konačno možda čak i 18. TV prava bi se delila na manje delova i to bi bio jedan od koraka prema napred prema boljem finansijskom poslovanju klubova. Istina, dolazi puno privatnog novca, ali postoji i puno regulacija što se tiče toga, a ovo je jedan od lakših poteza za ligu i klubove.

David Janečić