The Smiths – ljubav na prvo slušanje

Ko su ,,The Smiths” i ko im je omogućio da tako dobro zvuče ???

smits

Stiven Patrik Morisi bio je sve samo ne običan adolescent. Kao dete razvedenih roditelja, beg od učmale mančesterske svakodnevnice toga vremena, pronalazio je među zidovima svoje sobe koju su krasili posteri Džejmsa Dina. Od majke je nasledio ljubav prema knjigama, a kada je sa 16 godina napustio školu, čvrsto je odlučio da će živeti samo od muzike, tačnije od pisanja o muzici, budući da je želeo da postane rock novinar (pod pseudonimom Sheridan Whitehead objavio je nekoliko članaka). Kada su krajem 70-ih godina prošlog veka pank pioniri ,,Sex Pistols-i“ protutnjali  kroz Mančester, u Morisiovom životu više ništa nije bilo isto. Kao vatreni pobornik  njujorškog glam rok benda ,,New York Dolls“, Morisi je prosto bio oduševljen energijom ,,Pistols-a“, ističući da Britanci konačno imaju bend u rangu sa ,,Dolls-ima“. Pojava Ijana Kertisa i ,,Joy Division-a“ nije ga ostavila ravnodušnim, ali je on u to vreme veće simpatije ispoljavao prema lokalnom bendu ,,Ludus“.  Izolovan od svih, provodeći dane u celibatu i vegetarijanstvu, Morisi je neprekidno pisao i nestrpljivo čekao … Čekao da mu na vrata pokuca lokalni gitarista, pa da zajedno ispišu najznačajnije poglavlje britanske indi rock scene.

morisi

Priča o ekscentričnom tekstopiscu stigla je i do  jednog butika u kojem je radio Džoni Mar (pravo ime Džon Maher, ali promenio ga je zbog činjenice da se isto tako zvao i prezivao član  pank benda ,,Buzzcocks”). Ovaj devetnaestogodišnji gitarista bio je u stalnoj potrazi za tekstopiscem koji će konačno uobličiti njegove melodije. Potragu je okončao septembra 1982. godine pokucavši  na  vrata  Morisijevog stana u Stredfordu (predgrađe Mančestera). Tako je udaren autorski kamen temeljac benda, a vrlo brzo priključila se i ritam sekcija oličena u bas gitari Džonijevog prijatelja Endi Rurka i bubnjevima Majka Džojsa, člana lokalnih pank bendova ,,Victim” i ,,The Hoax”. Nedostajalo je još samo ime. Priča kaže da se jednog dana u razgovoru sa Džonijem Morisi igrao sa komadom kartona u svojim rukama i iznenada na njemu urezao reči ,,The Smiths”. Kroz šalu je Džoniju predložio da ovo bude ime benda, a ovaj je na njegovo zaprepašćenje to prihvatio bez pogovora, ističući da je ovo sasvim normalno, jasno i lako pamtljivo ime u moru dugih, komplikovanih i nejasnih imena koja su nosili bendovi toga vremena.

mar-morisi

Džoni Mar i Morisi

Pod patronatom menadžera Džoa Mosa potpisuju ugovor sa diskografskom kućom ,,Rough Trade“ i u maju 1983. godine objavljuju svoj prvi singl ,,Hand in Glove“ (B-strana “Handsome Devil” ) koji se vrlo brzo penje na vrhove nezavisnih top lista. Nakon singlova  “This Charming Man” i ,,What Difference Does It Make?” u februaru 1984. godine objavljuju svoj debitantski album jednostavno nazvan ,,The Smiths” . Tačno godinu dana od njihovog prvog singla u maju 1984. godine  objavljuju singl  ,,Heaven Knows I’m Miserable Now” i dižu prašinu na celom ostrvu budući da se na B strani singla nalazila pesma  ,,Suffer Little Children” inspirisana monstruoznim zločinom nad nedužnom decom koji je počinio jedan mančesterski ljubavni par (čuveni slučaj ,,Ubistva u močvari”). ,,The Smiths” su optuživani da žele da zarade nad ovom užasnom tragedijom, a da stvar bude gora neko od novinara je na omotu singla prepoznao ni manje ni više nego ženu koja je počinila ova ubistva, iako se na omotu nalazila slika Viv Nikolson, žene koja se sredinom 60-ih godina obogatila  nizom dobitaka na lutriji.

smits-omot

U avgustu iste godine izlazi singl  ,,William, It Was Really Nothing”, a pesma sa B strane ,,Please , Please, Please Let Me Get Wath I Want” postaje pravi hit. Početom 1985. godine svetlost dana je ugledao i njihov drugi studijski album ,,Meat is Murder” koji posle samo pet dana dolazi na prvo mesto britanske top liste. Pored političkih poruka uperenih protiv premijerke Margaret Tačar ,,sakrivenih” u Morisijevim stihovima i unikatne  Džonijeve gitare, album je ostao upamćen i po omotu koji se i dan danas u raznim anketama proglašava za jedan od najboljih. U pitanju je poster za dokumentarni film ,,U godini svinje” koji je 1968. godine režirao Emileo de Antoni, s tim što se na omotu albuma umesto originalne poruke na šlemu  vojnika ,, make war not love“ nalazi natpis ,,meat is murder”.

smits-omot-1

Sredinom 1986. godine objavljuju svoj treći studijski album ,, The Queen is Dead” koji se penje na drugo mesto britanske top liste. Album je dobro prošao i kod publike i kritike, a konačno je grupi odškrinuo i vrata američkog tržišta. U septembru 1987. godine objavljuju svoj poslednji studijski album ,,Strangeways, Here We Come” koji se punih 17 nedelja nalazio na drugom mestu britanske top liste. Kritika ga je ocenila kao njihov najbolji uradak, a pesme ,,Girlfriend in a Coma”, ,,Stop Me If You Think You’ve Heard This One Before” i ,,Last Night I Dreamt That Somebody Loved Me” postali su pravi hitovi.

Kako to obično i biva, baš kada su se nalazili na vrhuncu popularnosti, kola su krenula niz brdo. Problemi sa alkoholom i opojnim drogama, umetničke nesuglasice i tabloidni novinski članci učinili su da se bend nakon pet godina postojanja raziđe. Nakon raspada, Morisi je nastavio solo karijeru i do danas objavio 10 studijskih albuma, Mar je sarađivao na mnogim muzičkim projektima i svirao sa mnogobrojnim muzičarima, a 2003. godine objavio je i prvi album pod sopstvenim imenom na kojem se oprobao i kao pevač. Endi Rurk i Majk Džojs su takođe nastavili da se bave muzikom, ali nisu napravili neke značajnije karijere. Mada se već godinama po muzičkim kuloarima šuška da bi možda moglo doći do reunion-a, još uvek nismo dobili zvaničnu potvrdu ove informacije.

morisi-solo

Iako je ritam sekcija uvek bila besprekorna, ključne figure cele priče bile su Morisi i Mar. Uvek dosledan sebi i svojim stavovima, sa ,,umerenom” dozom cinizma, revolta i patetike, Morisi je svojim tekstovima tangirao sva polja svakodnevnog života, od politike i socijalnih pitanja, do porodice i ljubavnih veza.  S druge strane, Mar je svojim unikatnim gitarskim rifovima davao dozu veselosti ozbiljnim i ponekad tmurnim Morisijevim stihovima čineći ih primamljivim široj publici. Uspeli su da iz te različitosti i nespojivosti proizvedu najinovativniji i najšarmantniji pop zvuk  80-ih godina na celom ostrvu, a možda i šire. I posle Smitsa, Smits …

tekst: Stefan Dragosavac

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

Leave a Reply