Suede – nesuđeno najveći

Kada ste miljenici jednog Dejvida Bouvija, a uz to ste i beskrajno talentovani, onda je samo pitanje vremena kada ćete se popeti na ostrvski muzički pijedestal i apsolutno zagospodariti njegovim top-listama. Na glem rok baštini Marka Bolana i gorepomenutog, blagopočivšeg Bouvija, uz sveprisutan, nemerljiv uticaj mančesterskih indi rok heroja iz grupe ,,The Smiths”, ,,Suede” je uspeo da stvori prepoznatljiv muzički izraz, i da bar na kratko, ostavi iza sebe ostale članove mnogobrojne britpop kohorte. Međutim, zašto nije potrajalo? Ko je načinio ,,grešku u koracima”? Zašto se etiketa ,,nesuđeno najveći” lepi baš za ovo ime?

suede-grupa-1

Mnogo je pitanja, a malo odgovora. Jedno je sigurno, ,,Suede” nam je darovao neke od najlepših pop melodija i stihova, a mi smo mu neizmerno zahvalni na tome.
Priča o grupi ,,Suede” započinje osamdesetih godina prošlog veka u Zapadnom Saseksu poznastvom Breta Andersona (vokal) i Meta Osmana (bas gitara). Uvidevši da im se muzički ukus i više nego podudara, ovaj dvojac je oformio grupu ,,Geoff” koja je u nekoliko navrata menjala ime. Nastupajući uglavnom po provincijskim pabovima, svirali su obrade svojih muzičkih uzora, u prvom redu Dejvida Bouvija, ,,The Smiths-a”, Marka Bolana i ,,Roxy Music-a” .Čvrsto rešivši da provincijske pabove zamene svetlima najveće pozornice, sredinom 1986. godine odlaze u London, gde zajedno sa Džastin Frišman (gitara), tadašnjom Bretovom devojkom, formiraju bend ,,Suave & Elegant”, koji vrlo brzo menja ime u ,, Suede” (kao inspiracija je najverovatnije poslužila Morisijeva pesma ,,Suedehead” sa njegovog debitantskog albuma ,,Viva Hate”). Shvativši da su im dodatni članovi preko potrebni, a pre svega glavni gitarista, 28. oktobra 1989. godine u časopisu NME (New Musical Express) obajavljuju sada već antologijski oglas sledeće sadržine : Young guitar player needed by London based band. Smiths, Commotions, Bowie, PSB’s. No Musos. Some things are more important than ability. Call Brett. Pojačani sa Sajmonom Gilbertom na bubnjevima i Bernardom Batlerom na gitari, snimaju nekoliko demo pesama od kojih će pesma ,,Wonderful Sometimes“ pobediti u takmičenju nedeljne emisije ,,Demo Clash“ londonske radio stanice GLR (Greater London Radio). Zahvaljujući ovom uspehu, potpisuju svoj prvi ugovor sa nezavisnom brajtonskom diskografskom kućom RML Records i snimaju pesmu ,,Be My God“ koja je trebala biti i njihov prvi singl, ali zbog nesuglasnica sa vlasnicima RML Records-a do toga nije došlo. U međuvremenu, Džastin raskida vezu sa Bretom i napušta bend, oformivši vrlo brzo svoj sopstveni muzički projekat nazvan ,,Elastica”.

dzastin-olborn

Džastin se kasnije smuvala sa Dejmonom Olbornom, bili su zajedno 7 godina

Nakon serije singlova (,,The Drowners“, ,,Metal Mickey” i ,,Animal Nitrate”) u martu 1993. godine objavljuju svoj debitantski album nazvan ,,Suede”. Album debituje na prvom mestu britanske top-liste i postaje do tada najbrže prodavani debitantski album u Velikoj Britaniji (u prvoj nedelji prodat je u više od 100 000 primeraka). Sjajna svirka začinjena fantastičnim Bretovim falsetom i provokativan omot (dva mladića u strastvenom poljubcu) omogućili su albumu da preko noći postane prava senzacija. Publika, koju je mahom činila omladina srednje klase, otpozdravljala je Bretove erotično -mladalačke tekstove, a ni kritika nije štedela pohvale. Postalo je i više nego jasno, na britanskom rok nebu zasijala je nova zvezda. Po povratku sa američke turneje, gde su nastupali pod imenom ,,London Suede“ , bend započinje rad na svom drugom albumu. Usled nesuglasica sa Bretom i producentom Edom Balerom, Bernard napušta bend, a na njegovo mesto dolazi mladi Ričard Ouks. Drugi album ,,Dog Man Star“ objavljen je početkom oktobra 1994. godine. Kao svojevrsni antipod svom prethodniku, dosta mirniji i mračniji, ,,Dog Man Star“ je zauzeo ,,tek“ treće mesto na britanskoj top-listi, iznedrivši nekoliko hitova poput ,,New Generation“ i ,,The Wild Ones“. Sa novim članom Nil Koldingom (klavijature), u septembru 1996. godine vraćaju se na čeono mesto top – liste trećim albumom ,,Coming Up”. Zvezda zvana ,,Suede” ponovo je sijala punim sjajem. Hitovi poput ,,Trash”, ,,Saturday Night” i ,,Beautiful Ones” neprestano su stanovali u etru radio stanica širom Britanije, omogućivši albumu da postane njihov komercijalno najuspešniji uradak, bacivši u senku čak i kultni debi album. 1997. godine objavljuju dvostruki album ,,Sci-Fi Lullabies” koji je predstavljao kompilaciju B strana singlova, a dve godine kasnije pod producentskom palicom Stiva Ozborna i album ,,Head Music”. Album je izazvao dosta podeljena mišljenja. Iskonskim fanovima Suede se nikako nije svidelo to koketiranje sa elektronikom, dok su drugi bili prosto oduševljeni novim zvukom. Bilo kako bilo, album se dokopao broja jedan na top listi.

Umor od iscrpljujućih turneja, a i od sebe samih, sve više su lečili heroinom i alkoholom što se i odrazilo na kreativnom planu. Novi album ,,A New Morning“ objavljen 2002. godine samo je bleda senka nekada moćnog ,,Suede-a“. Višegodišnju diskografsku pauzu prekinuli su 2013. godine objavljivanjem albuma ,,Bloodsports“. U tih skoro četrdeset minuta svirke na trenutke možemo prepoznati onaj stari, moćni zvuk ,,Suede-a” po kojem su bili toliko prepoznatljivi. ,,Suede” se polako dizao iz pepela što su i potvrdili početkom ove godine albumom ,,Night Thoughts” koji prati i film istog naziva u režiji Rodžera Sardženta.,,Suede“ je već odavno uplovio u mirnu luku. Čini se kao da je i njima samima jasno da se više nikada neće dokopati onog pijedestala sa početka teksta. Međutim, možda je ovo samo zatišije pred buru i možda već u ovom trenutku u nekom studiju u Londonu ovi prekaljeni pop asovi krčkaju neki novi materijal koji će spasiti ovaj jednolični, nemaštoviti zvuk koji preti da zagospodari ostrvom. Vreme će pokazati …

suede-2016

Ouks, Anderson i Kodling – januar 2016.

Naš današnji hit dana je pesma ,,Saturday Night” koja je objavljena 13. januara 1997. godine kao treći singl sa albuma ,,Coming Up”. Specifični Bretov vokal obavijen ovom bezvremenskom, sanjivom melodijom na gotovo savršen način dočarava velika, često nerealna očekivanja jednog subotnjeg izlaska. Pesma je ostala upamćena i po spotu koji je sniman u tunelima londonske podzemne železnice, a u kojem je učešća uzela i Kili Hous, poznata britanska glumica i foto-model.

tekst: Stefan Dragosavac

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

Leave a Reply