Pink Floyd – dragulj psihodeličnog roka

Rečnikom Vudija Alena, ovo bi bilo sve ono što ste oduvek hteli da znate o ,,Pink Floyd-u”, a niste imali koga da pitate.

Početkom šezdesetih godina prošloga veka, u Londonu, trojica studenata arhitekture – Rodžer Voters (gitara), Nik Mejson (bubnjevi) i Ričard Rajt (klavijature), zajedno sa nekolicinom prijatelja, formiraju bend ,,Sigma 6“. Tragajući za ,,dobitnom kombinacijom“, bend je u narednom periodu u nekoliko navrata menjao ime i članove, da bi napokon 1965. godine sa Votersovim prijateljem, Sidom Baretom na gitari, dobio svoj konačni oblik.

sid-beret

Sid Beret

Baretov dolazak označio je i Votersov transfer na bas gitaru, a po njegovoj ideji bend dobija i novi naziv ,,Pink Floyd“, koji je spoj imena dvojice poznatih bluzera, Pinka Andersona i Flojda Kaunsila.  Kao i većina bendova toga vremena, svoje prve nastupe imali su u poznatom ,,Marquee Club-u“. Svirajući ritam i bluz klasike i praćeni sa, u to vreme, avangardnim ,,light show-om“ u sopstvenoj režiji, vrlo brzo zavređuju pažnju šire publike.  Usledila je serija uspešnih koncerata širom Londona, od kojih se posebno ističu onaj u ,,Roundhouse-u“, na promociji prvog evropskog ,,underground“ časopisa i onaj u legendarnom ,,UFO “ klubu  gde su po prvi put predstavili svoje autorske pesme.

U februaru 1967. godine objavljuju svoj debitantski singl ,,Arnold Layne“, koji je jedno vreme bio zabranjen na radiju BBC-ja zbog kontroverznog teksta koji govori o perverznom tranvestitu koji krade žensku odeću, a u martu  i drugi singl ,,See Emily Play“ sa kojim dolaze na šesto mesto Britanske liste singlova. Debitantski album, bajkovitog naziva i zvuka, ,,Piper At The Gates Of Dawn“, objavljuju 5. avgusta iste   1967. godine. Nazvan po jednom od poglavlja iz dečjeg romana ,,Wind in the Willows”, album je predstavljao  pravi amalgam kosmičkih zvukova,  nervoznih gitara i mističnih tekstova. Ovaj haotični, monumentalni muzički izraz Baretove mašte i ludila, zauzeo je šesto mesto na Britanskoj listi albuma i bend zacementirao na tron carstva psihodelije.

Zbog preterane upotrebe LSD-ja i sve ozbiljnijih psihičkih smetnji, Baret napušta grupu, a na njegovo mesto dolazi njegov prijatelj iz detinjstva sa kojim je činio prve muzičke korake, Dejvid Gilmor.  U novom sastavu, bend u junu 1968. godine objavljuje drugi album ,,A Saucerful of Secrets”, sa kojim su pokupili hrpu glasnih hvalospeva. Nagon njega, usledile su turneje po Evropi i Americi, a u tom periodu bend ulazi i u filmske muzičke vode, snimajući album za film ,,More” francuskog režisera Barbeta Šredera. To je bio prvi album, u potpunosti snimljen bez Bareta, na kojem se Voters i zvanično profilirao u novog lidera benda. U oktobru sledeće godine, objavljuju dvostruki album ,,Ummagumma” .

pink-floyd-11

Verovatno i jedina fotka svih 5 članova benda

Prva ploča sadržala je koncertne nastupe iz birmigenskog  ,,Mothers Club-a” i mančesterskog ,,Cillege of Commerce-a”, a na drugoj su se nalazile eksperimentalne autorske tvorevine svakog člana. ,,Ummagumma” je jedan osrednji album čiji konačni sud zavisi od trenutnog raspoloženja  svakog slušaoca ponaosob. U oktobru 1970. godine objavljuju novi album ,,Atom Heart Mother” sa kojim konačno dospevaju na čeonu poziciju Britanske liste albuma. Naziv albuma bio je inspirisan jednim novinskim člankom vezanim za ženu kojoj je bio ugrađen pejsmejker koji se punio nuklearnom energijom. Uspeh svoga prethodnika nije ponovio album ,,Meddle” kojeg je kritika, ali i publika poprilično dočekala na nož. Za ljubitelje ove stranice posebno će biti interesantno napomenuti da se pesma ,,Fearless” sa ovoga albuma završava gromoglasnom  ,,You’ll Never Walk Alone” u režiji čuvenog liverpulskog Kopa. Kao svojevrsnu najavu nadolazećeg remek-dela ,, Dark Side of The Moon” bend ponovo sarađuje sa gorepomenutim francuskim režiserom i kao produkt te saradnje nastaje novi album ,,Obscured by Clouds”. Iste godine nastaje i čuveni dokumentarni film ,,Live at Pompeii” u kojem je bend prikazan kako svira svoj standardni koncertni repertoar iz tog vremena u amfiteatru u Pompeji, koji je po nalogu gradskih vlasti za tu potrebu morao biti bez publike.

A onda dolazi i ta 1973. godina, koja je sa sobom donela i njihov ,,magnum opus”, bezvremenski diskografski uradak ,,The Dark Side of the Moon”. Veličinu ove ploče možemo prikazati i kroz par faktografskih podataka – sa tiražom od 30 miliona, ovo je najprodavanija britanska ploča svih vremena; ova ploča drži apsolutni rekord po broju nedelja provedenih na ,,Bilbordovoj“ top listi albuma (741 nedelja). Šta je to što ovaj album čini tako posebnim, šta je to što mu je nalepilo etiketu antologijskog? Prvo, krajnje originalna naslovnica, jedna od najprepoznatljivijih u istoriji ,,rock and roll-a“, prizma na tamnoj podlozi kroz koju se prelama svetlosni zrak delo je ,,Hipgnosis-a“, londonskog dizajnerskog tima, drugo, savršena produkcija i treće, muzika, nestvarna muzika. Od uvodnog instrumentala ,,Speak to Me“, preko ,,Time-a“ i ,,Money-a“ koji upozoravaju na neizbežnu prolaznost i sveprisutni materijalizam, kroz laganu, divnu ,,Us and Them“, pa sve do konačnog, grandioznog pomračenja u ,,Eclipse-u“, ,,Pink Floyd”  četrdesetominutnom svirkom jasno pokazuje zašto ih ogromna većina kritičara svrstava u bisernu nisku bendova koji nikada neće zastariti.  ,,The Dark Side of the Moon” je ploča koja apsolutno zaslužuje sve bezrezervne panegirike ovoga sveta.

Višegodišnje  izgnanstvo, uzrokovano  iscrpljujućim turnejama, bend prekida početkom 1975. godine, kada ponovo ulaze u studio i nakon šestomesečnog rada objavljuju konceptualni album od pet pesama  ,,Wish You Were Here”, inspirisan tragičnom sudbinom Sida Bareta i pohlepom u muzičkoj industriji. Kao po navici, album je pratila i zanimljiva naslovnica na kojoj su predstavljeni kaskaderi Roni Rondel i Deni Rodžers obučeni u odela kako se rukuju, dok jedan od njih gori u plamenu. Iako možda nije dostigao visinu svoga prethodnika, u krajnjem zbiru,  ,,Wish You Were Here” je i više nego kvalitetan album koji donosi jednu melanholičnu atmosferu idealnu za one noćne trenutke kada se osetite jedinim čovekom na zemlji.

Interesantno je napomenuti da je u prodavnicama album čuvan u crnom celofanu, i tek nakon što bi ste ga kupili, mogli ste videti čuvenu naslovnicu. Dve godine kasnije objavljuju novi album ,,Animals”, koji u stilu Orvelove ,,Životinjske farme”,  poput velike, socijalno-muzičke satire kritikuje tadašnje britansko društvo. Nastavljajući tragom ,,Animals-a”, 30. novembra 1979. godine ,,Pink Floyd” obelodanjuje još jedan blistavi klasik koji je iznedrio i njihovu najprepoznatljiviju pesmu ,,Another Brick in the Wall . ,,The Wall”  je Votersov lični obračun sa duhovima svoje prošlosti, teška i opskurna priča o emotivnim krahovima, živopisna moćna ilustracija  užasa rata i posrnulih sistema vrednosti, saga o ispraznom obrazovnom sistemu, o usamljenosti i nesnalaženju. Prema motivima sa albuma snimljen je i istomeni film sa maestralnim Bobom Geldofom u glavnoj ulozi.

Votersova stvaralačka predominacija apsolutno je došla do izražaja  1983. godine na njihovom poslednjem, zajedničkom albumu ,,The Final Cut” . U pitanju je ništa drugo do prvi Votersov solo album posvećen njegovom rano preminulom ocu, i po mišljenju većine kritičara njihov najlošiji album. Trzavice i netrpeljivost unutar benda bivale su sve veće, da bi sve kulminiralo 1984. godine odlaskom Votersa iz grupe.  Tri godine nakon Votersovog odlaska, Gilmor i Mejson ponovo udružuju instrumente i pod imenom ,,Pink Floyd” snimaju album ,,A Momentary Lapse of Reason”. Njima se ubrzo priključuje i  Rajt, a u međuvremenu  Voters bezuspešno nizom tužbi pokušava da im uskrati korišćenje  imena ,,Pink Floyd”. Sa ove turneje objavljen je i dvostruki, live album ,,Delicate Sound of Thunder, inače prvi album puštan u svemiru. Sa sobom su ga poneli ruski astronauti u letelici ,,Soyuz 7”.  Godine 1994. izlazi i  album ,,Division Bell” nakon kojega je održana spektakularna svetska mega turneja “P.U.L.S.E.” koja je uključivala i koncertnu izvedbu celog albuma ,,The Dark Side Of The Moon”.

Prvi put, posle dvadeset godina, 2005. godine na festivalu ,,Live 8“ grupa je svirala u punom sastavu. Godinu dana kasnije zbog komplikacija nastalih od dijabetsa umire Sid Baret. Na koncertu priređenom u njegovu čast bend se okupio, ali ponovo bez Votersa, koji nije mogao da se uklopi u termin. Tada je među članovima benda pao i dogovor da se  ponovo okupe i serijom koncerata konačno oproste od publike.

Međutim, do toga nikada nije došlo jer je Rajt ubrzo umro, a Voters i Gilmor su izjavili da nakon toga ne bi imalo smisla okupljati bend bez njega. Tačka na priču zvanu ,,Pink Floyd“ stavljena je 2014. godine objavljivanjem albuma ,,The Endless River” u čijem stvaranju Voters nije učestvovao.

Vešto plešući na granici fikcije i stvarnosti, kroz nestvarnu igru psihodelije i pirotehnike, ,,Pink Floyd“ je otelotvorio sve naše strahove i naterao nas da razmišljamo o njima kao o neminovnoj stvarnosti koju treba prihvatiti i sa kojom treba živeti. .

U njihovoj muzici nikada nije bilo nečeg planiranog, nečeg lažnog, ona se prosto samo dešavala u najčistijim dubinama njihovog bića, izlazeći na površinu u svom najiskrenijem obliku, i to je razlog zašto ovaj dragulj psihodeličnog roka i nakon pola veka sija istim sjajem.

„Ko ne voli ,,Pink Floyd“, ne voli ni rock and roll, a ko ne voli rock and roll, e to je već stvar za ozbiljnu zabrinutost !!!“

pink-floyd-2

S leva: Gilmor, Voters, Mejson, Rajt

Stefan Dragosavac

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

Leave a Reply