Boemska rapsodija – neke pesme su prosto veće od drugih

Na današnji dan 1991. godine u Londonu je preminuo Fredi Merkjuri. Imao je 45 godina.

fredi-merkjuri

Kada vam sledeći put neko predoči da umetnost i rokenrol ne idu zajedno, vi ga samo kroz blagi osmeh podsetite na grupu Queen i njihovu ,,Boemsku rapsodiju”.

Pod producentskom palicom Roj Tomasa Bejkera snimanje ,,Boemske rapsodije“  započelo je u Rokfild studiju u jednom velškom gradiću Monmutširu 24. avgusta 1975. godine, a okončano za nešto više od tri nedelje u Londonu (pesma je snimana u čak šest različitih studija). Prema kazivanju Bejkera, idejni tvorac celog projekta bio je pevač Fredi Merkjuri koji je najveći deo kompozicije i teksta napisao u svom domu. Realizovati  Merkjurijevu ideju nije bio ni  malo lak posao. Problem su predstavljali 24 kanalni analogni magnetofoni sa trakom koji su se u to vreme još uvek koristili za snimanje. Da bi se u potpunosti ispoštovala Merkjurijeva zamisao bilo je potrebno sinhronizovati čak tri takva magnetofona. Najteži posao je ipak bilo snimanje ,,hora” u kojem su pored Merkjurija učestvovali i ostali članovi grupe – bubnjar Rodžer Tejlor, gitarista Brajan Mej i basista Džon Dikon. Svaki od njih je snimio po tri verzije vokala (duboki, srednji i visoki), a zatim je to kombinovano da bi se postigao hor od stotinak glasova (urađeno je ukupno 180 nasnimavanja, a snimanje vokala trajalo je i po 10 do 15 sati dnevno). Pesma se sastoji iz šest delova: uvoda (a kapela – horsko pevanje bez instrumentalne pratnje), balade, gitarskog sola, opere (reference na italijanskog astronoma Galileo Galileja, na španski narodni ples – fandango, na Skaramuša, komičnu figuru italijanskih komedija, na Merkjurijev rodni Zanzibar),  hard roka i zaključka. Nakon što je pesma konačno završena bilo je još potrebno ubediti  i direktore producentske kuće da se ona i objavi, a  to nije bio ni malo lak zadatak. Zahtevali su da se pesma skrati jer je bila duplo duža od uobičajenog singla toga vremena (pesma traje 5 minuta i 55 sekundi ). Smatrali su da zbog dužine trajanja neće biti puštana na radio-stanicama i da će  doživeti potpuni debakl. Međutim, kako to obično i biva, pogrešili su.

Pesma je objavljena 31. oktobra 1975. godine i  odmah po objavljivanju zasela na čeono mesto britanskih top-lista i tamo se zadržala punih devet nedelja. Pesmu je sa čeone pozicije ,,skinula” pesma ,,Mamma Mia” švedske pop grupe ,,ABBA” , a interesantno je da ovo bio jedan od retkih slučajeva da se naslov pesme javlja u tekstu pesme koja joj je prethodila na top poziciji. Nakon Merkjurijeve smrti 1991. godine pesma je ponovo objavljena i ponovila uspeh zadržavši se ovoga puta na prvoj poziciji punih pet nedelja. Za pesmu je snimljen i promotivni film koji je premijerno  emitovan 20. decembra 1975. godine, a  na čije je snimanje utrošeno ukupno 4 sata i  4 500 funti. Za ljubitelje trivija interesantno je napomenuti i da je klavir na kojem Merkjuri svira u spotu isti onaj koji su koristili Bitlsi sedam godina ranije kada su snimali spot za pesmu ,,Hey, Jude“. Zbog neverovatne složenosti pesma nikada nije u potpunosti izvođena uživo (jednu od najuspešnijih interpretacija priredili su na Vembliju 1992. godine ser Elton Džon i Aksel Rouz). Kada je reč o tekstu pesme koji je od samog starta izazvao brojne kontroverze možda bi bilo najbolje da se podsetimo reči samog tvorca, stoga, ljudi bi, jednostavno, trebalo da je slušaju, razmišljaju o njoj i tek onda stvore neku svoju predstavu o tome šta im ona govori.       

Neke pesme su prosto veće od drugih …

Stefan Dragosavac

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

Leave a Reply