Geri Rovet – taktički genije, precenjeni mediokritet ili nešto treće?

Geri Rovet danas je ostao bez posla. Ponovo. Nije da smo previše iznenađeni, em se očekivalo mnogo više od njega za ovih šest meseci na klupi Potersa, em uprava kluba sa Britanija stadiona i nije previše poznata po strpljenju i planskom radu. I dok se Rori Delap priprema da preuzme kormilo makar na kratko i implementira svoj Ljubo Baranin stil igre, nama ostaje da se pitamo, kako je došlo do ovoga? Ne pričamo o Stouku, sve nam je jasno, ekipa koja je projektovana da se ekspresno vrati u najviši rang i koja realno ima tim da to i uradi trenutno je na 14. mestu, i mada je lako reći da joj plej-of beži samo osam bodova, stvarnost je drugačija. Ali o tome malo kasnije.

Trenerska karijera mladog Engleza počela je u klubu u kom je prerano završio igračku, Barton Albionu, tada članu Lige 2. Dve godine nakon penzionisanja zbog hroničnih problema sa kolenom pružena mu je šansa da postane prvi saradnik novog šefa struke, Kanađanina Pola Peskisolida, nekada sasvim solidnog napadača koji je s uspehom tresao mreže u Fulamu, Šefild Junajtedu i Derbiju. Englesko-kanadski tandem doneo je Albionu 13. mesto u prvoj sezoni, daleko od zone ispadanja i željenu stabilizaciju u četvrtom rangu, ali se naredne ipak očekivao iskorak. Do njega nije došlo, ekipe tokom cele sezone 2010/11 nije vezala dva trijumfa u šampionatu i sezona je završena na poziciji 19, tek četiri mesta iznad crte. Leto 2011. bilo je veoma važno za Peskisolida i njegovog pomoćnika, potreban je bio iskorak i pre svega pojačanje u napadu, stoga su žuto-crni dres obukla tri napadača – Adi Jusuf, Kalvin Zola i Bili Ki, i dvojica od navedene trojice imala su sasvim solidan golgeterski učinak, uz podršku nekih starosedelaca poput Džastina Ričardsa, Žaka Magome i Adama Boldera. Tim je solidno funkcionisao i početkom decembra skor je bio: 10 pobeda, 5 remija i 4 poraza u šampionatu, dovoljno za mesto u top 6. Sve je manje-više išlo po planu, a onda je krenuo raspad koji Kanađanin nije umeo da zaustavi. Ekipa je krajem godine slavila u Nortemptonu sa 3-2 i to je bila poslednja pobeda do sredine marta kada je uprava izgubila strpljenje i uručila otkaz menadžeru. Međutim, klub nije napustio i Geri Rovet, naprotiv, data mu je šansa da izgura ostatak sezone i eventualno se izbori za svoj prvi samostalan posao u karijeri. I mada nije krenulo dobro jer je Barton izgubio prve dve utakmice pod novim trenerom, trgli su se i do kraja zabeležili po tri trijumfa i poraza, uz dva nerešena ishoda. Uprava Albiona je razmatrala, većala, i na kraju odlučila da ipak ukaže šansu mladom treneru da postane novi menadžer. Sada već odavno bivši šef struke Peskisolido se u martu 2018, šest godina nakon otkaza, osvrnuo na svoje dane u tom klubu i objasnio da su on i Geri bili suprotni po mnogo čemu, ali da je to zapravo bio razlog zbog kog su dobro funkcionisali. Sve do te kobne serije. Rovet je insistirao da se promeni pristup u igri i da ekipa zaigra direktnije, proba više da usmeri napade po krilima i generalno pronađe novi način da zapreti golu rivala, dok Kanađanin nije hteo da odustane od svoje prvobitne zamisli i smatrao je da tim mora da zadrži svoj stil igre. Posle mnogo godina, priznao je i da je bio sebičan i da je hteo da bude prepoznat kao trener koji je izgradio određeni stil i uneo nešto novo u igru jednog četvrtoligaša, i da bi verovatno zadržao posao da je poslušao svog asistenta. Kasno Marko na Kosovo stiže…

Leto 2012. Geri je proveo pronalazeći načine da ojača ekipu. Čitav prelazni rok prošao je u dolascima i odlascima igrača, a nije potrošen nijedan jedini dinar na obeštećenja. Mekrori i Dajamond su ojačali poslednju liniju, kao i O’Konor koji je stigao na pozajmicu iz Blekburna. Robi Vir je stigao iz Tranmerea kao važno pojačanje u centru veznog reda, dok je napred ostala trojka iz prethodne sezone. Formacija koju je forsirao bila je klasična 4-4-2, ali je tokom sezone nekoliko puta pokazao da je spreman da je promeni kako bi se prilagodio datim uslovima. Primera radi, u Liga kupu protiv Lestera (tada člana Čempionšipa) na King Paueru je uradio suprotno od onoga što bi učinila većina trenera kada dolazi na noge mnogo jačem klubu – prešao je na ofanzivniju formaciju i zaigrao 4-3-3, sa dva krilna napadača i dva centralna/ofanzivna veza iza najisturenije trojke. Rezultat? Četiri gola u mreži Lisica, i po jedan gol svakog od četiri igrača iza špica. Samo Kalvin Zona nije zatresao mrežu iz napadačkog dela tima, ali je upisao asistenciju i učestvovao u pregršt akcija svog tima. Ofanziva je ovoga puta dala rezultat i Barton je prošao u narednu rundu kupa.

Iako je prvenstvo loše krenulo, sa tri poraza u četiri utakmice, upravo je pobeda u Lesteru bila prekretnica tog dela sezone. Tim je zaigrao mnogo bolje i Boksing dej završio na poziciji 8, na pragu ulaska u plej-of zonu. Rovet je u još nekoliko navrata eksperimentisao sa taktikama, pa je tako u Plimutu izveo igrače poređane u 4-5-1 sistemu sa jakim blokom na sredini i potpuno neutralisao rivala, izvojevavši važnu pobedu rezultatom 2-1, a isto je uradio na gostovanju Kru Alegzandri u FA Kupu i odneo još jedan trijumf, sada sa minimalnih 1-0. Imao je i negativno iskustvo u Barnetu kada je probao sa trojicom pozadi i ispraćen sa 4 komada u mreži, ali to ga je naučilo da nešto slično ne pokušava, jer sistem bez klasičnih bekova tada definitivno nije funkcionisao. Peskisolido je u svom nedavnom intervjuu istakao i još jedan važan detalj, a to su Rovetove taktičke sveske u kojima je zapisivao sve, od korišćenih formacija, do postavke rivala, vežbi sa treninga, ponašanja igrača…sve do najsitnijeg detalja. I to je u prvoj menadžerskoj sezoni davalo rezultat.

Bilo kako bilo, stvari su nastavile da se odvijaju po planu. Barem ako zanemarimo šokantnih 7-1 u Port Vejlu i to baš u momentu kada se Barton domogao mesta koje direktno vodi u Ligu 1. Samo jedan bod iz četiri meča oborio je Albion sa pozicije 2 na mesto 5, i sezona je pobedom nad Džilingemom završena u plej-of zoni, na poziciji 4. Neugodno iz mnogo razloga, a prvi je bio rival u doigravanju-Bredford Siti Fila Parkinsona. Tim sa Veli Parajda se odličnim rezultatima u poslednjih 7-8 kola “uvukao” u zonu plej-ofa i obezbedio sebi na papiru najslabiju startnu poziciju. Ali samo na papiru. Parkinsonov tim bio je vrlo nepredvidiv i u stanju da se prilagodi svakom rivalu, što je pokazao u Liga kupu gde je izbacio upravo Barton, ali i Votford, Arsenal posle penala, kao i Aston Vilu (tada Premijerligaša) u polufinalnom dvomeču, zakazavši tako borbu za trofej sa Svonsijem. To finale su ubedljivo izgubili, ali sam put do istog pokazao je da je Parkinson stvorio tim koji sa svakim može da igra.

Rovet je u prvom meču na Veli Parejdu izveo tim u formaciji 4-1-4-1, do poluvremena vodio sa velikih 3-1, ali se povukao u poslednjih 20 minuta i dozvolio rivalu da prepolovi zaostatak. Neugodno, pogotovu jer pravilo gola u gostima ne važi u plej-of mečevima nižih engleskih liga. Revanš na Pireliju nije doneo željeni rezultat, Bredford je bio mnogo bolji tim u prvom poluvremenu, poveo sa 1-0, duplirao vođstvo početkom drugog dela igre, a nije odustao ni nakon što je Magoma sa bele tačke vratio egal. Gol sjajnog Nakija Velsa doneo je novu prednost Bredfordu i Parkinsonov tim je odneo još jednu veliku pobedu. Ne i poslednju jer su u velikom finalu na Vembliju srušili Nortempton sa 3-0 i otišli u viši rang. Bartonu je ostalo da čeka narednu sezonu, jer im je ova dala mnogo razloga za optimizam.

Sezona 2013/14 dosta je ličila na prethodnu. Albion je najčešće bio u plej-of zoni, flertovao sa vodeća tri mesta, ali najveći deo takmičenja bio između 4. i 6. pozicije. Odlasci Magome i Zole promenili su fizionomiju tima, došlo je mnogo novih igrača, ali uglavnom u odbrani, i Rovet je po svaku cenu želeo da zategne poslednju liniju svog tima- Bitna promena u taktici bila je što su krilni igrači dobijali sve više slobode da krenu napred, pa je formacija u nekim utakmicama ličila i na 4-2-4. Ipak, to nije bilo toliko često i Rovet se uglavnom držao standardne 4-4-2 koja mu je donosila rezultat. Protivnik u plej-ofu sada je bio Sautend Junajted, koji je takmičenje završio jedno mesto iznad Bartona, sa istim brojem bodova ali značajno boljom gol razlikom. I na toj gol razlici se moglo videti koliko drugačije igraju ove dve ekipe. Barton je tokom sezone dao samo 47 golove, maltene jedan po utakmici u proseku, a iako je primio samo 42, Sautend je primio još manje – 39. Ipak, Rovet je dobro pripremio ovaj meč. Karte je bacio na prvi duel, ekipa je dala gol u idealnom trenutku (krajem prvog poluvremena) i naterala protivnika da se pregrupiše. To Sautendu nije donelo rezultat i Barton se rutinski odbranio i sačuvao minimalnu prednost pred revanš. A revanš na Ruts Holu bio je potpuno drugačiji, videli smo čak 4 gola, preokret domaćina već u prvom poluvremenu, i zatim gol Adama Mekgurka koji je Albionu doneo 2-2 i pobedu u dvomeču. Ostalo je samo prebroditi poslednju prepreku, finale na Vembliju sa Flitvudom!

U dosadnoj utakmici koja nije obilovala velikim brojem prilika, Din Lajnes je spasao svoj tim sa nekoliko odbrana, ali je na kraju bio i tragičar, jer je loše procenio let lopte nakon jednog centaršuta u 75. minutu i primio gol. Taj gol je i odlučio pobednika i poslednjeg putnika u Ligu 1. Bila je to šesta promocila Flitvuda u deset sezona. Ponovo srceparajući završetak sezone za Barton i Gerija Roveta.

Uprkos velikom razočarenju na Pireliju, bilo je jasno da je klub na pravom putu. Pitanje je samo bilo, kako zadržati Gerija Roveta? U to vreme mladi trener nije imao ni 40 godina, a već dva zapažena rezultata nisu promakla mnogo jačim klubovima i početkom sezone 2014/15 stiglo je interesovanje Blekpula, tada člana Čempionšipa. No, iako ih je Geri odbio rekavši da to ne bi bio pravi potez u ovom trenutku karijere za njega, nepunih mesec dana kasnije prihvatio je sličnu ponudu, i prešao na klupu Birmingema. Albion je ostavio u zoni direktne promocije sa iskrenom željom da se tamo i zadrže do kraja godine i ovoga puta izbegnu doigravanje koje im je dva puta došlo glave.

Siti je uoči Rovetovog dolaska bio pretposlednji na tabeli Čempionšipa, dva dana ranije izgubio sa neverovatnih 8-0 od Bornmuta, i moral ekipe bio je na najnižem nivou. Prvi test položen je relativno uspešno, jer je izboren remi sa jednim od najboljih timova lige – Vulverhemptonom, a Rovet je pokazao želju da igra 4-2-3-1 sa igračima koji su mu na raspolaganju, formaciju koju je vrlo retko koristio na klupi Bartona. Ali ako je i bilo dileme da li će funkcionisati, brzo je otklonjena. Birmingem je dobio tri od naredna četiri meča, a dobru formu nastavio i u narednim nedeljama pa je nakon praznika ekipa bila na 12. mestu posle 7 trijumfa na 11 utakmica, uz pobedu u FA Kupu nad Blajt Spartansima. U sjajnoj formi pogotovu je bio tada 18-ogodišnji Demaraj Grej koji je imao svoju prvu pravu sezonu u profesionalnom fudbalu. Stabilna i iskusna odbrana predvođena Polom Robinsonom i Polom Kedisom davala je preko potrebnu sigurnost ofanzivcima da pokažu šta znaju, a Rovet je uspeo da izgradi igru oko snažnog Klejtona Donaldsona uz podršku Nikole Žigića sa klupe. Dva klasična “target man” napadača uspešno su razigravala trio iza pa su Grej, Koteril i Šini bili najzaslužniji za skok ekipe sa Sent Endruza na tabeli. Iako je krajem januara i tokom februara tim imao malu krizu zbog koje se vratio u donju polovinu tabele, sezona je završena sa pet pobeda u završnih devet utakmica, dovoljnih za mesto broj 10 na tabeli. Fenomenalno, s obzirom da je ekipa bila 23. uoči Rovetovog dolaska na klupu.

Na leto 2015. plavi dres je zadužio stari Rovetov znanac, Žak Magoma, koji se nakon sjajnih igara u Bartonu nije snašao na Hilsborou u dresu Šefild Venzdeja. Tim su pojačali i iskusni golman Tomas Kuščak, Dijego Fabrini koji je otkupljen posle uspešne pozajmice, Kiftenbeld koji je godinama igrao uspešno za Groningen, kao i još par imena. Robinson i Morison su ostali štoperski tandem, a u klubu su ostali i Pol Kedis, Donaldson, Glison, Šini i Koteril. Demaraj Grej je otišao u Lester, ali su na Sent Endruzu bili svesni da ne mogu zadržati najboljeg talenta za kojeg su se raspitivali i jači timovi. Svi preduslovi su bili tu da se ponovi uspešna 2014/15 sezona, a mirisalo je i da bi moglo da se ode korak dalje. Siti je sjajno ušao u sezonu, sredinom oktobra bio čak i na 2. mestu, ali to nije bilo prevše realno i oscilacije su bile očekivane. Nakon serije loših rezultata tim je pao u donju polovinu tabele, ali Rovet nije paničio. Ekipa je u prazničnom periodu zabeležila neke odlične rezultate, a potom u poslednjih 10-15 kola ponovo zaigrala slabo, ali nedovoljno da padne ispod 10. mesta. Dve važne stvari je napravio u Birmingemu, dao je šansu nekolicini mladih igrača (Demaraj Grej, Solomon-Otabor i Jan Toral najbolji primer) i izgradio prepoznatljiv stil igre – 4-2-3-1 sa jakim presingom veznog reda. Obe stvari bile su preko potrebne Sitiju nakon nekoliko teških sezona i jedva izborenog opstanka pod Lijem Klarkom. Treba napomenuti i da je ekipa završila dve sezone zaredom na istoj poziciji, ali da je u drugoj primila čak 15 golova manje, tako da je Rovet definitivno uspeo u svojoj inicijalnoj nameri da poboljša defanzivu tima.

Za korak dalje i eventualnu borbu za povratak u Premijer ligu bila su potrebna ulaganja, a to nije bilo realno očekivati dok klub ne preuzmu strani investitori. Stoga je dolazak kompanije Trillion Trophy Asia u oktobru 2016. dočekan sa umerenim optimizmom. Biznismeni iz Hong Konga je navodno trebalo da unesu novac u klub kako bi se tim u januaru pojačao i napao plasman u najviši rang, nešto što nije bilo nimalo nerealno s obzirom da se sredinom decembra Birmingem našao na poziciji 8, samo tri boda od mesta koje direktno vodi u Premijer ligu. Iskusni Pol Robinsom zamenjen je odličnim Rajanom Šotonom, dok je Klejtonu Donaldsonu u špicu napada priključen Lukas Jutkevič i Rovet se vratio na svoju omiljenu 4-4-2 formaciju koja mu je donela najviše uspeha na klupi Bartona. Međutim, vlasnici iz Hong Konga nisu imali previše sluha za to, poželeli su zvučno ime na klupi svog novog kluba (ili je bolje reći, nove igračke) i dan nakon pobede Birmingema nad Ipsvičom uručili otkaz celom stručnom štabu!! Rovet je morao da pakuje stvari, ni kriv ni dužan, a u narednih nekoliko dana Birmingem je goreo. Barem onaj plavi deo. Navijači su bili besni zbog ove odluke, ekipa je bila na putu da napravi veliki rezultat, a samo dve nedelje uoči početka prelaznog roka koji je u mnogome mogao da odluči dalju sudbinu tima, menadžer je oteran. Na njegovo mesto došao je Đanfranko Zola, ali hemija u svlačionici je nestala i sve što je Rovet stvarao srušilo se kao kula od karata. 

Mladi stručnjak nije morao dugo da čeka na novi posao, već u martu naredne godine Derbi Kaunti ga je postavio za svog novog trenera, nakon nekoliko neuspešnih pokušaja da se domogne Premijer lige. Bila je to sjajna prilika i za samog Roveta da na neki način dovrši započeti posao. Nije bilo realno da to uradi iste sezone na Prajd Parku jer je ekipu zatekao u veoma lošem stanju, na 10. mestu, ali bodovno daleko od prve pozicije iznad crte. Navijače je kupio već na debiju, izborivši 2-2 na gostovanju večitom rivalu Notingem Forestu, a možda je bolje reći da je nesrećno ispustio pobedu jer je domaćin u 94. minutu stigao do poravnanja. U preostalih osam utakmica ostvarene su četiri pobede, uz dva remija i to je Rovetu bilo dovoljno da vidi čime raspolaže i šta treba učiniti u narednom prelaznom roku.

A prvi zadatak bio je da pronađe razlog zbog kog Derbi svake sezone posrće nakon prazničnih utakmica. Tri sezone zaredom ekipa je uspevala da dočeka Novu godinu pri vrhu tabele, a da potom drastično padne u formi i izgubi mnogo bodova. Problem je, po Rovetu, ležao u manjku iskustva, pa su na leto 2017. Derbi pojačali Tom Hadlston, Kurtis Dejvis i Kameron Džerom, po jedan iskusan igrač za svaku liniju tima. Ozbiljan novac dat je za Toma Lorensa koji je stigao iz Lestera, a beli dres obukao je i Liverpulov bek Andre VizdomTom Ins i Vil Hjuz otišli su korak dalje, u Premijer ligu, a ostatak tima ostao je manje-više nepromenjen. Rovet je očekivao da će ovo biti dovoljno da se napadne sam vrh.

Sezona je započeta u 4-3-3 formaciji, ali je 43-ogodišnji menadžer ubrzo ipak prešao na 4-2-3-1 na koju je ekipa mnogo bolje reagovala. Nestabilni rezultati i septembarska kriza od 5 utakmica bacila je tim u donju polovinu tabele i napravila ozbiljan pritisak, mežutim Rovet je uspeo da pronađe dobitnu kombinaciju u tandemu Vidra-Nadžent. Bivšeg fudbalera Udinezea povukao je na mesto lažne devetke, a Nadžent je ostao najistureniji, uz standardnu podršku Lorensa i Rasela sa krila. Sreća se naglo promenila i nasmešila Kauntiju koji je najpre srušio Forest u lokalnom derbiju, a potom ušao u seriju sjajnih rezultata kojom su i završili 2017. godinu. U 2018. ušli su sa pozicije 2, što Derbiju kao klubu nije nimalo bilo strano. Sada je trebalo tu i ostati.

Tim nije pojačan u januaru i to je verovatno bilo najveća Rovetova greška. Tim je pregurao januar bez poraza, ali je sredinom februara nakon remija sa Noričem krenuo potpuni sunovrat. Odbrana je kapitulirala i primila 20 golova do kraja sezone, a Derbi je od 10. februara do kraja šampionata pobedio samo četiri puta. Igrači su potpuno izgubili balans, grešaka je bilo u svim linijama, Rovet je u više navrata menjao formaciju, igrao i 3-4-3 i 5-4-1 i mada se Derbi nekako zadržao u plej-of zoni zahvaljujući dobrim rezultatima pre kriznog perioda, niko ih nije uzimao za ozbiljne kandidate za plasman u Premijer ligu kroz baraž. Pogotovu jer im je rival bio Jokanovićev Fulam, koji je nesrećno ostao bez direktnog plasmana u najviši rang. Nekoliko dana pre druge polufinalne utakmice u medijima se pojavila informacija da engleski stručnjak ide u Stouk na kraju sezone bez obzira na ishod duela, što je brzo demantovano, ali samo dodatno pogoršalo situaciju u ekipi koja je nekako trijumfovala nad Fulamom u prvom meču sa 1-0 i nadala se da bi mogla da izbaci favorizovanog protivnika. Tim je, međutim, glatko poražen na Krejven Kotidžu golovima Sesenjona i Odoija u drugom poluvremenu i završio sezonu. Nekoliko dana kasnije Rovet je i zvanično zatražio dozvolu od kluba da pregovara sa Stoukom, i posao je brzo ugovoren. Koliko su navijači Birmingema tugovali za njim, toliko su ga Derbijevi brzo prežalili. Glavna zamerka im je bila da je ekipa igrala previše rigidno i da nije imala alternativnih rešenja, odnosno Plan B za slučaj da nešto krene po zlo. Baš zbog toga tim nikako nije mogao da se iščupa iz krize u koju je upao u poslednjoj trećini sezone. Kad na to dodamo glasine koje sigurno nisu bile neosnovane između dva plej-of duela sa Fulamom, nije ni čudo što se nije mnogo suza pustilo za odlazećim menadžerom.

Sve ono što Rovet nije imao u Bartonu i Birmingemu i što mu je samo donekle pruženo u Derbiju sada je imao na raspolaganju na klupi Stouk Sitija. “Parachute money” koji su Potersi dobili nakon ispadanja iz Premijer lige dao im je mogućnost da se otvore u letnjem prelaznom roku i dovedu dobra pojačanja. Crveno-beli dres zadužili su iskusni Ešli Vilijams, Tom Ins, Sem Klukas, Bruno Martins Indi, Džejms Meklin, Rajan Vuds, i za sve njih je ukupno plaćeno više od 40 miliona! Pritom, jedini odlazak koji je baš zaboleo ekipu sa bet365 stadiona je prelazak Šaćirija u Liverpul koji je bio neminovan s obzirom na klauzulu u ugovoru po kojoj je mogao da ode ako klub ispadne iz najvišeg ranga. U timu su već bili Batlend, Šoukros, Alen, Flečer, Afelaj, Krkić, Berahino, Krauč...mnogo kvalitetnih, ali i iskusnih igrača koji itekako imaju ono što je potrebno za povratak u Premijer ligu.

Ali…već od starta se videlo da tu stvari ne funkcionišu. Balansirajući između 4-3-3 i 4-1-4-1 Potersi su posrnuli već na startu sezone. Premijera u Lidsu završila se laganim porazom, na prvu pobedu čekalo se do 5. kola, a period od dva meseca između 20. oktobra i 20. decembra koji je završen bez poraza na kratko je podigao ekipu na 9. mesto i dao joj nadu da može do plej-ofa. Realnost ju je brzo spustila na zemlju, poraz od bivšeg Rovetovog kluba Birmingema, a potom i od Bristol Sitija na svom terenu došli su mu glave. Berahino već neko vreme nije igrač koji igra kvalitetno u kontinuitetu, Benik Afobe ne uspeva da trese mreže na nivou na kom to rade recimo Džej Rodrigez, Nil Mapaj ili Kemal Ruf, i u Stouku generalno nema igrača koji prave razliku na terenu, čak ni na ovom nivou. Odbrana ne prima puno golova, uspela je čak 10 puta ove sezone da sačuva svoju mrežu, ali nema dovoljno kreacije u veznom redu, Stouk stvara malo prilika, a pritom ih i loše realizuje. Navijači su maltene cele sezone bili nezadovoljni, nedavno su na utakmici sa Boltonom pevali “Geri Rovet, tvoj fudbal je sra*e”, a pojavili su se i transparenti koji pozivaju na njegovu ostavku.

6. januara, nakon mršavog remija sa trećeligašem Šruzberijem u 3. kolu FA Kupa, Rovet je izjavio da su glasine o njegovom odlasku samo to, glasine, ali dva dana kasnije uprava mu je uručila otkaz. Četvrti posao, drugi otkaz, i prvi veliki, veliki neuspeh u karijeri. Ekipu koja vredi ubedljivo najviše u drugom rangu ostavio je na 14. mestu, sa samo dva trijumfa van svog terena i, objektivno, daleko od ozbiljne borbe za promociju.

Šta dalje za Gerija Roveta? Da li je problem samo u njemu? Mnogi smatraju da je Stouk izgubio nekoliko godina sa Markom Hjuzom i da je problem sistemske prirode. Sve i da jeste tako, to ne opravdava 40+ miliona bačenih u vodu tokom letnjeg prelaznog roka. Navijači Stouka, pa i navijači Derbija imaju slične zamerke kada je ovaj čovek u pitanju. Dosadan fudbal, manjak inovativnosti i plana B, loša motivacija igrača. S druge strane, navijači Bartona i Birmingema će istaći njegovu sposobnost da se prilagodi rivali, posvećenost poslu, ali i rezultate iznad očekivanja. Znači li to da je Geri Rovet trener za manje klubove, gde je pritisak manji jer se i manje očekuje? Odgovore ćemo sigurno dobiti u godinama koje slede, jer ovo je i dalje mlad trener, još nije proslavio 45. rođendan i sigurni smo da ćemo ga uskoro ponovo videti na klupi.

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

Leave a Reply