Vidimo se drugi put, precenjena družino!

Englezi su ponovo ispali, rezultati su bili kilometrima daleko od očekivanja. Neki poraz nazivaju najvećim u istoriji, a savez već mora da se okrene budućnosti jer Engleska više nema selektora. Ko je i zašto išao u Francusku i čija je krivica što je povratak u Englesku stigao brže nego što su se nadali?

engleska-reprezentacija

Englezi su ovo takmičenje počeli još pre nekoliko meseci, mnogo ranije nego što se spisak pojavio. Javnost ume da nabije potpuno nepotreban pritisak sa kojim svojevremeno nisu uspevali da se izbore ni Lampard, Bekam, Džerard i ostale veličine a ne ovako mlad tim. Slično je bilo i ovoga puta. Lester je neočekivano i ubedljivo uzeo titulu, merkao ju je već od Božića i Englezi su počeli da licitiraju sa imenima igrača koji će dres tog kluba zameniti reprezentativnim tokom ovog leta. Na kraju je knjiga spala na jedno slovo, a ispostaviće se, i taj momak je dobijao mnogo manje minuta nego što je trebalo. Odličnu sezonu je Vest Hem odigrao pod komandom Slavena Bilića, koji bi sigurno bio bolji selektor, pa su se nadali pozivu za čak tri svoja igrača. Na kraju su Kerol, Nobl i Kresvel iz domovine gledali još jedan krah. Staridž je bio dovoljno zdrav a Rašford previše bajkovit pa je neopaženo prošla sezona iz snova Džermejna Defoa, čoveka koji je u borbi za opstanak proživeo drugu mladost. U Engleskoj je povređen ostao Džek Batlend, jedna od svetlijih tačaka Stoukove sezone i golman Velike Britanije sa olimpijskog turnira 2012. u Londonu. Ispostavilo se da će ekipi faliti mnogo, jer prave zamene među stativama nije bilo.

Među ljudima koji su očekivali poziv a nisu ga dobili je bilo nekih koje bih pozvao (poput Nobla) ili nekih koji su ranije dobijali šansu a nisu prikazivali ništa (poput Volkota). Najmanje deset igrača je bilo blizu ulaska na konačan spisak ali je Roj izabrao kako je izabrao. Najviše mu se zamerao Deni Drinkvoter (kog ja ne bih poveo na turnir) ali njegov spisak i nije bio toliko skandalozan. Sve što je uradio nakon pravljenja spiska jeste bilo.

Engleska je tokom priprema odigrala tri meča i u sva tri zabeležila pobede. Pobeđena je Turska, ekipa koja je u nekim momentima na EP delovala amaterski, daleka Australija i Portugal koji je pao tek u finišu iako je dobar deo meča igrao sa igračem manje.

Prvo poluvreme protiv Rusa je bilo dobro ali ta ekipa nije pravo merilo. Šokantan način da se primi gol i ne osvoje tri zaslužena boda. Usledio je Vels koji je vodio ali u finišu poklekao i prosuo sve što je uradio. Ipak, Zmajevima je uteha što su još uvek u Francuskoj. Protiv Slovaka se prvi put od novembra desilo da Engleska ne postigne gol, nastupio je kombinovani sastav a Slovaci su znali kako da se odbrane. O poslednjem meču, Islandu, možda nešto više kasnije.

engleska-reprezentacija-dajer

A počelo je obećavajuće…

Bilo bi preopširno analizirati učinak svakog od igrača pojedinačno, pogotovo u situaciji kada neki od njih (da, u tebe gledam Rose Barkli) pojma nisu imali zašto su otišli u Francusku. Pažnju ću obratiti samo na one najbitnije, od kojih se očekivalo mnogo više nego što su prikazali. Naravno, potrudiću se da nikako ne poštedim selektora zbog ovoga što je uradio.

Krenućemo od Harta koji je imao očajan turnir. Sopstveni peterac mu je izgledao kao ničija zemlja dok su Rusi postizali gol u nadoknadi, Bejl je postigao pogodak za koji je on najveći krivac a i drugi gol Islanđana može da se pripiše njegovoj grešci. Primljena su četiri gola na četiri meča, u tri je imao značajnog udela ali poverenje selektora nije gubio. Zato mislim da bi Batlend bio u Francuskoj i branio drugih 90 minuta u grupnoj fazi, a nakon toga verovatno i ostatak turnira, samo da nije povređen. Hart je kao jedan od najiskusnijih trebalo da bude oslonac, a bio je na staklenim nogama. Kada mu se pridodaju izjave koje su zabeležene pre i tokom prvenstva, veliki deo odgovornosti će morati da bude nabačen na njegova pleća.

Moje mišljenje je da je Vejn Runi najbolji engleski fudbaler u prethodnih deset godina. I samo zato on nije bio prvi na ovom spisku. Kao čovek sa najviše odigranih mečeva i kapiten ovog mladog tima, morao je više. Morao je više na svim poljima. Zbog njega se nekoliko puta pretumbala formacija. Zbog kup finala se timu priključio kasnije pa mu prava uloga nije nađena na vreme. Da li prava uloga za njega postoji? Danas bih rekao da ne. Da li je Hodžson dovoljno hrabar da proba bez Runija? Sigurno ne. Na sredini terena je više ličio na Džeka Vilšira nego na najbolje dane Vejna Runija a to nikako ne može da bude dobro za ostale ljude na terenu. Bilo je tu borbenosti, ponekog dobrog starta i korisnog trčanja. Bilo je i svega ostalog, očajne kontrole lopte, nimalo kreativnosti i odlaska po loptu skroz do štopera odakle sa njom nije mogao ništa.

Dugo se u trci za titulu kao kandidat pojavljivao Totenhem, ekipa koja je stvarno igrala lep fudbal. Kejn je imao neverovatnu sezonu sa 25 postignutih golova u ligi. To je bilo više nego dovoljno da se od njega očekuje nastavak niza i u Francuskoj. Pokušao bih da pronađem reči ali sam prilično siguran da neću uspeti. Kejn je bio beskoristan. Pored toga što nije pokazao kvalitet bio je izrazito iritantan. Njegovo ponašanje na terenu je skandal, samoproklamovana je prva zvezda tima kom ne vraća na pravi način. Čini mi se da je njegov ego u rangu Zlatana Ibrahimovića, čiji nisam fan, do kog on još dugo, dugo mora da putuje. I ko je smislio onu glupost sa slobodnim udarcima i kornerima?

A da, ovaj čovek. Roj Hodžson. Razumeo sam te kad za Drinkvotera nije bilo mesta jer to isto može i godinama mlađi Dajer. Razumeo sam te kad ostareli Defo nije mogao protiv tek zablistalog Rašforda. Nisam te razumeo kod Nobla i Kerola, dva igrača kakva u timu nemaš. Pojma nisam imao šta je radio Barkli a šta je trebalo da radi Henderson. Njih dvojicu, uz uvek rovitog Vilšira, bih menjao za onakvu srčanost Marka Nobla, čoveka koji je lider na terenu i kada je najlošiji, čoveka koji ne ume da pobegne sa bojnog polja i čoveka koji je u stanju da išamara dva džina na štoperskim pozicijama jer im je Island za petnaest minuta na foru dao dva gola. O Endiju, kao rezervnoj varijanti i opciji kada se ”bunari”, a sinoć je i to moralo, neću trošiti reči.

Ono što je osnovni problem sa čovekom koga je pregazilo vreme je što nije bio siguran koju formaciju želi da igra. Kako je moguće da ni u jednoj kombinaciji nije bilo mesta za Vardija? Da se razumemo, njegovi fudbalski kvaliteti mogu da se ospore ali to da je jedan od retkih koji je bio spreman da pogine tokom meča, teško. Fudbalski penzioner kakav je Roj se čvrsto držao nekih davno proverenih opcija, poput Runija i/ili Vilšira, dok su druge i bolje opcije ostale nekorišćene.

džejmi-vardi

Morao je dobiti više poverenja

Sterling je preplaćen i precenjen ali je tokom grupne faze bio i preplašen, Ali je dobijao previše kredita za svoje godine, Henderson nas je naterao da se zamislimo da li je on stvarno zaslužio da bude tu. Vilšir je povređen, Lalana nepredvidiv i ceo taj tim je delovao kao da se sastao prvi put. O atmosferi će tek biti reči narednih dana. Kako sada deluje, ona je bila očajna. Niko nije umeo da je popravi i možda se i potcenjuje njen uticaj na rezultat. Pogledajte Vels, Bejl je veća zvezda od engelskih igrača a tamo je ravnopravan sa Nilom Tejlorom. Kada je državni grb na grudima, mora da se ponudi i nešto više od kvaliteta.

Selektor je mečeve počinjao ”po knjigama”, staromodno, a kako je gubio konce gomilao napadače i gledao u nebo čekajući pomoć. Protiv Velsa je dobio, protiv Islanda niko nije čuo njegovu molitvu. A jedna ozbiljna fudbalska nacija ne sme da dozvoli sebi da joj učešće na velikim turnirima zavisi od rasporeda zvezda na nebu ili od Boga u kog veruje selektor A reprezentacije.

roj-hodžson

Zbogom Roje

Lako je glumiti generala posle bitke. Mnogo lakše je danas reći šta su bili problemi nego se prihvatiti posla pre početka. Engleska više nema selektora a o novim imenima je već počelo da se priča. Ko god to bude, posao će mu biti teži nego Hodžsonu. Dolaskom dva velika ega u Mančester Junajted očekuje se da oslabi Runijev uticaj. Kejn će teško ponoviti ovakvu sezonu, neki novi Vardi neće zablistati. Smena generacija je izvršena i nije dala rezultat. Još nije kasno da ga ponudi ali bi to značilo neke radikalnije mere, poput ograničavanja Dele Alijeve uloge u timu.

Turnir je završen sa skorom 1-2-1 i preranom eliminacijom. Još više boli što je to bilo protiv Islanda, iako momcima sa krajnjeg severa uspeh niko ne može da ospori, sve je bilo sasvim zasluženo. Na prethodnom prvenstvu su Englezi ispali u prvom kolu nakon grupne faze, Italijani su bili bolji nakon izvođenja penala. Četiri godine pre toga se nisu kvalifikovali za Švajcarsku i Austriju. Kada je 2004. Grčka osvojila EP, Englezi su ispali od drugog finaliste, Portugala. Ponovo je to bilo prvo kolo nakon grupne faze i ponovo su penali bili kobni. Na turniru u Belgiji i Holandiji, poslednjem koji je igrala i Srbija, nisu prošli grupnu fazu. Poslednju pobedu u nokaut fazi su zabeležili kada su bili domaćini, 1996. Tada je nakon penala poražena Španija, ali je odmah u sledećoj rundi Nemačka bila bolja, naravno, nakon penal serije. Na tom turniru su dres ”Gordog albiona” nosili Simen, Adams, Gaskojn, Pirs, Plat, Širer, Šeringem…

Davno.

engleska-reprezentacija

tekst: Dušan Ninković

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

1 komentar

Leave a Reply