Non-league day – šta je to?

Danas je Non-league day ili u bukvalnom prevodu na naš jezik neligaški dan mada bi bolji i adekvatniji prevod bio niželigaški dan. Verovatno mnogi od vas i ne znaju o čemu je reč tako da ćemo vam sada predstaviti jednu jako zanimljivu akciju koja je relativno skoro pokrenuta i ima ozbiljne tendencije da postane tradicija.

Na devedeset minuta radničko odelo se menja dresom i dobija se prilika da se oponašaju fudbalski idoli

Džejms Dou je išao da gleda Kvins Park Rendžers 2010. tokom priprema za sezonu u Devon gde je KPR igrao protiv niželigaša. I pala mu je na pamet ideja da se više pažnje barem jednom u godini posveti upravo klubovima van prve četiri lige engleskog fudbala koje su profesionalne. Dakle da se okrene stadionima i klubovima gde su uglavnom tribine za stajanje ili eventualno je samo jedna predviđena za sedenje, gde dolazi ponekad do kašnjenja početka utakmice jer golman kasni s posla ili sudija je ostao zaglavljen u saobraćaju, jednom rečju – mestima gde fudbal nije uprljan mrljama miliona od nafte i gde je zadržao apsolutnu draž i strast kao što je bila i nekoliko decenija pre. Možete da popijete pivo i niko vas neće dirati, karta je jeftina i sijaset psovki koje uputite na račun sudije on će vrlo dobro čuti – sasvim uobičajne stvari vezane za niže lige.

Niželigaški stadioni i njihove čari

Naime, non-league day nije fiksan datum uopšte. Podložan je promeni i uvek prati fudbalski kalendar za tu godinu i održava se onda kada je reprezentativna pauza i kada tog vikenda nema fudbala u Premijer Ligi i Čempionšipu. Klubovi obično tada snize cene karata da bi povećali posete na njihovim stadionima i imaju zanimljive akcije da bi povećali posetu te sezone, na primer 2014. Bangej Taun koji se takmiči u 13. rangu delio je pečurke svima koji su došli na utakmicu i tim potezom privukli su 100 ljudi na stadion i tako udvostručili uobičajnu posetu. Sav prihod od prodaje karata se ne koristi u lične svrhe već za unapređenje samog kluba i okoline te se tako ulaže u teren, kupovinu dodatne opreme, mlađe kategorije da bi se možda razvio igrač kao što je Džejmi Vardi koji dugo igrao niželigaški fudbal a pogledajte ga gde je sad.

Možda se upravo među ovim momcima krije neki novi Džejmi Vardi

Ovaj događaj je podržan čak i od Premijer Lige i Fudbalske Lige (od Čempionšipa do Lige 2) i dobija sve više medijske pažnje iz godine u godinu. Ceo pokret je isključivo baziran na volonterskom radu i svi koji učestvuju u organizovanju celokupnog događaja rade iz čiste ljubavi prema fudbalu zarad očuvanja strasti i pravih vrednosti fudbala.

Standard dostojan svakog Premijerligaša

Ceo događaj može i donekle da služi da nas vrati u realnost i pokaže koliko smo otišli predaleko i ujedno da nas okrene ka našim lokalnim klubovima. Sledeći put kada pročitate koliko iznosi Runijeva nedeljna plata, setite se samo da većina klubova u nižim ligama vrlo verovatno taj prihod nema ni na godišnjem nivou.

Za kraj jedan klip u vidu mini dokumentarca o niželigaškom fudbalu koji vredi pogledati.

0

0