Njukasl je ispratio svoju taliju u penziju

Lepa priča koja je trajala pune 52 godine dobila je svoje završno poglavlje u nedelju na Sent Džejms Parku!

Njukasl Junajted proteklih godina muku muči sa formom, rezultatima, nezadovoljnim navijačima i nepredvidivim gazdom, ali jedno se ne menja – Svrake su bile i ostale veliki klub. To ne može promeniti nijedan menadžer, nijedan gazda, to je nešto što traje preko 100 godina!

Ovaj klub za vikend je nakon 52 godine službe u penziju ispratio ženu koja je bila zaslužena za služenje čaja na stadionu. U našim krajevima, ovakve priče ,ako i postoje, nikad ne ugledaju svetlost dana – prosto interesantniji su oni ’heroji’ sa splavova, to podiže čitanost! Priču o Ket Kesidi, 88-godišnjoj bakici koja od 1963. radi na Sent Džejms Parku  objavio je i Bi-Bi-Si! U Engleskoj se kultura fudbala gaji i čuva. Isto koliko i kultura čaja.

Po čemu je Ket Kesidi posebna? Pa za početak, neko ko pune 52 godine svedoči dešavanjima u jednom od najvećih klubova kolevke fudbala mora biti poseban! Posebna je i zato što su joj porukama srećnu penziju poželeli i oni mnogo poznatiji od nje, poput Arsena Vengera, Aleksa Fergusona , Alana Širera, Kivena Kigena i drugih. Koliko ljudi znate da su imali takav odlazak u penziju?

Evo šta su joj poručili.

Arsen Venger: ’ Draga Ket, razumljivo je da ideš u penziju nakon više od 50 godina posvećenosti Njukaslu. U ime svih u Arsenalu želim ti sve najbolje u penziji. Tvoja odanost i privrženost je retkost koju su prepoznali mnogi iz sveta fudbala. U tvoje zdravlje i sreću.’

Kevin Kigen: ’ Ket, mnogo mnoga hvala za način na koji si pazila na mene dok sam bio na Sent Džejms Parku. Igrači se mogu promeniti, menadžeri takođe ali ljudi poput tebe su nezamenjivi! Uživaj u penziji’

Alan Širer: ’Hvala Ket. Svi znaju da su dve stvari bitne za fudbalski klub – navijači i žena koja služi čaj, a mi smo imali najbolje od svakog. Krasile su te tople reči i prijateljski osmeh, neće biti isto bez tebe. Uživaj u penziji.’

Evo šta je Ket imala da kaže na sve to: ’Ne mogu da verujem da je toliko ljudi došlo da me pozdravi. Drago mi je da vidim sve te ljude, ali u isto vreme sam i tužna. Volela sma sve ljude u klubu, kao majka. Kevin Kigen je bio suvo zlato, uvek je usrećivao ljude, i da je danas u klubu svi bi bili srećniji. Alan Pardju je pravi džentlmen.’

Ket do pre 3 godine nikada nije gledala utakmicu uživo, jer je, logično, morala da pazi na čaj u to vreme. 2012. na Dan majki i ta ’greška’ je ispravljena a Ket je bila oduševljena. Pred svaku utakmicu imala je ritual, sa zida u svom domu skine sliku legende Njukasla Džekija Milburna i ponese na stadion kao amajliju.

Oproštaju je prisustovala i Ketina porodica, a gospođa Kesidi na poklon je dobila i knjigu sastavljenu od novinskih naslova koji su kroz istoriju pratili klub.

Englezima je kultura fudbala u krvi, isto koliko i kultura ispijanja čaja. U Njukaslu posebno. Sada znamo i zašto.

Zamislite da vam je Ket Kesidi baka ?!