Murinjo i prokletstvo treće sezone – izmišljotina ili istina?

Čelsi nije počeo sezonu sjajno, barem ne onako kako su svi očekivali. Sve je počelo porazom u Komjuniti Šildu od Arsenala rezultatom 1-0. To je ujedno bio prvi poraz Murinja protiv Vengera u međusobnim duelima a bilo ih je dosta. Nikog to nije previše zabrinulo jer se manje-više na Komjuniti Šild gleda kao na revijalni meč i čiji trofej ne nosi neki preveliki značaj (i Mojes je osvojio Komjuniti Šild s Junajtedom čisto da vas podsetimo).

Ali onda je krenula Premijer Liga,a loši rezultati su se nastavili. Prva utakmica u sezoni u kojoj su dočekali neugodni Svonsi završena je rezultatom 2-2. Trenutak koji je možda promenio tok meča bilo je isključenje Kurtoe te je Čelsi odigrao dobar deo drugog poluvremena s igračem manje a Begović je dobio šansu iznenada, pre nego što je bilo ko očekivao pa čak i on. Ne najbolji početak sezone ali nije bilo razloga za paniku. Svi su rezonovali kako ekipa jednostavno nije još uvek pronašla pravi ritam, Svonsi je već proteklih par sezona standardno neugodan i potencijalna nagazna mina za sve favorite i slično. O neuigranosti ekipe bilo bi malo smešno govoriti obzirom na to da je Murinjo bio slabo aktivan tokom letnjeg prelaznog roka i da je zadržao skoro sve bitne igrače iz ekipe koja se prošle sezone možemo reći, prošetala do titule. Sledeća utakmica je bila gostovanje Mančester Sitiju u kojoj je Čelsi jednostavno počišćen sa terena. Siti je bio bolji u skoro svakom aspektu igre i zasluženo je slavio sa velikih 3-0. Murinjo, koji inače važi za specijalistu za derbi utakmice, bio je potučen do nogu. Postavlja se pitanje da li je Pelegrini jednostavno nadmudrio ”Posebnog” ili su njegove glavne uzdanice od prošle sezone zakazale? Azar i Fabregas su bili neprimetni dok je Aguero razvlačio Terija i Kejhila kako je stigao,čak je i Teri zamenjen na poluvremenu zbog jako loše partije (imajte na umu da prošle sezone nije propustio ni jedan jedini minut u Premijer Ligi). Zatim je usledila pobeda nad Vest Bromvič Albionom u gostima od 3-2 i to vrlo tesno,najviše zahvaljujući novajliji Pedru koji je u međuvremenu pristigao iz Barselone. Taman kada smo pomislili da je Murinjo smirio situaciju usledila su dva vruća šamara. Poraz kod kuće od Kristal Palasa rezultatom 1-2, što je bio drugi Murinjov poraz na Stamford Bridžu u Premijer Ligi ikad (prvi je bio protiv Sanderlenda pre dve sezone kada su Crne Mačke slavile identičnim rezultatom) i poraz protiv Evertona na Gudison Parku gde je super izmena Stiven Nejsmit doveo do ludila odbranu Plavaca iz Londona.

U međuvremenu ostvarene su pobede nad Makabijem iz Tel Aviva u Ligi Šampiona (4-0),Volsolom u Liga kupu (1-4) i Arsenalom u Premijer Ligi (2-0). Složićete se od ovih pobeda najvažnija je ova protiv Arsenala jer je ujedno to i najozbiljniji protivnik od gore pomenutih timova. Pobeda koja je bila propraćena incidentima (Diego Košta,dovoljno smo rekli) nije puno pomogla Čelsiju da poboljša svoje stanje na tabeli. Trenutno se nalaze na 15. Poziciji u Premijer Ligi sa dve pobede,jednim remijem i čak 3 poraza u dosadašnjih šest kola. Složićete se to je učinak koji je neočekivan i šokantan za menadžera Murinjovih kvaliteta. Ujedno odbrana koja je bila čelično čvrsta prošle sezone, ove sezone je već vadila 12 puta loptu iz mreže i trenutno su druga najlošija odbrana u ligi odmah iza već standardno propustljive odbrane Sanderlenda koja je kapitulirala jedan put više.

Sada ovde možda ne bi bilo toliko polemike da se ovo dešava prvi put. Jednostavno našlo bi se neko naizgled logično opravdanje. Na primer možda bi moglo da se kaže da su se opustili nakon prošle sezone,bitni igrači nisu u formi ili tako nešto. Problem je samo što se ovo dešavalo i pre. Kako i u prvom mandatu u Čelsiju tako i u Murinjovom prethodnom klubu Realu Madridu. Idemo sad flešbek na Murinjov prvi mandat – dolazi kao osvajač Lige Šampiona,svet se upoznaje sa harizmatičnim,pomalo arogantnim i lukavim Portugalcem. U prvoj sezoni odmah donosi titulu Plavcima, drugu u njihovoj istoriji i prvu nakon tačno 50 godina i usput osvaja i Liga kup. Sledeće sezone ista priča – ponovo titula doduše ovaj put bez Liga kupa. Sledeće sezone iako je osvojio FA kup i Liga kup, Murinjo i Abramovič su počeli sa čarkama i nastao je određeni razdor između njih dvojice zbog funkcije koje je dobio Avram Grant u klubu uprkos protivljenju Murinja (Avram Grant je na kraju i nasledio Murinja). Kako je počela četvrta sezona Murinjo je dao otkaz, slabiji rezultati rezultati na početku uzrokovali su da u ovo vreme napusti kormilu kluba sa Stamford Bridža, tačnije 20. septembra 2007. godine.

Onda 2 sezone u Interu u kojem opet osvojio sve što se može osvojiti, ali se nije zadržao treću sezonu. Odlazi u slavni Real Madrid gde u prvoj sezoni osvaja Kup Kralja a u drugoj sezoni La Ligu a u trećoj sezoni nastaje potpuni krah i prvi put u karijeri nije osvojio ni jedan trofej u sezoni. Svi se sećamo njegovih izjava i prepirki za vreme provedeno u Madridu s ljudima iz Barselone pa čak i sa ljudima iz sopstvenog tabora (optuživao je svoje igrače da su prodali informacije Barseloni s obzirom da je dan pred El Klasiko izašla tačna startna postava i formacija u španskim novinama). Naravno odlazi odmah nakon te treće sezone i vraća se u voljeni Čelsi – klub u kojem je stekao kultni status. Po drugu sezonu za redom nije uspeo da osvoji nijedan trofej ali čini se da ga to nije previše potreslo kao ni Abramoviča te je sledeće sezone doradio ekipu i napravio ozbiljnu mašinu koja je od prvog do poslednjeg kola suvereno bila na čelu tabele i osvojila titulu nakon 5 godina pauze, petu u istoriji kluba a treću pod Murinjom, takođe osvojen je Liga kup. Taman kada smo mislili svi da je Murinjo našao dobitnu kombinaciju iskustva i mladosti i da je napravio ekipu koje će dominirati Ostrvom narednih par godina desilo se ovo. Nije bio puno aktivan za leto – po mišljenju svih nas sasvim opravdano jer je na skoro svakoj poziciji imao i više nego dostojnu zamenu ali nešto očigledno ne štima. Klub su za leto napustili Didije Drogba koji je već u poznim godinama i njegovo odsustvo nije kobno, takođe klub je napustio Felipe Luis koji se vratio u Atletiko Madrid nakon samo jedne blede sezone u dresu Plavaca. Jedini ‘’ozbiljniji’’ hendikep za ekipu bio je odlazak golmana svetske klase,Petra Čeha u ni manje ni više – Arsenal. Mada opet na poziciju rezervnog golmana dovedena ja i više nego dostojna zamena, reprezentativac BiH Asmir Begović iz Stouka. Doduše verujemo da je Murinjo zažalio što nema Čeha na raspolaganju uzimajući u obzir težu povredu Kurtoe zbog koje će odsustvovati s terena par meseci.

Očigledno je da Murinja nije lako nadmudriti, te sigurno se ne može reći da je loše skenirao protivnike ili da je loše postavio taktiku. Možda pogreši jednom, eventualno dvaput ali sigurno ne ovoliko puta za kratko vreme. Da li je problem što su apsolutno sve uzdanice od prošle sezone totalno neprimetne? Kosta ima svega 1 gol na 6 utakmica u Premijer Ligi uz standardno skandalozno ponašanje na ivici crvenog kartona, Azar takođe (mada ako nas pitate ono je više autogol), Fabregas ima jednu jedinu asistenciju do sad a sećate se kako je prošle sezone u prvom delu delio asistencije kao od šale. Teri koji je prošle sezone igrao kao mladić sada ne može da se izbori s protivničkim napadačima. Matić je bolji nego gorepomenuti ali ni on ne blista kao prošle sezone kada je bio apsolutno nepremostivi bedem ispred svoje odbrane.Zamenik kapitena,Branislav Ivanović se takođe utopio u potpuno sivilo ekipe ten i on ne igra na nivou od prošle sezone i ima dosta problema po boku. Kurtoa je povređen mada ga Begović sasvim dostojno menja tako da tu i nema neke prevelike razlike.

Sudeći prema rezultatima u poslednjih desetak dana izgleda da je Murinjo blizu toga da obuzda kormilo i vrati brod u mirne vode. Priliku da udari pečat na to I potvrdi da je klub prošao krizni period je sad za vikend i gostovanje Njukaslu na Sent Džejms Parku. Objektivno gledano obe ekipe su podbacile na početku sezone i Svrake se uprkos dobrim pojačanjima tokom leta nalaze na pretposlednjem mestu sa svega 2 boda i bez pobede ove sezone. Ali ipak postoji jedna otežavajuća okolnost. Murinjo nije uspeo da slavi nijednom u Premijer Ligi od 5 dosadašnjih poseta Sent Džejms Parku (2 remija i 3 poraza). To je sigurni dodatni psihološki pritisak s kojim Čelsi ulazi u utakmicu s imperativom pobede. Usled lošeg rezultata (što bi bilo sve osim pobede), Murinjo i njegova četa bi ponovo bili na udaru kritika. Pored stvari koje i nemaju toliko veze s fudbalom i koje već standardno prate Murinja svaku treću sezonu u nekom klubu (ove sezone problem s Evom Karneiro), konstatno slab učinak na terenu bi dobrano uzdrmao fotelju ‘’Posebnom’’.

Murinjo se za vikend bori protiv tradicije, i to dve. Da li će po prvi put slaviti protiv Njukasla u gostima i nastaviti s dobrim rezultatima i time dokazati da malerozna treća sezona mit ili će se njegova agonija produbiti,ostaje nam da vidimo za vikend.