Moje ime je Davor i ja sam navijač Mančester Sitija

Da se odmah ogradim, dakle ja nisam jedan od ovih novopečenih navijača Mančester Sitija od kada su došli arapi sa vrećama novca i od ovog divnog kluba napravili giganta preko noći. Setimo se samo kada se pojavio Roman u Čelsiju pa od prosečnog kluba iz Londona preko noći postadoše velikani engleskog fudbala i dobiše ničim izazvane navijače što sada svi misle i za Siti. Ja volim da kazem da je Mančester Siti klub sa velikom tradicijom i sa mnogo novca u ovom trenutku, niko me ne može ubediti da smo mali klub jer je činjenica da to nismo.

Dakle, moja ljubav prema ovom klubu počinje još pre nekih 15-ak godina. Svi su u to vreme kao klinci igrali PES 2, igrali kanter strajk ali ja nisam od tih, ja sam svoje novce davao i odvajao da bih igrao Premier manager 2001.

premijer-menadzer

Bez mnogo opcija za izbor ekipa ja sam eto sasvim slučajno odabrao jedan klub o kome nisam mnogo, tačnije ništa, znao a to je plavi klub iz Mančestera. U trenutku kada je Junajted bio na vrhuncu i svi govorili o Arsenalu sa Tijerijem, Patrikom, Denisom, Frederikom tako i o klincu zvanom Majkl Oven iz Liverpula ja sam odabrao tim koji je u tom trenutku bio u drugom rangu takmičenja i tim u kome su tada igrali Niki Viver, Kevin Horlok, Deren Hakerbi, Pol Dikov, Juel Berkovic, Paolo Vončop, Šon Rajt-Filips. Dakle za ovog poslednjeg pretpostavljam da ste samo čuli, osim ako niste veliki poznavalac lige pa su vam i ostali poznati, to onda ostavljam kao moju grešku. E tada počinje moje interesovanje za ovaj klub kao i za ostrvski fudbal.

mancester-siti-2001

Mančester Siti – 2001/02

Te godine tj. sezone je Siti ,takoreći, protrčao kroz Čempionsip i plasirao se u Premijer ligu gde je počeo svoje putovanje i borbu za opstanak u ligi, u tim trenucima što je i bio cilj za početak. Bilo je tu klubova još koji su privukli moje interesovanje kao npr Blekburn sa Dejvidom Danom, Dvajtom Jorkom i Endi Kolom zatim Midlzbro sa Mendijetom i Frankom Kvedruom ali nekako sam ostao zalepljen za Građane i to je trajalo sve do poslednjeg derbija na Mejn Roudu na kojem su se sastajali gradski rivali, domaći Mančester Siti i gostujući tim Mančester Junajted.

Ne vredi pričati koliko je Junajted tada bio moćan tim u celoj Evropi i koji su igrači činili tu mašineriju dok su sa druge strane bili samo fudbaleri poput tamo nekog Petera Šmajhela (koji je u tom trenutku bio omražen kod komšija do neverovatnih granica) zatim u to vreme preplaćeni igrač Niikolas Anelka, Robi Fauler koji nije ulazio u igru i Mark Vivien Foe (navijači Građana znaju zašto sam i njega stavio na ovaj spisak). Naravno da nisam imao tu sreću da budem na Mejn Roudu ali jesam imao istu kada je treći kanal prenosio tu utakmicu koju sam odgledao bez daha uz komentar, čini mi se, Nebojše Viškovića. Četa Kevina Kigana je tu utakmicu dobila sa 3:1 golovima u 5. minutu Nikolasa Anelke, 26. minutu Šona Goatera i u 50. minutu dok je Solskjaer dao gol za Đavole. Neki u suzama ali pre svega sa srećom i radošću su napustili Mejn Roud jer je ovo bilo bukvalno poslednji put da se pobedi veliki Junajted, na našem stadionu.

gradski-derbi-mancester

Gradski derbi, novembar 2002. na Mejn Roudu, 3-1 za Siti

U svojoj autobiografiji Ser Aleks Ferguson je ovaj derbi opisao ovako: Najniže smo pali u novembru, na poslednjem derbiju na Mejn Roudu. Siti je pobedio sa 3:1, tu utakmicu pamtimo po grešci Gerija Nevila koji je oklevao pri intervenciji, loptu mu je oduzeo Šon Goater i postigao drugi gol za Siti. Posle utakmice sam doveo u pitanje posvećenost mojih igrača, što je bila ”nuklearna opcija” koju sam u svlačionici retko upotrebljavao. Kada izgubite derbi, svlačionica je najgore mesto.

Pre utakmice mi je Kit Piner, moj stari drugar i veliki navijač Sitija rekao: ”Pošto je ovo poslednji derbi na Mejn Roudu, hoćeš li da navratiš na piće posle?”

Zapanjen smelošću njegovog pitanja, odgovorio sam: ”Hoću, ako pobedimo”

Nakon što smo izgubili 3:1, ulazio sam u klupski autobus kada mi je telefon zazvonio. Piner je bio na vezi.

”Gde si!” pitao me je ”Je’l dolaziš?”

 ”Ma beži”, odgovorio sam mu ili nešto u tom smislu ”Ne želim više nikada u životu da te vidim”

”Ne umeš da gubiš, je’l da”? Smejao se Piner i otišao sam na piće.

Posle ovoga je krenula moja ljubav prema Građanima i znao sam da će to trajati. Nije bilo zadirkivanja kao sada jer je Siti bio tada samo jedan prosečan klub i derbiji nisu bili propraćeni kao danas. Ja sam u to vreme gledao utakmice sa posebnom strašću. U to vreme Siti je imao samo derbi sa Junajtedom i eventualno nekada sa Lids Junajtedom ili Liverpulom a danas je svako drugo kolo derbi i svi hoće da dobiju baš Mančester Siti. Nekako je prošao period sa Stjuartom Pirsom i Svenom Goran Eriksonom na klupi, u tom periodu navijači plavog dela Mančestera i nisu imali mnogo razloga za zadovoljstvo, tek po koja pobeda nad  “većim, jačim” rivalima i ne bolji plasman od 10-og mesta.

Onda je 2008. došla era sa arapima i sa eksperimentima zvanim Jo, Božinov, Adebajor, Robinjo, Roke Santa Kruz i slični koji nisu dali rezultat pa se i kod mene lično stvorila odbojnost prema njima kao ekipi jer sam i sam prezirao ekipe koje preko noći postanu velike. Pominjem ekipu Čelsija koja je pre dolaska Romana bila samo prosečna ekipa u engleskom fudbalu. Licno sam verovao Marku Hjuzu, koji je u to vreme vodio tim Sitija ali prosto nije bio ime da bude na klupi “giganta”.

”Ja sam ljubitelj fudbala, nadam se da će svi uskoro videti da sam i veliki navijač Mančester Sitija.Takođe sam i neko ko ulaže na duže staze i ovo je verovatno najvažnije za klub i za vas navijače jer to znači da smo mi ovde da na najbolji mogući način napravimo od kluba brend i da isti postane jedan od onih koji će se svake godine boriti za najviše ciljeve kao i za vas navijače”. Rekao je Šeik Mansur

seik-mansur

Mene ovo nije ubedilo. Čak me ni trofej u FA kupu ni titula Roberta Manćinija i sjajna pojačanja poput Kun Aguera, Zabalete, Silve, Teveza nije impresionirala da to nekako počnem da pratim kao ranije. Istina da je ranije engleskog fudbala bilo u dovoljnoj meri da ga se uželiš od vikenda do vikenda, danas već utakmica ima možda i previše za prosečne navijače klubova na Ostrvu.

Neko ko je meni vratio veru u kvalitet i pravi pristup onome što je dobro u ovom klubu je takozvani ”Inženjer” ili punim imenom i prezimenom – Manuel Pelegrini.

manuel-pelegrini

Većinu navijača je kupio onog, za njega, tragičnog trenutka kada je saznao sa smrt majke pa je iz Kine otišao u Čile na sahranu i vratio se u Kinu sutradan iako je od čelnika kluba  imao odrešene ruke da se vrati kada poželi. Tada je krenulo pomnije praćenje i njihovog You Tube kanala i prosto kako to već ide i zezanje od ortaka koji su fanovi Arsenala, Junajteda i slicnih čiji klubovi baš i uspevaju da naprave dobar rezultat u zadnjih 4,5 godina dok to Siti čini.

Neko vreme svog života sam živeo u Saudiskoj Arabiji i uverio se u pravu popularnost Plavih na bliskom istoku gde su bez konkurencije, da li zbog vlasnika ili sponzora ili zbog ljubavi prema klubu ne znam.

Uvek se po lepom setim na taj period od pre 15-ak godina i mog upoznavanja ovog kluba koji ima veliku istoriju ali i mnogo novca pa im se može da na tržistu rade mnogo toga dobrog za klub.

Došao je Pep Gvardiola koji je u to vreme mog počinjanja praćenja Sitija igrao za talijansku Brešu a Siti bio u Čempionšipu što sada i nije toliko bitno. Čovek koji je doneo nešto novo, nešto nesvakidašnje, nešto što je izgleda bilo potrebno Sitiju da posle dve godine dođe do rezultata koji u ovom trenutku oni mogu da ostvare.

Hajde da vidimo sta će biti ovog, po mom mišljenju, novog početka sa novim, starim grbom i novim menadžerom Mančester Sitija i da li će uspeti da se domogne titule i trofeja u Ligi Šampiona.

Moje ime je Davor i ja sam navijač Mančester Sitija.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

3 komentara

Leave a Reply