Lopta a ne puška – Čelsi vs Dinamo Moskva (1945. godina)
13. novembra 1945. počela je zanimljiva turneja moskovskog Dinama po Britaniji.
Kao što znamo svi, Dan Evrope se slavi 9.maja. Tog dana 1945. godine Sovjeti su ušli u Berlin, Nemačka je kapitulirala i zvanično je završen Drugi svetski rat u Evropi koji je trajao skoro punih 6 godina! Evropa je prodisala, talas optimizma se širio kontinentom. I Engleskom, naravno.
U sklopu ponovnog oživljavanja fudbala , na ostrvu je gostovao tim iz SSSR-a, čuveni Dinamo iz Moskve. Predviđeno je da turneja obuhvati 4 utakmice a protivnici su bili Čelsi, Arsenal, Kardif Siti i Glazgov Rendžers. Bili su prvi sovjetski klub koji gostuje na ostrvu, a englezi ko englezi do neba su dizali svoje klubove u odnosu na goste sa istoka. Bio je to uopšte prvi strani klub koji je dolazio na tlo Britanije. Euforija je mogla da počne, lopta je ponovo na centru!
Do tada neviđena poseta na Stemford Bridžu
Pre gostovanja tima iz Moskve rekordna oficijelna poseta na Čelsijevom Stemford Bridžu bila ona iz 1935. godine kada im je gostovao Arsenal – 82,905 ljudi! Tog 13. novembra 1945. karta za meč se prodavala i za 5 funti, koliko je iznosila prosečna nedeljna plata u Engleskoj! I pored toga je kupilo 74,496 ljudi, a ispred stadiona je ostalo više od 20,000 ljudi! Mislite da su ostali tamo? Pobogu, bili su u ratu skoro 6 godina, zar sada da propuste ovako nešto ?! Prava je umetnost na koje načine su ušli na stadion da gledaju fudbal i pozdrave saveznike iz rata.
Neki kažu da je bilo i 100 hiljada ljudi na stadionu
Tomi Louton koji je nakon rata prešao iz Evertona u Čelsi (kasnije postao ikona Nots Kauntija) rekao je za sovjetski tim da je najbrži koji je ikad video i da su posle 20 minuta igre trebali voditi sa 4 gola razlike! No ipak, Čelsi je taj koji je vodio, 2:0. Len Gulden i Reg Vilijams su postigli golove za Plavce a Solovjev je promašio penal za Dinamo. U drugom poluvremenu, Sovjeti su sa dva gola u 4 minuta izjednačili preko Karceva i Arhangelskog. Louton je ponovo doveo u vođstvo Čelsi lepim golom glavom (nismo videli, tako se priča) a nekoliko trenutaka pre kraja Bobrov je postavio konačnih 3:3! Oni koji su prisustvovali utakmici kažu da je kapiten Dinama bio u debelom ofsajdu kod poslednjeg gola na utakmici ali da niko nije dizao famu oko toga zbog dobrih diplomatskih odnosa Britanije i SSSR-a. Imajte u vidu trenutak igranja utakmice.
Fudbaleri Čelsija
U utakmicama koje su usledile Dinamo je u gustoj magli dobio Arsenal 4:3. Zanimljivo je da je Arsenal tada igrao na Vajt Hart Lejnu jer je njihov Hajberi bio bombardovan u ratu i rekonstruisali su ga do 1954. Protiv Kardifa koji je tada igrao u Trećoj Diviziji slavili su čak 10:1, a u poslednjoj utakmici na turneji sa Rendžersom remizirali – 2:2.
Šta su mogli englezi tada da vide od šampiona SSSR-a? Dinamo je tada, kažu, igrao fantastičan fudbal tzv. ’pasovčku’ ! Igra zasnovana na timskom radu, brzim pasovima i mnogo kretanja bez lopte. Hm, gde smo to već videli? Taktika je glasila 4-2-4, a iza svega se krio mozak Borisa Arkadieva, njihovog trenera. Nešto što je ličilo na ovo englezi su mogli da vide deceniju pre kod Arsenala i njihovog možda i najčuvenijeg menadžera Herberta Čepmana, a kasnije se ovakav fudbal primio 60-ih i 70-ih kod Ajaksa a još kasnije Barselone i eventualno Dortmunda.
Tim Dinama iz Moskve
Odlutah previše sa mislima.
Elem, tog novembra 1945. Evropa je sanjala bolje vreme. Videlo se to i na stadionu, pogledajte slike.
Ono što je usledilo verovatno su i bile najbolje godine za čovečanstvo, oprostite mi ako sam subjektivan.
Pouka priče: Lopta a ne puška.
Evo i kako su sa turneje izveštavali Britanci i Rusi.
