Englezi su u Francusku poslali četiri reprezentacije!

Pauza u ligaškom fudbalu nam teško pada, Copa America je slaba uteha, EURO će još malo da začini stvari, bar onima koji neće da čekaju ponoćne termine sa američkog kontinenta. Da se ne ulenjimo potpuno, rešio sam da kroz jedan tekst i mnogo brojki malo približim kontinentalno prvenstvo.

Za nas će ovo biti veoma specifično takmičenje jer će na njemu igrati rekordan broj ostrvskih reprezentacija. Tu ne računamo Island koji dolazi sa malo severnijeg ostrva od ovog koje nas zanima. Na prvenstvu u Francuskoj će nastupiti Engleska, Vels, Severna Irska i Republika Irska. Dva od četiri navedena tima će debitovati ove godine, Velšani i Svernoirci će prvi put posetiti šampionat, dok će Englezima i Ircima ovo biti drugo vezano učešće. Na Evropskom prvenstvu održanom pre osam godina u Austriji i Švajcarskoj nije nastupila nijedna od ovih reprezentacija.

Zbog proširenja broja učesnika sa 16 na 24 ove godine će u Francuskoj biti rekordan broj fudbalera. Prostom računicom, 24 selektora će u Francusku povesti ukupno 552 igrača. Četvrtina njih, 139, igra u engleskom fudbalskom sistemu. Ili, ako želite još preciznije petoricu igrača šalju Svonsi i Kardif dok ostali igraju u engleskim klubovima. Drugi na toj listi su nemački klubovi koji šalju 65 fudbalera, Italijani su treći sa 56, visoko su plasirani Turci, a zatim slede Španci, Rusi, Francuzi…

Sada da pređemo na stvar i vidimo kako su ti igrači raspoređeni po reprezentacijama. Biće nekoliko zanimljivih informacija.

Naravno, svi reprezentativci Engleske igraju u domovini. Erik Dajer je jedini od njih koji je ostavio trag u nekom inostranom klubu, on je kao dečak otišao u Sporting iz Lisabona gde je i debitovao za prvi tim. Ostali su karijere gradili u otadžbini.

Velšani imaju Gereta Bejla, prvu zvezdu tima, koji igra u Španiji a pre toga je branio boje Sautemptona i Totenhema. Pored njega su tu i dva momka koji su trenutno zaposleni u Škotskoj. Rezervni golman Fon Vilijams je skoro punu deceniju branio u niželigaškim engleskim timovima dok se u leto 2015. nije preselio među stative škotskog Invernesa. Ima 29 godina i zabeležio je jedan nastup za A selekciju Velsa. Drugi momak je još poznatiji ljubiteljima fudbala u Engleskoj. Sajmon Črč (Simon Church) je prolećni deo završene sezone proveo na pozajmici u Škotskoj, igrajući za ekipu Aberdina. Njegov matični tim su MK Donsi, engleski (od skoro) trećeligaš. Ovaj napadač je rođen u Engleskoj ali je pravo nastupa za selekciju Velsa stekao zbog svojih korena, tačnije babe i dede. Bitan je deo ekipe, postigao je 3 gola na 35 mečeva u nacionalnom dresu.

U reprezentaciji Republike Irske se nalaze čak 22 igrača koji igraju u engleskim timovima i jedna prava legenda Premijer lige. Jedini ”stranac” je Robi Kin, legenda Totenhema i igrač još nekoliko klubova najjačeg ranga u Engleskoj. Trenutno je na zadatku u LA Galaksiju, gde se naosvajao trofeja. Ima 143 odigrana meča u nacionalnom timu uz 67 postignutih golova, što je rekord za sve učesnike ovogodišnjeg EP. Sa kapitenskom trakom oko ruke će predvoditi svoje sunarodnike.

Poslednji učesnik kojim ćemo se pojedinačno baviti u ovom tekstu je Severna Irska, verovatno najslabija od četiri reprezentacije. Četiri fudbalera svoje karijere grade u Škotskoj i nikada nisu igrali u Engleskoj. Napadač Megenis je nakratko bio član Kardifa ali je brzo našao uhlebljenje u Škotskoj. Poslednji, peti igrač, igrao je na skroz drugom kraju sveta. Dobro poznati Aron Hjuz je prethodnu sezonu proveo u Melburn Sitiju, gde je dobio otkaz krajem aprila ove godine. Sećamo ga se iz nekih lepših vremena za njegovu karijeru, kao defanzivca Njukasla, Aston Vile, Fulama, QPR-a i Brajtona. Pet Dženings je jedini čovek koji je više puta oblačio dres Severne Irske, a Rajan Gigs je jedini čovek koji je odigrao više utakmica u Premijer ligi bez dobijenog crvenog kartona. Podsećamo, Hjuz je bio defanzivac. Bez crvenog kartona. Sada ima 36 godina i ostaje nejasno da li će se na Evropskom prvenstvu oprostiti od fudbala ili će potražiti nov klub ovog leta.

Od ostalih selekcija važno je napomenuti da Englezi šalju 11 od 23 fudbalera Belgije i Francuske, kao i 6 igrača Španije, tima koji je osvojio tri od poslednja četiri velika takmičenja.

Za kraj teksta ću, u samo jednom pasusu, prikazati kako podela izgleda po klubovima. Deoba prvog mesta je pripala Juventusu i Liverpulu, timovima koji imaju po 12 svojih igrača na turniru u Francuskoj. Slede Totenhem sa 11 i Mančester junajted sa 10. Bajern, Barselona i Fenerbahče dele treće mesto sa po 9 momaka, dok je Arsenal na petom mestu, u grupi timova koji imaju 8 fudbalera. Donkaster Rovers, četvrtoligaš, šalje jednog fudbalera. MK Dons, koji se takmičio u Čempionšipu i u sezoni za nama je ispao iz tog ranga, ima isti broj igrača kao Olimpik iz Marseja, Valensija, Milan ili Herta iz Berlina. Reding ima četiri igrača, isto koliko i Atletiko iz Madrida i Sevilja, timovi koji godinama imaju veoma zapažene nastupe u Evropi.

Često nas teraju da priznamo kako Premijer liga nije najbolja na svetu. Neko bi iz ovih podataka mogao da zaključi skroz suprotno, da joj nijedna druga nije ni blizu. Ja sam spreman da napravim kompromis. Ukoliko budući osvajač ne bude imao nijednog igrača koji igra u Engleskoj, saslušaću predloge gde se to igra bolji fudbal. I dobro ću razmisliti da li je stvarno bolji.

 

tekst: Dušan Ninković