Engleski fudbal u Opsajdu (ep 4. a.k.a. najava finala LŠ)

opsajd

Igra mi večeras Liverpul!

 

  • E, druže, planirali smo ti da radiš večeras…
  • E, mislila sam ti da dođeš večeras…
  • E, veprino, mislimo smo da idemo večeras…

 

  • Ne mogu, igra mi večeras Liverpul!

 

  • Tebi igra Liverpul, od sedam i kusur milijardi ljudi na planeti, uzeo Liverpul, pa tebi lično igra, i to protiv Reala iz Madrida ti Liverpul igra, i to baš u finalu Lige šampiona, nikom drugom ne igra Liverpul, već tebi?
  • Tako je, da.
  • Skupilo se njih 11, obukli crvene dresove, gaće i čarape, stao onaj Švabo pored klupe, nabio naočare, dere se, skače, grli ih, a svi otišli u Kijev, i igraju samo za Opsajda?
  • Upravo tako!
  • Ma, ti si bre lud…
  • Možda, ali, vidi:

Ima tako tih anomalija, iskakanja iz koloseka, iskliznuća iz stvarnog prostora i vremena, tih trenutaka kad Zemlja zakoči ručnom kočnicom, a ona sila što svime rukovodi, kako god da joj je ime, dobričina onaj gore sa nebesa, uzme pa te pita:

,,Izvolite, kako mogu da pomognem, šta mogu da učinim za vas?“,

a ti joj kažeš:

,,Ej, aj’ daj večeras da igraju za mene!“

liverpul

Da igraju samo!

Za mene, po mome, baš ovako:

Da Karijus brani i da misli, da Lovren igra i da ne misli, da Van Dajk stoji tu, impozantan u svojoj pojavi, i da uliva poverenje kao nemačko vozilo.

Da Robertson trči kao da ga nečastivi juri, a da Trent teče po terenu kao reka po kojoj se zove, i da poplavi međuprostor koji pokriva.

Da Hendereson, u onom dva broja manjem dresu, bude bar tri puta veći fudbaler nego što jeste, da bude u subotu Stiven Džerard lično, sa završnim pasom Kralja Kenija.

Da Džini Vajnaludm skoči i da gol glavom, u gostima, opet, kao u Rimu, da pokaže da je u Večnom gradu našao odskočnu dasku za večnost.

Da Milner asistira, da mu zasja pod kožom onaj logo Lige šampiona utisnut na njušku, da zasluži da opet trijumf zalije Ribenom.

Da Mane pojuri kao pred lavovima i bude precizan pred golom kao pijana seoska sirotinja pred jajnom ćelijom.

Da Salah učini iz mesta ono što đavo ne može iz zaleta i da blesnu oni Firminovi zubi od slonovače, dok skače i udara majgeri svim malerima koji mogu da nas zadese – mogu, a neće.

Neće, neće 100%.

Neće, jer je došlo vreme da Jirgen pobedi u velikom finalu.

Neće, jer je Inzagi jednom šutnuo na gol, a dao dva gola u Atini.

Neće bre, ne sme, jer se Stivi onomad okliznuo…

Neće, jer imamo tu ruku sa pet raširenih prstiju, i sada hoćemo i kažiprstom druge da upremo u nedogled i da viknemo: Daj i šesti!

liverpul-trofeji

Daj, da ga za ono klempavo uvo uzme Dani Igns, i zamlatara njime onim tetoviranim rukama, pred bulumentom od sreće ludih Skauzera, što će popiti Dnjepar piva i čija pesma neće stati.

Daj, jer pokorili smo celu Evropu, i nikada nećemo da stanemo.

Daj, jer od Pariza pa dole do Turske, osvojili smo jebeno sve!

Daj, jer to čekaju i Bob Pejsli, Bil Šenkli i 96 nevinih duša sa nijima, gore na nebesima, pored rajskih vrata na kojima piše da nikada nećeš hodati sam.

Daj, pa da bude slava oko polja Enfild rouda!

pejsli-senkli

Jebote, pa sad moraš da daš!

Daćeš, jel da da oćeš?

Oćeš, Skauzeru nebeski, znam te ja.

I tebi večeras igra Liverpul!

 

Srđan Orsić

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

Leave a Reply