Cvet maka – u čast herojskim precima
Primetili ste verovatno kako igrači širom Engleske, bez obzira na ligu, svake godine u ovo doba nose neke crvene cvetiće na dresu a menadžeri obično iste prišiju na svoje kapute i sakoe. O čemu je reč?
Ceremonija pred utakmicu
Naime, u pitanju je cvet maka koji se nosi u znak sećanja na sve žrtve Prvog svetskog rata. Sama tradicija obeležavanja je pokrenuta zbog ratne poeme ’’Na poljima Flandrije’’ koju je napisao potpukovnik Džon MekKrej a inspiraciju za nju dobio je na sahrani prijatelja koji je poginuo u borbi. Prema legendi, bio je nezadovoljan poemom i bacio je papir na kom ju je napisao ali su drugi vojnici sačuvali papir i poema je do danas jedan od najpoznatijih simbola i sećanja na horore Prvog svetskog rata.
Ali zbog čega baš cvet maka?
Nakon rovovskih borbi u razorenoj Flandriji tokom Prvog svetskog rata, prvi put su upotrebljeni bojni otrovi, tenkovi i razna tada moderna oružja za masovno razaranje. Zemlja je bila razrovana, biljni i životinjski svet uništen. Vojnici su masovno sahranjivani a svuda okolo je bila pustoš. Prva biljka koja je počela da raste na večnom počinku mnogih heroja upravo je bio krvavo obojeni cvet divljeg maka. I upravo zbog tog prizora polja prikrevnog crvenkastim makom dokle pogled dopire, uzet je kao simbol sećanja na pale heroje u Prvom svetskom ratu.
Polje maka oko Londonske tvrđave (1)
Crveni cvet maka se obično nosi nedelju pred 11. novembar i tokom tog dana s obzirom da je konačno primirje za okončanje krvoprolića potpisano upravo tog datuma. Crveni mak predstavlja simbol na pale vojnike u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i Novom Zelandu.
U znak sećanja i na našim prostorima se nosi cvet doduše ne crveni mak već Natalijina ramonda koji je nazvan po kraljici Nataliji a drugačije se naziva i cvet feniks zbog mogućnosti da i ako se sasvim osuši čim se zalije par puta ona ponovo oživi. Raste na svega par mesta a jedno od njih je i vrh Kajmakčalan mesto na kojem su mnogi junaci s ovih prostora ostavili živote u Prvom svetskom ratu.
Sledeći put kad budete videli ovaj cvet na dresu nekog igrača, setite se palih boraca i budite ponosni na njih jer oni to svakako zaslužuju.
Polje maka oko Londonske tvrđave (2)
Samo Irski smrad, igrač WBA James McClean je i prošle i ove godine odbio da na dresu nosi cvet maka.
Pročitali smo. Maksimalno nepoštovanje.
Možda zato što su mu Englezi vekovima ubijali sunarodnike, falsifikujući istoriju, kao što su i u našim slučajevima radili…
I jeste to u pitanju samo i Irci su ginuli u tom ratu podosta. Treba staviti prst na čelo i gledati iz druge perspektive. Svakako taj potez njemu na čast i odgovornost.
Nama su komunisti prekrajali istoriju, a ne Englezi. Pa ipak i dalje slavimo i prvi maj i mnoge druge datume iz tog perioda.
Nisam siguran, al mislim da ove godine ce biti kaznjen svako ko ne nosi.
Sto volim kada je nekome tesko da ukuca na guglu i proveri pre nego sto pocne pljuje na nesto sa cim veze nema. Decko lepo i kulturno objasnio zasto ne nosi i ima pravo na to….
http://www.irishmirror.ie/news/news-opinion/paddy-clancy-its-time-stop-9186784
A volis i da se pravis pametan, ocigledno? Sta je on lepo objasnio? Mesas babe i zabe koliko i on. Sta kaze McClean, da nece da nosi jer su britanske vojne formacije ubile 13 ljudi na protestima u njegovom gradu u Irskoj, 70-ih. Kakve to veze ima sa obelezavanjem zrtava Prvog svetskog rata. Ponavljam ti, Prvi svetski rat! Dan primirja. I odnosi se na sve zrtve TOG rata. Sta je bilo 50 godina nakon toga izmedju Irske i Engleske je u odnosu na te zrtve i pomenuti rat, totalno nebitno! McClean nicim izazvan izrazava nepostovanje preka tim zrtvama, pozivajuci se na neke druge. Klasicna zamena teza i klasican nacionalizam, pa i separatizam. Slicno kao kad Srbenda likuje nad zrtvama, recimo u Francuskoj jer “i nas su bombardovali”. Plitko kao plitak potok.
Irci su digli ustanak protiv Engleza (Uskršnji ustanak u Dablinu) 1916. godine i bili su u vezama sa nemačkom Vladom, odnosno imali su svoje ljude iz Šin fejna u Berlinu. Nemci su čak poslali i oružje ali se brod ili podmornica razlupao o irske hridi. Irci su želeli slobodu i nisu birali sredstva, a Englezi im to nikad nisu oprostili jer su ih napali kada su bili u najvećem sranju.