Bentekeov ofsajd i njegova istorija

Od samog nastanka fudbala pravila su se menjala iz godine u godinu a jedno pravilo koje vuče možda i najviše kontroverzi i koje je često predmet žustrih rasprava je pravilo ofsajda.

Naime, pravilo u vezi ofsajda (eng. Offside) potiče mnogo ranije nego što mislimo. Iako je tek 1990. godine pravilo poprimilo oblik koji poznajemo danas, pravilo vuče korene još od samog nastanka fudbala početkom i sredinom 19. veka i to naravno iz kolevke fudbala – Engleske. Pošto se fudbal igrao najviše po školama tako se i pravilo razlikovalo od škole do škole ali uglavnom većina škola je koristila slično tumačenje ofsajda. Prvobitno pravilo ofsajda je bilo maltene identično pravilu ofsajda u ragbiju, dakle igrač koji se nalazio ispred lopte nije smeo da primi loptu jer bi bio sviran ofsajd. Mada postojali su i izuzeci, a kao potpuni kontrast može se uzeti pravilo koje je važilo u Šefildu a to je bilo da ofsajd– ne postoji! Pa su tako postojali igrači koji su sve vreme na terenu bili ispred protivničkog gola i čekali loptu, takozvani ”kick-throughs” .(iz današnje perspektive, to su oni likovi s termina u balonu koji se ne vraćaju u odbranu već samo stoje na sred terena i traže loptu. Dakle, nikom dragi.)

Prvo zvanično pravilo ofsajda doneto 1866.godine, glasilo je : ” Ukoliko je lopta upućena igraču iz pravca njegovog gola, sme je dirati samo ukoliko je prvo dodirne protivnički igrač ili ima više od tri protivnička igrača ispred sebe.”

Kako se fudbal razvijao tako je i pravilo ofsajda trpelo određene promene te je pravilo izmenjeno 1925. godine i broj protivničkih igrača koji mora biti ispred igrača kome je upućena lopta je smanjen na dva.

A 1990. godine je uvedeno pravilo da igrač može biti u liniji s poslednjim igračem u odbrani (ne računajući golmana) u trenutku upućivanja lopte ka njemu i da ne bude u ofsajdu sve dok su delovi tela kojima može postići gol (dakle glava i noga, ruke se ne računaju) u liniji s poslednjim igračem u odbrani. I tu dolazimo do velikog problema. Linijske sudije su zadužene da signaliziraju ofsajd glavnom sudiji i pritom su često odluke koje moraju doneti u vezi toga da li je ofsajd ili ne jako teške pošto se često radi o samo par centimetara. Takođe nije dovoljno obraćati pažnju samo na igrača kome je upućena lopta već se mora paziti i na ostale igrače koji su u takozvanom ”pasivnom” ofsajdu i u slučaju njihove ”aktivacije” prilikom akcije dužni su da signaliziraju ofsajd. To pravilo je važilo do ove sezone u prve 4 lige u Engleskoj. Od ove sezone pravilo je pooštreno i već smo imali jednu situaciju u kojoj je to pravilo moglo tj. trebalo biti primenjeno. Da, upravo onaj Bentekeov gol protiv Bornmuta.

Pozicije igrača u trenutku upućivanja lopte

Pozicije igrača u trenutku upućivanja lopte

U pitanju je pooštravanje mera upravo za te igrače koji su u toj poziciji ”pasivnog” ofsajda i to od ove sezone. Sada pitanje je koliko će to pravilo zaživeti odmah jer smo videli da se linijski sudija nije proslavio kada je trebalo signalizirati ofsajd kod Bentekeovog gola. Dakle, da rezimiramo redosled događaja – lopta stiže do Hendersona, on centrira u šesnaesterac a Kutinjo je pritom u ogromnom ofsajdu i pokušava da stigne do lopte ali ne uspeva. Benteke zatim natrčava loptu iz drugog plana i šalje je u mrežu i postiže neregularan gol iako on nije bio u ofsajdu i samim tim nije načinio nikakav prekršaj.

Mnogi će se zapitati sad: ”Pa kakve veze ima novo pravilo, ovo bi se i prošle godine sviralo kao ofsajd?” – ali odgovor je ipak ne. Primer je gol Huana Mate protiv Stouka prošle sezone. Junajted je izborio slobodan udaraca s desne par metara izvan kaznenog prostora, Huan Mata centrira a Roho koji je u ofsajdu u trenutku kada mu je lopta upućena skače i pokušava da je smesti u gol. Ipak lopta je išla previsoko i nije je dodirnuo ali ipak je završila u golu i gol je priznat. Iako je Roho bio u ofsajdu – nije dirao loptu. Ove sezone po novim pravilima gol bi bio poništen i to s pravom s obzirom da je Roho znatno uticao na reakciju golmana i na njegovu procenu leta lopte. Dakle, prema novim pravilima ofsajd nije samo kontakt s loptom i fizički kontakt koji može poremetiti defanzivca u odbrani svog gola. Sama namera, kretanje ili pokušaj da se dođe do lopte igrača koji je bio u pasivnom ofsajdu koje dovodi odbrambenog igrača u situaciju da se mora koncentrisati na više pretnji – signalizira se kao ofsajd.

Primer novog pravila bi bio ovakav : igrač šutira na gol, njegov saigrač koji je u ofsajdu pokuša da dođe do lopte i skrene je u gol ali ne stiže a igrač koji je uputio udarac ipak postiže gol. Ipak ne bi se mogao radovati jer bi bio signaliziran ofsajd. Golman nije bio siguran da li će napadač stići do lopte i promeniti joj pravac ili će ona nastaviti svoje kretanje istom putanjom.

Ali nemojte doći u zabunu jer iako je gol postignut dok se neko od saigrača nalazio u ofsajdu gol će ipak biti priznat ako nije izvršio nikakvo kretanje ka lopti niti iskazao nameru da utiče na ishod akcije.

Nadamo se da je sada novo pravilo malo jasnije iako je ispočetka zvučalo samo presipanje iz šupljeg u prazno.

 

A.R.

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

Leave a Reply