Vulverhempton Vonderers – Vukovi iz Zapadnog Midlendsa

Tekstovi na našem sajtu, u ovoj rubrici, obično počinju rečenicama ”Kada sam prvi put gledao…”. Moj će biti drugačiji, jer ja nisam navijač tima o kom ću pisati. Ovo je prvi put da ću ja predstaviti jedan klub za sajt i nadam se da će biti uspešno. Nikada nisam navijao za Vulverhempton Vondererse, ali me to neće sprečiti da vam predstavim njihovu bogatu istoriju.

Koliko god vam to neverovatno zvučalo, ekipa Vulverhemptona je jedna od najbitnijih u istoriji fudbala. Zanima vas zašto. Pokušaću to da obrazložim, stavku po stavku. Nego, da krenem od samog početka, kad sam već rešio da pišem a i kad ste vi obećali da ćete čitati. Dobro, niste obećali, ali nemojte da propustite ovo.

Počeci fudbalskog kluba su jako bliski sa St. Luke’s Church School u Blekenhalu. Vlasnik i direktor škole, čovek po imenu Heri Barkroft, je pokazao učenicima novi sport, za koji su se odmah zainteresovali neki od njih. Među gomilom đaka i učitelja istakla su se dva čoveka, Džek Bejnton i Džon Brodi, koji važe za osnivače novog kluba. Klub je na početku nosio ime škole i zvao se Sveti Luka. Dve godine kasnije, nakon fuzije sa kriket timom Vonderersi, nastaje ime koje je opstalo sve do danas.

U trenutku kada su ovi momci saznali šta je to fudbal, grad Vulverhempton je već imao fudbalski klub. To je bila ekipa Staford Rouda, a taj tim je bio na dobrom glasu tih godina. Prva utakmica Svetog Luke je odigrana 13. januara 1877. protiv rezervista Staforda. Klub dobija novo (današnje) ime 1879. a posle nekoliko godina selidbe 1881. prelazi na Dadli Roud, igralište koje će koristiti skoro deceniju.

Današnji Molino spolja

Današnji Molino spolja

Klub je počeo da gradi reputaciju i u jesen 1883. odigrao je svoj prvi meč u FA kupu. Na kraju te sezone, a naredne kalendarske godine, stigao je i prvi trofej. Osvojen je lokalni Rekin kup i na Dadli Roud je stigao pehar!

Vonderersi su bili jedan od dvanaest timova koji je osnovao prvu fudbalsku ligu. Takmičenje je počelo u jesen 1888. i završilo se sledećeg proleća. Šampion je, to je svima poznato, bio Preston Nort End, a junaci ove priče su završili na solidnoj trećoj poziciji. U meču prvog kola su igrali protiv Aston Vile i taj meč je obeležio jedan zanimljiv detalj. Dugo godina se smatralo da je autogol Vilinog defanzivca Koksa prvi ligaški gol u Engleskoj, a tek je decenijama kasnije utvrđeno da je prvi strelac bio Boltonov Keni Devenport. Ipak, Geršomu Koksu je ”za utehu” ostalo da bude strelac prvog autogola u Engleskoj. Meč prve runde je završen rezultatom 1:1 a Vulverhempton je do kraja sezone odigrao još 21 meč. Ukupan skor tima u prvoj sezoni je bio 12-4-6, uz gol-razliku 50:37 i 28 osvojenih bodova. Vukovi su se iste sezone plasirali u svoje prvo FA finale, gde je Preston ponovo pokazao svoju snagu i postao prvi osvajač duple krune na svetu. Finale je igrano u Londonu, pred 27 000 gledalaca, na stadionu ”Kenington Oval” koji se danas koristi za kriket. Preston je bio ubedljiv i svog protivnika savladao 3:0. U postavi Vulverhemptona su bili i Bejnton i Brodi, momci koji su osnovali klub.

Posle samo jedne sezone u ligi Vulverhempton se seli na novi stadion. Molino ili Molinju, kako vam se više sviđa je dom ovog kluba od 1889. godine. Zemljište je sredinom 18. veka bilo vlasništvo biznismena, Bendžamina Molinoa i po njegovom prezimenu se zove i danas. Imanje je kupila, pa fudbalskom klubu u zamahu iznajmila, pivara Nortempton. Ostali sadržaji, poput veštačkog jezera, biciklističke staze, staze za klizanje… su uklonjeni i počelo je preuređivanje. Vulverhempton je na svom novom igralištu ugostio ekipu Nots Kauntija pred 4.000 gledalaca i zabeležio pobedu (2:0) u drugoj sezoni fudbalske lige.

Danas je stadion sasvim lep objekat, sa kapacitetom od oko 30.000 i sa dve statue ispred. One prikazuju Stenlija Kjulisa i Bilija Rajta, ljude koji su obeležili istoriju ovoga kluba. Ono što je zanimljivo, tribine na stadionu nose imena ljudi koji su godinama stvarali jednog od velikana engleskog fudbala. Pored pomenute dvojice imaju i tribinu nazvanu po Stivu Bulu ali i po Ser Džeku Hejvordu, vlasniku Vukova između 1990. i 2007. godine. Stadion je nekoliko puta bio domaćin mladoj i seniorskoj reprezentaciji Engleske. Rekordna poseta je bila na ligaškom meču protiv Liverpula, nekoliko meseci pre Drugog Svetskog Rata, kada je utakmicu posmatralo preko 60.000 gledalaca.

vulvsi-hodnici-1

Prvi veliki trofej je stigao u 19. veku. Pobedom nad Evertonom osvojen je FA kup. Na stadionu Feloufild u Mančesteru kapiten Heri Alen je bio strelac jedinog pogotka na meču i tako je krajem marta 1893. podebljao Vulverhemptonovo ime u istoriji engleskog fudbala.

Vukovi su sezonu 1905/06 završili na 20. poziciji a to je značilo i selidbu u niži rang takmičenja. Prvi put od osnivanja lige, Vulverhempton je igrao drugu diviziju, ali ih ni to nije sprečilo da naprave jedno veliko iznenađenje. Samo dve sezone nakon ispadanja stižu do drugog trofeja u FA kupu. Na stadionu Kristal Palas je tog dana, 25. aprila 1908. godine bilo 75.000 ljudi koji su gledali iznenađenje, dominaciju Vulverhemptona nad Njukaslom.

Usledilo je zatišje. Miran i prilično neuspešan period klupske istorije je potrajao i nakon Prvog Svetskog Rata., a pravi šok je navijače zadesio u sezoni 1922/23 kada je klub ispao i iz drugoligaškog takmičenja. Dve godine ranije su izgubili četvrto FA kup finale koje su igrali, a onda su morali da se takmiče sa ekipama poput Sautporta, Ašingtona, Durhema i sličnih. Treću Ligu Sever (nije bila jedinstvena, igralo se sever i jug) su osvojili već u prvoj sezoni koju su igrali i ponovo se kvalifikovali za drugu diviziju.

Na veliku pozornicu se vraćaju 1932. godine, posle 26 godina odsustva. Početne sezone su bile teške, mučili su se u donjoj polovini tabele a stvari su konačno počele da dolaze na svoje mesto krajem te decenije. Najbolje sezone koje su odigrali su bile poslednje dve predratne. Oba puta su zauzeli drugo mesto u ligi (Arsenal i Everton bili šampioni) a u poslednjoj sezoni su ponovo igrali finale FA kupa i ovoga puta ih je savladao Portsmaut. Naredne sezone je Engleska ušla u rat i takmičenje je prekinuto nakon samo tri odigrana kola.

Prva posleratna sezona je bila poslednja sezona u kojoj je igrao Sten Kjulis i nakon šokantno izgubljene titule je postao trener prvog tima. Vulverhempton i Liverpul su u poslednjem kolu igrali meč koji je odlučivao prvaka, tim sa Mersisajda je pobedio a Vonderersi su ostali na trećem mestu, iza Mančester Junajteda. Stenli je bio čovek koji je u svakom smislu učinio ovaj klub velikim. Mnogo mu je dao kao igrač ali je njegov trenerski doprinos bio nemerljiv. Uspesi su najavljeni već u sezoni 48/49, kada je još jednom uzet FA kup, a godinu kasnije je, pored drugog mesta u ligi, osvojen i Čeriti Šild, trofej koji Vulvsi nikada ranije nisu osvajali. Bio je to samo uvod, Vulverhempton će narednu deceniju biti jedan od najboljih evropskih timova!

Sve je bilo spremno da zlatni momci donesu šampionski naslov u grad. Titula je bila logičan nastavak dešavanja a Kjulis se pobrinuo da ona bude osvojena. U sezoni 1953/54, zabeleženo je 25 pobeda na 42 meča i sa četiri boda više od drugoplasiranog Vest Bromvič Albiona, Vukovi su protrčali kroz cilj! Titula, konačno! Vulverhempton je bio ozbiljan tim koji je planirao najveće domete.

Cela tribina nosi naziv po Stenliju Kjulisu

Cela tribina nosi naziv po Stenliju Kjulisu

Vukovi su jedan od prvih timova koji je imao reflektore na svom stadionu, a finansijsku situaciju su popravljali prijateljskim mečevima protiv zvučnih protivnika. Real Madrid, Borusija iz Dortmunda, Valensija, reprezentacija Južne Afrike, tim sastavljen od argentinskih reprezentativaca, vrlo snažan sastav Spartaka iz Moskve i za kraj Honved, sa najboljim igračima tog perioda, su bili protivnici na Molinou.

Gabrijel Hano, bivši francuski fudbaler a u tom trenutku novinar L’ekipa je ušao u svoju kancelariju jednog jutra i pomislio da bi bila odlična ideja otići i uživo videti taj nesvakidašnji tim, ekipu za koju kažu da može da pobedi bilo koga. Zajedno sa svojim prijateljima je gledao mečeve protiv Spartaka i Honveda, koji su za tu priliku bili pojačani reprezentativcima, ali nisu mogli da odnesu pobedu iz Engleske. Nakon tih mečeva je engleska štampa, a posebno Dejli Mejl (oni to znaju i danas da učine), razočarala kolegu iz Francuske jer je Vulverhempton Vondererse proglasila za najbolji tim na svetu! Hano i Feran, dva novinara L’Ekipa, su razmišljali da li bi neki drugi klubovi, poput onih iz Portugala ili Italije želeli da se oprobaju i izađu na megdan najboljima. Mnogo truda je uloženo da bi se devet meseci kasnije ’’rodio’’ Kup Evropskih Šampiona. Prve reakcije su bile odlične, iz Madrida se javio Santijago Bernabeu, Milan i Anderleht su odmah pristali da igraju u tom takmičenju a početkom septembra 1955. Sporting je ugostio ekipu Partizana pred prepunim stadionom. Odlična atmosfera i goleada (meč završen 3:3) su bili snažan korak napred u pravljenju novog evropskog takmičenja, koje će decenijama kasnije pokazivati koji klub je najbolji na starom kontinentu.

Tih godina se u Vulverhempton zaljubio jedan momak u kog će se godinama zaljubljivati najlepše žene na svetu. Mnogo para je potrošio na žene i alkohol, ostatak je razbacao a gledajući prenose tih mečeva protiv stranih timova na BBC-ju poželeo je da i on bude tako uspešan. Džordž Best je čitajući novinske članke o uspešnosti Vulvsa zavoleo ovu magičnu igru, a to nije mala stvar.

U prvom izdanju Engleska nije imala predstavnika, a naredne dve godine je igrao Mančester Junajted. Oba puta su stizali do polufinala, oba puta je madridski Real osvajao titulu. Debitantski nastup Vulverhemptona u Evropi je bio protiv Šalkea kada su Vukovi ispali već na startu takmičenja. Naredne godine su bili uspešniji, u četvrtfinalu su ispali od Barselone a jednu rundu ranije su bili uspešniji od Crvene zvezde. Ujedno, to je jedan od najvećih skalpova Vulverhemptona.

Dva izlaska u Evropu su, po tadašnjim pravilima, značila i da su im prethodile dve titule. Vrlo blizu su bili treće u nizu, a na kraju je Barnli završio ispred sa samo bodom više. Morali su da se zadovolje novim FA kupom, četvrtim i poslednjim u klupskoj istoriji. Osvojen je još jedan Čeriti Šild, u narednoj sezoni, a ekipa je debitovala i u Kupu Pobednika Kupova. Učestvovao je mali broj klubova pa je na putu do polufinala pobeđena samo bečka Austrija a onda je Rendžers bio uspešniji od Kjulisove čete. Vulverhempton je tih dana bio tim koji je prvi postigao 100 golova u ligaškoj sezoni, što svakako treba istaći kao značajan uspeh. Bili Rajt, defanzivac i dugogodišnji kapiten, jedan od ljudi čija je statua ispred stadiona, je postao prvi fudbaler na svetu koji je odigrao 100 mečeva za nacionalni tim. Ne treba zaboraviti da je on bio aktivni učesnik Drugog Svetskog Rata.

Bili Rajt ostao je da stoji večno ispred Molinoa

Bili Rajt ostao je da stoji večno ispred Molinoa

Nakon niza loših rezultata došlo je do prekida saradnje sa legendarnim trenerom. Iako se promena desila u septembra 1964. Vukovi nisu uspeli da izbegnu ispadanje na kraju te sezone. Posle mnogo godina morali su da se presele u drugi rang takmičenja. Povratak je ponovo bio brz, samo dve godine kasnije su se vratili u elitni rang a tokom tog leta tim je osvojio neobično takmičenje koje je organizovao Američki fudbalski savez, gde su evropski i južnoamerički klubovi dobili pozive da predstavljaju gradove po Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama. Pod imenom Los Anđeles Vukovi ekipa je uspela da osvoji zapadnu diviziju a onda i da savlada ekipu Aberdina koja se privremeno preselila u Vašington.

Sledile su godine u kojima su stigli do dva velika međunarodna uspeha. Prvo je 1971. osvojen Teksako kup, takmičenje za britanske klubove koji se nisu kvalifikovali za evropska takmičenja. To je bio prvi put da je takmičenje organizovano, učestvovalo je 16 timova a američka naftna kompanija je bogato premirala osvajača. Na krilima tog uspeha je došao jedan veći. Nakon osvojenog četvrtog mesta u prvenstvu izboren je plasman u Kup UEFA, novo takmičenje za evropske timove. U prvom finalu su se sastala dva tima iz Engleske a Totenhem je bio uspešniji. Na putu do finala su padali Akademica Koimbra, Den Hag, Karl Cajz Jena, Juventus i Ferencvaroš. Kruna te sezone je bio dvomeč protiv Totenhema, ali Vukovi su izgubili meč na domaćem terenu dok u Londonu nisu uspeli da nadoknade zaostatak već su morali da se zadovolje nerešenim ishodom.

Bil MekGeri je čovek koji je u vitrine doneo prvi trofej Liga kupa. Ričardsov gol u finišu meča na Vembliju je značio pobedu nad Mančester Sitijem i trofej koji je dugo čekan. On nije doneo stabilnost, opet se lutalo kroz rangove, ispadali su i vratili se da bi 1980. osvojili još jedan Liga kup. Ovoga puta je 100.000 gledalaca na Vembliju došlo da vidi jednu od najboljih engleskih ekipa svih vremena predvođenu Brajanom Klofom ali su Vukovi zagrizli trofej i nisu popuštali pred naletima Šumara. Endi Grej, skupoceno pojačanje, je postigao jedini gol na meču i tako doneo radost ekipi koju je sa klupe vodio Džon Barnvel.

vulvsi-hodnici

Usledili su teški dani. Najteži u klupskoj istoriji, dugoj skoro ceo vek. Ispadanje iz prve lige, ekspresan povratak a onda tri vezana ispadanja i veliki tim se neočekivano našao u četvrtom rangu takmičenja. Uspeli su da se vrate samo do druge divizije, 1989. godine i da narednih skoro petnaest godina provedu tu. Tri puta su ulazili u plej-of za Premijer ligu ali je ona ostala nedosanjan san tada. Četvrti put je bio uspešan iako su se kvalifikovali sa pete pozicije. Premijer ligu su igrali samo jedne sezone, zauzeli poslednju poziciju i vratili se u Čempionšip.

Poslednje tri premijerligaške sezone Vukova su bile u periodu 2009-2012 a u njima je učestvovao i Nenad Milijaš, srpski reprezentativac. Odigrao je 73 meča za zlatno-crne i devet puta se upisao u strelce. Kako to obično biva u njihovom slučaju, kada su ispali iz Premijer lige ispali su i iz Čempionšipa, ali su se odmah u narednoj sezoni vratili nazad. Od tada su redovan član najbolje druge lige na svetu a tako će ostati i nakon sezone koja je u toku jer ne ističu kandidaturu ni za sam vrh ni za samo dno tabele.

KLUPSKE BOJE

Tradicionalne klupske boje su zlatna i crna i one aludiraju na gradski moto koji glasi ‘’iz mraka dolazi svetlost’’. U početnim godinama je klub nosio dresove sa crveno-belim prugama, ali je ubrzo prešao na zlatne dresove i crne šortseve. Jedini znak na dresu je bio grb grada a glava vuka se na dresu pojavila tek 1979. Otprilike u isto vreme je klub počeo sa upotrebom tamno zlatne boje kakvu i danas koristi.

RIVALSTVA

Najveći protivnik Vulverhemptona je Vest Bromvič Albion, ekipa koja je udaljena samo desetak milja. Timovi su igrali međusobno preko 160 puta, a prvi zvaničan meč je zabeležen još 1886. u FA kupu. Meč protiv WBA se naziva Blek Kauntri derbi, ali to nije jedini protivnik vukova. Najbliži veliki rival je tim Volsola, sa kojim se ne susreću često, a gaje i veliko rivalstvo sa timovima iz Birmingema. Trenutno se oba kluba iz Birmingema (Birmingem Siti i Aston Vila) nalaze u Čempionšipu, pa do kraja sezone možemo imati jedno malo gradsko takmičenje. Pošto se u godinama osnivanja Vulverhempton nalazio u Stafordširu (kasnije je bila lokalna reorganizacija), Vulvsi imaju velikog rivala in a tom području. Stouk na Trentu je najveći grad Stafordšira a upravo protiv Stouka se igra derbi regije.

Moto Vulvsa po kome su i dobili boje

Moto Vulvsa po kome su i dobili boje

Tokom ovog leta je klub prodat kineskoj korporaciji koja je obećala krupne stvar i za sada ih nije sprovela u delo. Za trenera je imenovan Valter Zenga, bivši trener Crvene Zvezde koji je nekoliko godina radio u azijskim klubovima i već nakon 14 tekmi je otpušten. Danas ekipa ima nekoliko talentovanih igrača, prvenstveno Kavaleira koji je papreno plaćen Monaku, pa bismo mogli da očekujemo uzdizanje kluba u narednim sezonama, ukoliko sačuvaju igrački kadar.

Dušan Ninković Đuka

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

Leave a Reply