Notingem Forest – Šumari, vreme je za povratak među najbolje!

1865. godine  su se lokalni igrači šinija (sport sličan hokeju) okupili kod Klinton Armsa u Šekspirovoj ulici i upravo tu je Džej-Es Skrimšo predložio da počnu da igraju fudbal. Tako se rodio Notingem Forest Fudbalski Klub.

Prvi meč odigrali su 22. marta 1866. protv Nots Kauntija koji je osnovan tri godine ranije.

RANE GODINE (1865-1898)

Na istom sastanku dogovorili su se da će kupiti desetak ukrašenih kapa boje „Garibaldi crvene“ – nazvane po italijanskom vođi „Crvenokošuljaša“, boraca za slobodu koji su bili popularni u Engleskoj u to vreme. Tako su uspostavljene i boje kluba.

Fudbalska Liga formirana je 1888. ali je Forestova aplikacija da pristupi odbijena. Umesto toga, igrali su u Fudbal Alajans ligi i osvojili je 1892. i na taj način osigurali svoje mesto u FL.

Šumari su bili pioniri u mnogo stvari. Godine 1874. zabeleženo je da su bili prva ekipa koja je nosila kostobrane, dodouše nosili su ih sa spoljašnje strane štucni. Godine 1878. igrali su prvu utkamicu na kojoj je sudia koristio pištaljku. U istoj deceniji Sem Vidouson je osmislio „klasičnu“ formaciju koja je podrazumevala golmana, dva beka, 3 štopera i 5 napadača. Ta taktika korištena je do 60-ih godina 20. veka.

Sezona 1897/98 je možda i najznačajnija u Forestovim prvim godinama. Nakon što su četiri godine u nizu gubili u 1/2 finalu FA Kupa sada su pobedama nad Grimzbi Taunom, Gejnsboro Trinitijem, Vest Bromvič Albionom i Sautemptonom osigurali svoje prvo finale na stadionu Kristal Palasa, a protivnik je bio Derbi Kaunti. Šumari samo 5 dana pre finala izgubili od istog protivnika sa 5-0 u ligi i ušli u meč kao potpuni autsajderi. Međutim, odmorna ekipa, jer njih 6 nije igralo u ligaškoj utakmici, priredila je iznenađenje i pobedila sa 3-1 pred 62 000 navijača.

Opšte je poznato da je Forest uticao na boje Arsenala kada su im poklonili svojih 11 dresova u procesu dok je Londonski klub nastajao. Ali malo je poznato da je još jedan veliki klub dobio svoje boje po ugledu na Šumare. Naime, na turneji Foresta po Južnoj Americi 1905. slavni argentinski Independiente usvojio je boje Šumara. Njihov predsednik rekao je da izgledaju kao „diabolos rojos“ (špan. crveni đavoli) što je od tada nadimak kluba.

Te iste godine prešli su na svoj Siti Graund nakon prikupljanja novca za klub u kome su uspeli skupiti 3 000 funti. Novi stadion i pehar u vitrinama obećavali su lepu budućnost za Crvene.

JALOVE SREDNJE GODINE (1899-1944)

Forest je dobro počeo u novom veku i u sezoni 1900/01 završio na 4. mestu u Prvoj Diviziji, međutim godine koje su usledile nisu bile tako uspešne. Kako se približavao Prvi Svetski Rat imali su finansijskih problema i patili su se u Drugoj Diviziji.

Da nije izbio rat klub bi možda bio i ugašen. Za vreme rata liga je pauzirana i igrala se amaterska regionalna liga što je dalo vremena Forestu da promene celu strukturu kluba, osnuju omladinski tim i regrutuju lokalne talente tako da su u boljem stanju dočekali 1919. i nastavak  profesionalnog fudbala.

Drugi Svetski Rat obuzeo je fudbalski svet na prepad. Igrači Foresta bili su na putu ka Svonsiju za gostovanje u 4. kolu sezone 1939/40 kada su obavešteni o početku rata. Regionalne lige su ponovo formirane a profi fudbal pauziran.

POVRATAK SUNCA (1945-1958)

Posle-ratno zajedništvo stanovništa dobro se odrazilo i na posećenost stadiona. Na prvu utakmicu u sezoni protiv Njukasl Junajteda došlo je 33 000 ljudi što je širilo optimizam. Ipak, samo dve sezone posle Šumari su ispali u Treću Diviziju. Tu su proveli dve sezone pre nego što su se vratili i stabilizovali kao drugoligaš. Na kraju 1956/57 osiguran je povratak u Prvu Diviziju nakon 18 godina odsustva.

PRVI USPON KA SLAVI (1958-1974)

Sada kada su bili ponovo u Prvoj Diviziji Šumari su se okrenuli ka osvajanju svog prvog trofeja u 20. veku. Nisu morali dugo čekati, samo dve sezone. Timu su oproštene lošije igre u ligi kada su na kraju sezone 1958/59 podigli FA Kup, drugi u svojoj istoriji. Slično kao i 1898. Crveni su u ligi izgubili od svog rivala nedelju dana ranije, u ovom slučaju Luton Tauna, ali nisu imali problem da pobede u finalu 2-1 i to igrajući veći deo utakmice sa 10 igrača.

Iako su mislili da će izgraditi instant uspehe čekali su do sezone 1966/67 na nešto više. Nakon što je Engleska postala prvak sveta posete navijača su bile najveće ikad i očekivanja su se povećala. Menadžer Džoni Keri imao je uigran tim od igrača koji su dugo zajedno i jurišao je i na ligu i na kup. Taman kada su mu trofeji bili na vidiku povrede su uzele svoj danak. Šumari su morali da se zadovolje ½ finalom FA Kupa i drugim mestom u ligi što je ipak bila najbolja sezona kluba do tada.

Nakon najbolje sezone u istoriji kluba i redovne posete od oko 40 000 navijača usledio je loš, takoreći, amaterski menadžment cele uprave koja nije mogla da iskontroliše uzdizanje kluba.

Nakon što je Met Džilis otišao  u oktobru 1972. usledili su kratki menadžerski mandati Dejva Mekeja i Alana Brauna. Neko vreme Forest je bio osrednji tim u drugoj ligi. Činilo se kao da će biti tipičan posle-ratni Notingem Forest ali iza ugla čekala ih je sila koja će promeniti sve zauvek.

KLOF, EVROPA I SLAVNA VREMENA (1975-1993)

Klofova era počela je 6. januara 1975. godine. Odmah je zaposlio Džimi Gordona, koji je bio sa njim u Derbiju i Lidsu, kao trenera prvog tima. U februaru doveo je Džona O’Hera i Džona MekGoverna iz Lidsa, pre nego što je vratio u tim Džona Robertsona i Martina O’Nila koji su tražili da odu pod Alenom Braunom. Frenk Klark je stigao pred kraj sezone kao slobodan igrač iz Njukasla i u svojoj prvoj sezoni kao menadžer Šumara Klof je završio kao 8. u Diviziji Dva.

Sigurno najveći katalizator za uspeh došao je u julu 1976. kada mu se pridružio Piter Tejlor kao asistent menadžera. Od tada su stvari krenule na bolje i Forest je izborio promociju u Prvu Diviziju ali niko nije mogao pretpostaviti uspeh koji je usledio.

Notingem Forest je odmah u prvoj sezoni po ulasku u elitni rang postao šampion Engleske i osvojio Liga Kup! Zatim je sledeće sezone postao šampion Evrope osvojivši Kup Šampiona pobedom nad Malmeom u Minhenu. I te sezone osvojili su Liga Kup, dakle drugi u nizu. Kao da ovo nije dovoljno neverovatno naredne sezone odbranili su titulu šampiona Evrope pobedivši Hamburg 1-0 na Santiago Bernabeu u finalu Kupa Šampiona. Osvojen je i Evropski Super Kup. Igrali su i treće finale Liga Kupa u nizu ali ovaj put su bili poraženi. Kičmu tima čini su sjajni golman Piter Šilton kojeg je Klof doveo iz Stouka. Desni bek Viv Anderson koji je bio prvi tamnoputi igrač koji je zaigrao za reprezentaciju Engleske. Vezni igrač Martin O’Nil, kao i napadač Trevor Frensis koji je bio prvo milionsko pojačanje u ostrvskom fudbalu kada je stigao 1979. Ključan je bio i Škotski trio – Džon Robertson, Arči Gemil i Keni Barns. Džon Robertson je lagano bio jedan od najboljih igrača u Evropi tih godina.

O ovom periodu Foresta možete pogledati sjajan dokumentarni film „I believe in miracles“ u kome svi akteri ovih događaja govore o tadašnjim zbivanjima u klubu.

U sezoni 1983/84 Šumari su bili u 1/2 finalu UEFA Kupa ali su ispali od Anderlehta. Sledeći veći trofej kluba došao je 1989. kada je osvojen Liga Kup što je ponovljeno i sezonu posle toga, a obe te sezone bili su 3.u ligi. Bilo je šansi za još veći uspeh kada je Klof stigao do finala FA Kupa 1991. međutim auto-golom Desa Vokera u produžecima izgubili su 2-1 od Totenhema. Toga dana u postavi Šumara bio je mladi talentovani veznjak Roj Kin.

Na leto 1991. Klof je oborio rekord kluba dovođenjem Tedija Šeringema iz Milvola za 2,1m funti. Ponovo su igrali finale Liga Kupa 1992. gde su izgubili od Mančester Junajted a tim je bio znatno oslabljen povredama. Završili su 8. u ligi i spremali se za novi format zvan Premijer Liga.

Na samom početku sezone izgubili su Desa Vokera i Darena Vasala zobg povreda, a Tedi Šeringem je prodan. Osamnaestogodišnji mandat Brajana Klofa završio se u maju 1993. godine nakon 18 sezona prvoligaškog fudbala, titule, 2 Kupa Šampiona i 4 Liga Kupa. Kraj je bio čista tragedija. Prepun stadion gde su svi plakali i potpuna histerija je vladala u gradu. Kraj jedne ere je došao. Poslednju utakmicu Klof je vodio u Ipsviču, poklonio se svakoj tribini, Forest je izgubio 2-1, a ironično njegov sin Najdžel bio je strelac poslednjeg gola Klofove ere.

Nakon ispadanja i Roj Kin je otišao iz kluba potpisavši za Mančester Junajted za Britanski rekord 3,75m funti.

ŽIVOT POSLE BRAJANA (1993-1998)

Postojale su samo dve opcije da se zameni Brajan Klof. Favorit je bio Martin O’Nil tada menadžer Vikomba, a druga opcija bio je Frenk Klark, koji je vodio Lejton Orient od 1982. do 1991. godine. Frenk Klark je postao novi menadžer.

Usledla je velika kadrovska promena u kojoj su klub napustili Najdžel Klof, Geri Čarls i Roj Kin. Došli su novi momci: Sten Kolimor, Kolin Kuper, Des Lajtl, Dejvid Filips, Geri Bul i Lars Bohinen. Na kraju sezone nakon što su bili 10m u plusu od transfera plasirali su se u Premijer Ligu.

Za sledeću sezonu klub se pojačao kupivši Brajana Roja ali prerano su pustili Stena Kolimora koji je insistirao da pređe u Liverpul. Taj transfer je bio nacionalni rekord – 8,5m funti! Nakon toga došli su Kevin Kembel iz Arsenala i Kris Bart-Vilijams iz Šefild Venzdeja, kao i Andrea Silenzi iz Torina. Završili su 3. u PL i plasirali se u UEFA Kup. Stigli su najdalje od Engleskih klubova te sezone, do 1/4 finala, a u ligi su završili na 9. mestu. Več naredne sezone klub se upustio u borbu za opstanak i Klark je otpušten.

Klub je ispao u drugu ligu, zatim se vratio u PL ali samo na jednu sezoni kada opet ispada i od 1999. nisu igrali u elitnom rangu engleskog fudbala.

NOVIJA ISTORIJA (1999-DANAS)

Sada je klub bio u drugoj ligi i u dogovima. Menadžeri su se menjali ali stvari nisu išle na bolje. Sezone 2005/06 postali su prvi šampion Evrope koji će se takmičiti u 3. rangu svoje zemlje. Tek ih je Kolin Kalervud vratio u Čempionšip automatskom promocijom 2007/08. Od te sezone su u Čempionšipu kao stabilan klub ali ne preterano ambiciozan. Iako je Al-Hasavi familija iz Kuvajta klupila klub u julu 2012. i objavila da imaju dugoročni plan 3 do 5 godina da uđu u PL kao što vidite to se ne dešava niti izgleda da će se desiti u bliskoj budućnosti.

O STADIONU

Od 1898. Notingem Forest igra svoje domaće utakmice na Siti Graundu u Zapadnom Bridžfordu, na reci Trent. Od 1996. nema mesta za stajanje tj postavljene su stolice radi priprema za EURO 1996. Kapacitet iznosi 30 445 mesta. Siti Graund je na 275 metara udaljen od stadiona Nots Kauntija Medou Lejna, koji je sa druge strane reke. Ovo su dva najbliža stadiona u Engleskoj u profesionalnom fudbalu, a drugi najbliži na ostrvu posle Dandija i Dandi Junajteda. Kada je pravljen bio je u granicama grada Notingema koji je prethodne godine zapravo tek dobio status grada. Otuda i ime koje stadion nosi. Nakon 1950. godine granice grada su se promenile i Siti Graund je ostao van granica Notingmea za razliku od Medou Lejna.

RIVALSTVA

Iako je Nots Kaunti najbliži klub Šumarima zbog konstantne razlike u rangovima nije i najveći rival. Derbi Kaunti udaljen 20ak kilometara od Notingema je ubedljivo najljući rival. Pošto smo već pisali priču o ovom rivalstvu ostavićemo vam link u zagradi (Uspavani velikani istočnog Midlendsa)

Od ostalih klubova postoji rivalstvo sa Lester Sitijem samo zbog blizine gradova, a postoji i rivalstvo sa Šefild Junajtedom koje ima skroz drugu priču. Za vreme rudarskog štrajka 1984. i 1985. rudari iz okoline Notingema nisu želeli da podrže svoje kolege iz južnog Jorkšira i nastavili su da rade. To je dosta podgrejalo netrpeljivost između klubova koja se još povećala tokom plej-of mečeva u Čempionšipu 2003.