Lids Junajted – uspavani gigant

Imam 24 godine, a sećanja o engleskom fudbalu sežu do neke 2001. godine kada sam dobio prvi kompjuter. Tada sam na poklon dobio tri igrice. Prva je bila čuveni Need for speed, tada treći deo, veoma popularan među klincima iako sam bio među prvima u društvu koji je dobio kompjuter. Ipak, nikada me trke nisu previše zanimale, izuzev Formule 1, pa sam dane provodio pikajući FIFA 2001. 15 godina u jednu ruku nije malo, ali je meni ipak prosto zapanjujuće kako je tada izgledala simulacija fudbala, a kako izgleda danas. I dalje se sećam da sam igrao na najlakšem nivou, poluvreme četiri minuta i uvek birao slabije timove kako bih pobeđivao najjače i mislio da sam sjajan igrač. U stvarnost me je par godina kasnije vratio drugar mog oca koji me je na Winning Eleven razbio sa 9-2 i pokazao kako se u stvari igra. Bolno otrežnjenje. Uglavnom, kao klinac od 9-10 godina nemaš neki kriterijum kad biraš tim za koji ćeš da navijaš. Celog sam života Zvezdaš, ali Zvezda je uvek bila deo mog života, svuda oko mene. Kada su u pitanju strani klubovi, nemaš pojma po čemu se razlikuju, osim što se zna da su Mančester junajted, Arsenal i Liverpul uvek u vrhu tabele. Tako sam ja negde posle bombardovanja dobio na poklon dres Parme sa svojim prezimenom. Nisam imao pojma šta je ta Parma, ali je dres izgledao super, nekarakteristične plavo-žute kombinacije lako oduševe klinca tih godina. Iz istog razloga sam gajio simpatije prema Obiliću, a onda jednog dana gledao utakmicu Lids junajted – Mančester junajted i video iste boje. Tako sam počeo da “pratim” Lids, što u stvari znači da sam svakog vikenda uzimao tada popularan list “Sport” i tražio tabelu Premijer lige da vidim s kim su igrali i koji su na tabeli.

Prvo ozbiljno praćenje tog Lidsa i uopšte engleskog fudbala krenulo je godinu dana kasnije, dakle 2002. godine. Tada sam već znao dosta igrača, ko je kapiten, na kom stadionu igraju utakmice i sl. Odem sa ćaletom u kladionicu, sednemo da pratimo rezultate i ja pitam kako igra Lids. Svima smešno, ču’ Lids, što ne pratiš Mančester ili Arsenal ko svi. Eeee, ali oni nemaju plavo-žute dresove…Smešno ljudima, ali onda ja nabrojim prvu postavu: Martin – Hart, Keli, Radebe, Mateo – Dakur, Beti, Bojer –Smit,  Kjuel, Viduka. Šok, neverica, klinac od 10 godina zna da nabroji prvu postavu Lidsa. Od tada, kako uđem u kladionicu, svi mene pitaju za savet da li da igraju na Lids…a tad si klinac, pa ti srce puno što si u centru pažnje.

Godine su prošle, Lids je ubrzo ispao na moje veliko razočarenje, a ja sam u međuvremenu počeo da pratim jedan drugi klub. O tome ipak neki drugi put, zadržaćemo se na plavo-žutima.

2016. je godina i ravno 12 godina od kako Lids tavori u nižim ligama. Međutim, neke stvari se ipak ne menjaju i veliki klub ne može postati mali za tako kratko vreme. Tako se i ljudi u Srbiji na pomen Lids Junajteda sete kakav je to tim bio krajem prošlog i početkom tekućeg veka. Odmah na pamet padnu Viduka, Kjuel, Robi Fauler, Džimi Flojd Haselbajnk i mnogi drugi koji su tih godina vodili ovaj tim do vrha. Zato i mislim da interesovanje ljubitelja fudbala za ovaj klub i dalje postoji, samo što je logično opalo zbog činjenice da ih više od deset godina unazad nema ni na mapi. A niže lige, ipak, prati manji broj ljudi.

Počnimo od samog početka i osnivanja kluba. Mnogi se začude kad vide da je Lids osnovan 1919. godine i da još nije proslavio ni vek postojanja. Jedna od prvih asocijacija na engleske klubove je tradicija, i činjenica da je 90% njih osnovano u 19. veku, eventualno početkom dvadesetog. Lids u stvari nije izuzetak, ali je imao teške periode u istoriji zbog kojih je klub praktično morao da menja identitet. U ovom obliku, odnosno pod ovim imenom i klupskim bojama Lids Junajted postoji od 1919. godine.

Šta se dešavalo pre toga? Fudbalska liga osnovana je na inicijativu 12 klubova, daleke 1888. godine. Naravno, među tim klubovima nema Lidsa koji je osnovan tri decenije kasnije ali je jako bitno istaći da među 12 klubova osnivača profesionalne lige nema nijednog iz Jorkšira. Na pomen Jorkšira ljudima najčešće padne na pamet srednji vek, što nije slučajno obzirom da je Jorkšir jedna od najvećih britanskih srednjevekovnih grofovija. Paradoksalno, situacija je bila takva da ova oblast nije dala nijednog od osnivača fudbalske lige, iako je prvi engleski klub, i ujedno najstariji klub na svetu, osnovan upravo u drugom najvećem gradu Jorkšira – Šefildu. Fudbalski klub Šefild osnovan je 1857. godine, a nakon toga je osnovano još 15-ak klubova širom Jorkšira, da bi 1885. grad Lids dobio svog predstavnika fuzijom nekoliko lokalnih klubova. Ipak, klub nije dugo izdržao i zvanično je ugašen samo dve godine kasnije, da bi tokom godina klub nekoliko puta bio oživljavan ili ponovo osnivan pod drugim imenima. Jorkšir je i dan danas oblast u kojoj je ragbi najpopularniji sport, a u to vreme fudbal je bio na svom početku i zainteresovanost meštana za novi sport je bila nedovoljno velika da klub opstane.

Tek 1904. godine grupa građana iz Lidsa i okoline osnovala je novi klub, AFK Lids Siti, koji je okupio sve ljubitelje fudbala iz okoline. Očigledno je bilo potrebno da se svi klubovi iz okoline slože da oforme jedan veliki kojeg bi svi podržavali, ali su to saznali na teži način, nakon što se većina njih ugasila. Siti je dobio na korišćenje Eland Roud, gradski stadion koji je sagrađen 1897. godine za potrebe lokalnih ragbi klubova. Naravno, morali su da plaćaju godišnje iznajmljivanje stadiona ali je plan bio da se sve otplati novcem od ulaznica, jer je planirano da novi klub okupi više navijača nego ijedan pre. Za to je bilo potrebno da se, što je pre moguće, klub priključi Fudbalskoj ligi. Godinu dana su čelnici kluba zakazivali prijateljske utakmice, pre svega sa klubovima koji su već bili članovi Fudbalske lige, da bi 1905. godine Lids Siti dobio poziv da učestvuje u tada Drugoj diviziji, odnosno drugom rangu takmičenja.

Uprkos odličnoj prvoj sezoni i šestom mestu, klub je narednih nekoliko godina proveo u sredini tabele, ali sa stabilnim finansijama i prosekom od oko 20,000 navijača na Eland Roudu! Godine su prolazile, ambicije porasle, i plan je bio da se u sezoni 1913/1914 napadne promocija. Uprkos odličnim igrama i raspoloženom Meklaodu koji je drugu godinu zaredom postigao čak 27 golova, Siti je završio sezonu na četvrtom mestu, dva poena iza mesta koje vodi u viši rang. To kao da je razočaralo i navijače i same čelnike kluba, pa je sledeća sezona okončana na razočaravajućem 15. mestu, pre nego što je izbio rat, a fudbal zabranjen do daljnjeg. Jedini način da klubovi opstanu bio je da igraju sa amaterima tj. da ne plaćaju igrače. Lids je želeo da po svaku cenu zadrži najbolje igrače, a jedan od njih nije hteo da igra ako ne bude plaćen – defanzivac Čarli Kouplend. Lids je platio svog igrača, a zauzvrat dobio obećanje da niko neće saznati za, u to vreme, nelegalne radnje. Po završetku prvog svetskog rata, liga se nastavila, a Kouplend tražio novi ugovor sa poboljšanjem plate. Kada uprava kluba nije pristala da mu poveća platu, ugovor je raskinut, a Kouplend je tužio klub čelnicima lige. To je bio jasan znak da se Lids drastično kazni, izbacivanjem iz lige, a zatim i rasformiranjem kluba. Klub je rasformiran, a sve što je bilo u njegovom vlasništvu, uključujući i igrače i stručni štab, prodato je na javnoj aukciji. Tužan i ponižavajuć kraj Lids Sitija.

Na dan aukcije, hiljadu navijača rasformiranog Sitija održalo je sastanak na kom je odlučeno da se osnuje novi klub, koji nosi današnje ime – Lids Junajted.  S obzirom na podršku koju je klub uživao pod imenom Siti, jasno je bilo da neće biti problema oko finansija jer će navijači zdušno podržati voljeni klub pod novim imenom. Godinu dana kasnije klub je primljen u u Drugu diviziju, pod vođstvom bivšeg predsednika Hadersfilda Hiltona Kraudera, koji je pozajmio klubu određenu sumu novca za učešće u ligi i doveo trenera sa kojim je napravio dosta uspeha u Hadersfildu. Čak su i klupske boje (plavo-bele) uzete su po uzoru na Hadersfild, da bi ih u eri Dona Revija, šezdesetih godina, promenili u čisto bele – po uzoru na Real Madrid. Prve tri sezone nisu bile naročito uspešne, ali je četvrta bila ključna, pa je 1924. Lids Junajted postao šampion Druge divizije i član najvišeg ranga po prvi put u svojoj istoriji. Prve dve sezone su prošle u borbi za opstanak, a naročito je bilo tesno u sezoni 1925/26 kada je Lids izbegao ispadanje u poslednjem kolu. U narednih 13 sezona klub je nekoliko puta ispadao iz lige, ali se odmah vraćao, dok je najuspešniju sezonu imao 1929/30, osvojivši peto mesto.

Došao je i drugi svetski rat, fudbal nije stao, ali je ponovo pao na amaterski nivo. U sveopštem haosu čelnici lige su odlučili da organizuju lokalna takmičenja kako bi timovi što manje novca trošili na putovanja. Nakon završetka rata, liga je nastavljena, a Lids zbog silnih finansijskih problema nije uspeo da se održi u najvišem rangu i 1947. se vratio u Drugu diviziju.

Narednih deset sezona Lids je proveo u Drugoj diviziji, očajnički pokušavajući da se vrati. Zvezda tima, napadač Džon Čarls, godinama je bio jedina svetla tačka kluba. 297 utakmica i 150 golova za klub isplatilo se u poslednjoj sezoni, 1955/56, kada je predvodio klub do drugog mesta i povratka u Prvu diviziju. Uprkos očajničkoj želji da napusti klub i ode u inostranstvo kako bi zaradio više novca, klub ga je zadržao i naredne godine. Nakon 38 golova u 40 utakmica, Čarls je konačno prodat Juventusu za, u to vreme ogromnih, 65 000 funti. Klub je ostao bez najboljeg strelca i sa nedovoljno sredstava da ga zameni. Usledile su očajne godine u kojima je klub zamalo ispao čak u treću ligu. Stvari su se popravile tek sredinom šezdesetih.

Od 1964. kreće uspon Lids Junajteda koji narednih 18 godina ne samo da nije ispadao iz Prve divizije, već je zabeležio najbolje rezultate u istoriji kluba. Klub koji do tada nije uspeo da osvoji nijedan trofej bio je blizu osvajanja duple krune u sezoni 1964/65. Veći deo sezone proveli su na čelu tabele, da bi popustili u poslednjih pet kola i praktično poklonili titulu Mančester junajtedu porazom na Eland roudu 0-1. Uprkos tome, Lids je imao sve u svojim rukama pred gostovanje Birmingemu. U slučaju pobede, postali bi šampioni. Očajno prvo poluvreme i čak tri primljena gola odnela su titulu u Mančester. Lids se vratio do kraja i remizirao 3-3, ali to nije bilo dovoljno za više od drugog mesta. Klub je došao i do finala FA Kupa, ali je mlada ekipa još jednom poklekla kada je bilo najvažnije. Trofej je otišao na Enfild.

Naredna sezona predstavljala je jedinstvenu prekretnicu u klupskoj istoriji, s obzirom da je Lids dobio šansu da igra u Kupu Sajamskih gradova kao drugi najbolji engleski tim. Ostvaren je sjajan rezultat i klub je došao čak do polufinala gde je uspešniji bio Real iz Saragose. Iste sezone, klub je ponovo postao vicešampion države, ovoga puta daleko iza šampiona, Liverpula. Ipak, to je značilo novu evropsku avanturu za Junajted koji je nadmašio prošlogodišnji uspeh i došao do finala, gde ga je čekao nama dobro poznati Dinamo iz Zagreba. Predvođen najboljom generacijom u istoriji kluba, zagrebački tim je pobedio sa 2-0 u prvoj utakmici, da bi u Engleskoj izborio remi 0-0 i prvi evropski trofej za neku ekipu iz jugoistočne Evrope. Lids je naredne godine izborio četvrto mesto u prvenstvu, ali je zabeležio najveći uspeh u istoriji kluba. Preko Sparte, Partizana, Hibernijana i Dandija, Junajted je stigao do finala Kupa Sajamskih gradova gde je u dvomeču pobedio favorizovani mađarski Ferencvaroš i osvojio prvi evropski trofej u istoriji kluba. Uspešnu sezonu ulepšao je i trofej u Liga kupu, gde je Lids pobedio Arsenal u finalu golom Kupera.

Naredne godine osvojena je i prva titula prvaka Engleske. Legendarni Don Revi, koji je u to vreme već bio menadžer kluba skoro čitavu deceniju, rekao je svojim igračima na početku sezone da je došlo vreme da zauzmu vrh i da će to učiniti bez izgubljene utakmice. Inspirisani rečima svog trenera, igrači Junajteda furiozno su ušli u novu sezonu, postavivši rekordno veliki broj bodova u prvih deset utakmica. Titula je osvojena dominantno, mada se reči Revija ipak nisu obistinile, s obzirom da je Lids izgubio dve utakmice. Bio je to fantastičan završetak neverovatnog perioda za Lids Junajted, koji je za samo sedam godina uspeo da od ekipe koja se borila za opstanak u Drugoj diviziji napravi engleskog šampiona i osvajača drugog po važnosti evropskog kupa.

U to vreme Lids je postao prepoznatljiva ekipa širom Evrope, obzirom da je svakoj ekipi na svetu mogla da spakuje nekoliko golova. Sezona 1969/1970 počela je sa 20 postignutih golova u tri utakmice, što je apsolutni klupski rekord. Čak je i slavni Ferencvaroš primio šest golova u dvomeču protiv neverovatne ekipe Dona Revija. Forma se nastavila i narednih meseci, pa je dva meseca pred kraj sezone ekipa bila u konkurenciji za triplu krunu. U takvim situacijama, šampiona retko šta može da zaustavi, ali je sudbina pronašla način da zaustavi Junajted u pohodu na tripu krunu. Neverovatan raspored, u kom je ekipa ponekad morala da odigra i 7-8 utakmica za 15-ak dana, uzeo je maha i Revi je bio prinuđen da odluči šta mu je prioritet. Napravio je pogrešnu odluku i odlučio da skoncentriše snage na Kup šampiona gde je sistem bio takav da se igralo na ispadanje i nije bilo prava na grešku. Junajted je pao u polufinalu porazom od Seltika, uprkos sjajnoj partiji na legendarnom Hempden parku. Sezona se mogla spasti peharom u FA Kupu. U dramatičnom revanšu, Lids je poveo i kontrolisao utakmicu, ali je Čelsi stigao do dramatičnog izjednačenja u nadoknadi vremena, da bi u produžetku preumorni fudbaleri Junajteda poklekli i predali trofej rivalu. Naredne sezone klub je vodio neverovatno bitku protiv Arsenala za titulu prvaka Engleske, ali su Tobdžije ipak stigle prve na cilj. Lids je utehu pronašao drugim trofejom u Kupu Sajamskih gradova, preteči današnje Lige Evrope. Naredne godine, klub je treći put zaredom završio sezonu na drugom mestu, ovoga puta na najbolniji mogući način. U poslednjem kolu dovoljan je bio bod na Molinou protiv Vulverhemptona, ali su izgubili 2-1 golom pred kraj utakmice i tako poklonili titulu Derbi Kantiju. Sezona je spašena osvajanjem Liga Kupa, u finalu je pobeđen tada veliki rival Arsenal.

Naredna godina okončana je porazima u sva tri takmičenja. Lids je završio na trećem mestu Prve divizije, FA Kup je izgubio od Sanderlenda u finalu, da bi finale Kupa pobednika kupova izgubio zahvaljujući očajnom suđenju grčkog sudije, koji je nakon utakmice optužen za primanje mita od strane osvajača Milana, i doživotno suspendovan iz sporta. Sve se vratilo naredne sezone u kojoj je Lids osvojio drugu titulu u klupskoj istoriji. Don Revi je nakon skoro 15 godina napustio klub i preuzeo mesto selektora Engleske, a posao je dobio Brajan Klof, čovek koji je Derbi Kantiju doneo najveće uspehe u istoriji. Bio je to najšokantniji period u istoriji Lidsa, Klof je godinama unazad bio najoštriji kritičar i reklo bi se najljući neprijatelj tima iz Jorkšira, konstantno ih optužujući preko medija da titule osvajaju na nečastan način. Navijači su od prvog dana bili protiv novog šefa stručnog štaba, i ispostavilo se ubrzo da nisu pogrešili. Klof je za kratko vreme uspeo da ubije moral u svlačionici Junajteda i dovede sve u klubu do ivice ludila. Otpušten je nakon samo 44 dana rada i do danas ostao najomraženiji čovek u istoriji Lids Junajteda, a o njegovom kratkom boravku napisane su knjige i snimljeni filmovi.

Ispostaviće se da slavnim godinama kluba dolazi kraj. Boltonov menadžer Džimi Armfild dobio je poverenje uprave da spase šta se spasti može. U ligi se nije moglo dalje od mesta u sredini tabele, ali se izborilo finale Kupa šampiona koje je, na neki način, simbolički označilo kraj najuspešnijeg perioda u istoriji kluba. Lids je do finala stigao izbacivši veliku Barselonu, tada predvođenom legendarnim Johanom Krojfom, ali je u finalu trebalo pobediti minhenski Bajern. Utakmicu je obeležilo dosta spornih detalja, pre svega poništen gol Lorimera, da bi sve kulminiralo kasnim golovima Bavaraca koji su pobedili sa 2-0 i osigurali sebi novu evropsku titulu, tada drugu u nizu. Indisponirani navijači Lidsa izazvali su nerede zbog kojih je klub izbačen iz evropskih takmičenja, najpre na četiri, a zatim nakon žalbe na dve godine.

Narednih godina Lids je uglavnom uspevao da se održi u gornjem delu tabele, ali daleko od nekadašnjih uspeha. Do 1980. godine i poslednji član slavne generacije napustio je klub, koji je dve godine kasnije ispao u Drugu diviziju.

Povratak u najviši rang usledio je 1989. godine, nakon što je Junajted godinu ranije napravio ključan potez dovođenjem Hauarda Vilkinsona za trenera. Zatekao je ekipu na 21. mestu Druge divizije, a godinu i po dana kasnije proslavio povratak u najviši rang. Već prve sezone Lids je pokazao delić nekadašnje snage, osvojivši visoko četvrto mesto, da bi sledeće sezone osvojio treću titulu u klupskoj istoriji u poslednjem izdanju Prve divizije koja je preimenovana u Premijer ligu, naziv i sistem takmičenja koji je i danas aktuelan. Lids su do titule predvodili Gordon Strahan, Li Čepmen, Geri Mekalister i Erik Kantona koji je odigrao 15 utakmica kao i niz mladih igrača koje je klub izbacio. Iako narednih godina Lids nije uspevao da nadogradi uspeh ostvaren 1992. Vilkinson je postavio klub na svoje noge i uspostavio sistem u čijem je korenu bila omladinska škola. Otpušten je 1997. godine nakon poraza na Eland Roudu od Mančester junajteda, 0-4.

Naslednik Vilkinsona postao je Džordž Grejem, koji se nije dugo zadržao obzirom da je posle jedne sezone prešao u Totenhem, ali je za godinu dana uspeo da klub vrati u evropsko takmičenje obezbedivši Kup UEFA za sezonu 1998/99. Zamenjen je asistentom, Dejvidom O’Lirijem, koji se do danas smatra poslednjim trenerom koji je uspeo da donese uspehe u Lids. Klub je za tri sezone uspeo da igra i Kup UEFA i Ligu šampiona, uz solidne uspehe u domaćim takmičenjima. Upravo tada stvoren je tim kog se većina nas i danas seća – Rio Ferdinand, Džonatan Vudgejt, Li Bojer, Hari Kjuel, Alan Smit itd. Ekipa je u sezoni 1999/00 došla do polufinala Kupa UEFA, gde je poražena u dvomeču sa turskim Galatasarajem. Meč u Istanbulu je u sećanju svih navijača Lidsa ostao kao tragičan, pošto su u uličnim tučama dva navijača Lidsa izgubila život.

Naredne godine klub je zatražio veliku pozajmicu, a novac je nameravao da vrati kada uđe u Ligu šampiona. Završilo se loše za Junajted, obzirom da su dve sezone zaredom završili na mestima koje vode u Kup UEFA. Drugo po važnosti evropsko takmičenje jednostavno nije bilo dovoljno da zadovolji finansijske zahteve kluba koji je upao u ogromne probleme. Potencijalno rešenje je bila prodaja igrača, pa je tako Rio Ferdinand prodat rivalskom Mančester junajtedu za 30 miliona funti, što je izazvalo bes navijača iako je klubu novac bio neophodan da bi preživeo. Nezadovoljni O’Liri napustio je klub, a više sreće nije imao ni naredni trener, Teri Venejbls. Za kratko vreme je ostao bez nekoliko bitnih igrača, pre svih Džonatana Vudgejta koji je prodat još jednom rivalu, Njukaslu. Klub je bio prinuđen da proda sve što može i ispadanje u niži rang je bilo neminovno. 2004. Lids je postao član Čempionšipa.

Uprkos finansijskim problemima, novi menadžer Kevin Blekvel vodio je ekipu do finala plej-ofa 2006. godine, gde je tim ubedljivo poražen od Votforda. Bio je to poslednji trzaj nekadašnjeg velikana u pokušaju da se vrati gde mu je mesto. Naredne sezone, ekipa je ispala u treću ligu.

Lids je danas član Čempionšipa, ali ne uspeva da istakne ozbiljnu kandidaturu za plasman u Premijer ligu. Ili bolje reći nije uspevao dok je vlasnik bio Masimo Ćelina, Italijan koji je samo destabilizovao klub ishitrenim i ne preterano racionalnim odlukama. Klub je prešao u ruke još jednog Italijana 2017. i napredak je očigledan. Andrea Radricani doveo je vrhunskog stručnjaka u Marselu Bijelsi i podržao ga u svim idejama. Za samo dve godine već igraju plej-of.

Spominjalo se čak da će ga slavni glumac Rasel Krou kupiti obzirom da je veliki navijač, ali ostalo je samo na pričama.

Ostaje da se ovakvim tekstovima prisetimo kako je nekada bilo, uz nadu da je velikan iz Jorkšira u produženom zimskom snu i da će se uskoro probuditi i vratiti tamo gde mu je i mesto – u Premijer ligu.

tekst: Nikola Kelović