KPR – londonski nomadi

Kvins Park Rendžers (najčešće nazivan u skraćenici KPR) je nastao 1882. godine i prvobitno je imao naziv Sv. Juda jer su tim sačinjavali članovi Sv. Juda instituta. Klub se 1886. spaja sa Kristčrč Rendžersima i tada uzimaju ime KPR jer je većina igrača bila iz Kvins Park oblasti u severo-zapadnom Londonu. U prvim godinama tim je igrao u svetlo plavim dresovima sa tamno plavim rukavima i osim dresova imali su još samo četiri stative sa trakama između njih koje su predstavljale prečku. Zbog loše finansijske situacije klub se stalno selio na razne stadione po Londonu (tada su više bili tereni nego stadioni). U nekim delovima grada u kojima su igrali građani su se bunili kako klub ruši ugled lokalne zajednice zbog loših rezultata i reputacije. Promenili su čak dvadesetak stadiona dok nisu konačno 1917. došli do svog Loftus Rouda.

Klub je napravio rekordan transfer u to vreme kada je u sezoni 1923/24 prodao Artura Čendlera Lester Sitju za 3 000 funti.

Godine 1950. u klub je stigao Toni Ingam kao pojačanje iz Lids Junajteda. Ingam je ostao u klubu narednih 13 godina i zabeležio rekordnih 548 utakmica za klub od toga 514 ligaških. Posle karijere je bio i direktor kluba i jedna od prostorija Loftus Rouda nosi njegovo ime.

Najveći uspeh tima i njihov jedini trofej do sada dogodio se u sezoni 1966/67 kada su osvojili Liga Kup. To je bilo prvo finale Liga Kupa na Vembliju gde su se susreli sa timom Vest Bromvič Albiona. Iako su gubili 0-2 na poluvremenu Hupsi su uspeli da okrenu utakmicu i pobede rezultatom 3-2. To je bio prvi put da ekipa iz treće lige (Divizije Tri) osvoji Liga Kup. Iste godine su osvojili i Diviziju Tri, a naredne sezone su izborili ulazak u prvu ligu po prvi put u istoriji kluba.

U sezoni 1969/70 u klub je došao Teri Venebls (tada još igrač), a Rodni Marš je otišao u Mančester Siti za 200 000 funti. U ovom periodu u klub su došli Fil Parks, Don Dživens, Dejv Tomas i Sten Bouvles (prvo šestocifreno pojačanje KPR-a) i uz mlade talente kao što su Dejv Klement, Jan Džilard, Mik Lič i Geri Frensis ostvarili su najbolji rezultat Hupsa u ligi ikada 2. mesto u sezoni 1975/76 (iza Liverpula). Šampionat im je pobegao za jedan poen a u tom periodu KPR je imao čak sedam reprezentativaca. Naredne sezone su po prvi put igrali UEFA Kup i stigli do četrvt-finala gde su ispali od AEKa iz Atine na penale.

U 1980. KPR koji je u drugoj ligi preuzima njihov bivši igrač Teri Venebls i klub postavlja veštačku travu na Loftus Roud. Venebls ih je 1982. vodio do finala FA Kupa gde su izgubili od Totenhem Hotspura u ponovljenoj utakmici 1-0 (prva je završena 1-1 a Glen Hodl je postigao oba pogotka za Spurse). Ovo je ostao najveći uspeh Hupsa u FA Kupu. Sledeće sezone Venebls ih uvodi u prvu ligu i završava na petom mestu (najbolji rezultat od drugog mesta 1976.) koje vodi u UEFA Kup. Nakon te sezone Teri Venebls postaje menadžer Barselone, a KPR u UEFA Kupu ispada od Partizana na gol razliku (6-2 je bilo u Londonu, a 4-0 u Beogradu). U sezoni 1985/86 su bili u finalu Liga Kupa gde su izgubili od Oksford Junajteda. Još jednom je ponovljeno peto mesto u sezoni 1987/88 ali zbog suspenzije engleskim klubovima od UEFA-e nisu igrali u UEFA Kupu. To je bila i poslednja sezona u kojoj su igrali na veštačkoj travi. Početkom 90-ih pod vođstvom bivšeg igrača Gerija Frensisa KPR je stabilan klub u PL sve do 1995. kada prodaju svog najboljeg igrača Lesa Ferdinanda Njukasl Junajtedu za klupski rekord 6 miliona funti. Sledeće sezone su ispali u drugu ligu a u sezoni 2002/03 su igrali čak u četvrtom rangu takmičenja (Ligi Dva).

Pred sezonu 2007/08 KPR, koji je tada u Čempionšipu, kupuje dvojac poznatiji zbog Formule 1 – Fabio Briatore i Berni Eklston i obećavaju da će od Hupsa napraviti stabilnog člana PL ali to nije išlo tako lako (a i što bi kada ga vode ljudi koji su ceo život u potpuno drugom sportu). Vlasnici su menjali menadžere kao na traci dovodeći i zvučna imena kao što su Jan Douvi i Paulo Sousa ali ni to nije pomoglo. Pravi pogodak je bio dovođenje Nila Vornoka iz Kristal Palasa na mesto menadžera u martu 2010. godine. Vornok je postavio za cilj ulazak u PL 2010/11 i nije razočarao osvojivši prvo mesto i vrativši klub u PL posle 15 godina. Jedina mrlja na tituli te sezone bio je kontroverzan transfer Alehandra Faurlina zbog kojeg je KPR platio kaznu 850 000 funti.

Što se tiče stadiona Rendžersi su pravi fudbalski nomadi promenivši čak 20 adresa do dolaska na Loftus Roud. Od kada su se priključili Fudbalskoj Ligi 1920. Igrali su na dva terena Loftus Roud i Vajt Siti Stadium. Želeći da privuku više publike prelazili su na veći Vajt Siti Stadium u dva navrata 1931-33 i 1962-63 ali im to nije uspelo. Njihov Loftus Roud je jedan od najmanjih po kapacitetu i prima svega oko 18 500 gledalaca.

KPR ima mnogo poznatih navijača među kojima su Alan Vajlder iz grupe Depeš Moud, Jan Džilan iz grupe Dip Parpl, Mik Džons iz Kleša, Glen Metlok iz Seks Pistolsa, Robert Smit iz Kjura kao i muzičar Fil Kolins. Endrju Ridžli iz pop benda Vem! je u dresu KPRa u spotu za pesmu “The edge of heaven”.

Rendžersi nemaju neko „ljuto“ rivalstvo kakvo poseduju ostrvski klubovi. Najveće rivali su im Čelsi, Fulam, Luton Taun i Brentford. U poslednih dvadesetak godina kako je klub većinom u PL i Čempionšipu raste rivalstvo sa Plavcima, mada u očima ostalih klubova samo ih Brentford smatra za najveće rivale.

Malezijski biznismen Toni Fernandes (osnivač AirAsia-e) je kupio 66% kluba u avgustu 2011. i uzeo ulogu predsednika kluba. Od tada klub kontatno oscilira između PL i Čempionšipa ali i ima dosta promašenih ulaganja i bezveznih kupovina.

Kvins Park Rendžers sigurno nije velikan ostrvskog fudbala i samo igranje u PL za njih bi predstavljalo uspeh, a kako stvari stoje ove sezone im predstoji borba za plej of u Čempionšipu. Bez obzira ko je trener ovde će najbitnije konce vući legenda kluba Les Ferdinand koji je sada na mestu sportskog direktora i dobio je odrešene ruke da pravi tim. Samo se nadamo da zbog stranih vlasnika i prevelikih ulaganja neće završiti kao Portsmut, srećno Rendžeri.