Eksiter Siti – Grci iz prestonice Devona

Na samom jugu Engleske, na onom poluostrvcetu koje zalazi u Atlantik a razdvaja Bristolski zaliv i Engleski kanal nalazi se oblast Devon. Oblast je velika, sa blizu 800 hiljada stanovnika ali ne naročito razvijena. Najveći grad je Plimut, koji je veličine Novog Sada a treba istaći da zapadnije od oblasti Devon, u oblasti Kornvol nema ničega, ni velikih gradova ni pravog fudbala. Ističu se poljoprivreda i turizam, prvenstveno jer turisti posećuju nacionalne parkove i istorijske lokalitete čak iz rimskog doba.

U čitavom Devonu postoje samo tri fudbalska kluba koja nešto znače na fudbalskoj mapi Engleske. Pored Eksitera, o kojem ćemo danas pričati, tu su i Torki Junajted i Plimut Argajl. Za početak, bar dok ne dođemo do rivalstava, njih ćemo ostaviti po strani i posvetiti se isključivo crveno-belima iz Eksitera.

Početak je dvadesetog veka, poslednji majski dan u 1904. godini i na stadionu Sent Džejms Park se sastaju Eksiter Junajted i Sent Sidvel’s Junajted. Eksiter Junajted je postojao od 1890. dok su gosti sa ovog meča osnovani tri godine pre te utakmice. Uglavnom, rezultat je bio 0:3, posle utakmice su ljudi seli, prijateljski proćaskali, malo se zarakijali i rešili da naprave zajednički klub. Zapravo, ovaj drugi klub je napravljen sa namerom da umanji dominaciju Eksiter Junajteda i da uguši njegov uticaj. Kako je Junajtedova moć slabila i ljudi u klubu su shvatali da nemaju drugog izbora već da se ujedine sa ekipom Sent Sidvela. To se i desilo, ekipa Sent Sidvela je pored nekoliko igrača nekada dominantnog Eksiter Junajteda uzela pod svoje i stadion Sent Džejms Park (na kom i danas igraju) a zadržala zeleno-belu kombinaciju koju je nosila i prethodne tri godine. Od takvog razvoja situacije se Junajted nikada nije oporavio i uskoro je prestao da postoji.

Ekipa Eksiter Sitija je počela sa takmičarskim fudbalom u sezoni 1908/09, kada je ušla u prvu diviziju Južne lige. Mnogi danas poznati timovi su tada već igrali u tom takmičenju pa je tako Eksiter ukrstio koplja i sa Sautemptonom, Votfordom, Kristal Palasom, KPR-om, Vest Hemom, Brajtonom… Samo jednu sezonu ranije tu ligu je napustio Totenhem i prešao u zajedničku fudbalsku ligu. Prva sezona je završena na šestoj poziciji što je bio odličan rezultat. Na samom početku ligaškog fudbala, tokom kvalifikacija za FA kup 1908. godine pobedili su ekipu Vejmuta 14:0, što je pobeda najvećom razlikom u istoriji kluba. Džejms Bel je bio šestostruki strelac u toj pobedi a Grci su već na poluvremenu imali dvocifrenu prednost jer su uspeli da postignu deset golova. Sledeće sezone su bili značajno lošiji i ligaško takmičenje završili su na 18. poziciji. Upravo ta loša forma je bila razlog za jedan od prelomnih trenutaka u istoriji kluba. Klub je tokom godina nosio razne verzije zeleno-belih dresova ali je 1910., nakon lošeg starta sezone odlučio da ”baksuznu” zelenu zameni crvenom bojom. Nešto se tada desilo i u glavama igrača, podsvest ume na bude čudna stvar, pa su počeli da dolaze i bolji rezultati a Eksiter je uspeo da se pomeri sa dna tabele.

Jedna južnoamerička turneja Eksitera će biti ono događaj koji će ovaj klub zauvek ostaviti u fudbalskoj istoriji. Početkom 20. veka je engleska fudbalska asocijacija imala uticaj na svetski fudbal kakav danas ima FIFA. Kao neko ko je izmislio fudbal i doneo niz pravila i regulative, Englezi su na sebe preuzeli i širenje igre po celom svetu. Tako su često organizovali turneje koje su promovisale fudbal. Nekoliko timova, među kojima su Totenhem, Notingem i Sautempton su odbili južnoameričku turneju a 1914. ‘’Grci’’ su pristali da otplove na drugi kraj sveta i odigraju niz mečeva tokom tog putovanja. Petnaest fudbalera i čelnici kluba sa suprugama su krenuli brodom iz Sautemptona na putovanje koje je potrajalo 20 dana.

eksiter-brazil

Planirane su utakmice u Argentini ali je tokom putovanja raspored modifikovan pa je Eksiter ugovorio i neke mečeve sa brazilskim timovima. Tokom boravka u Argentini su odigrali osam mečeva, zabeležili šest pobeda i po jedan remi i poraz. Usledio je odlazak u Brazil, gde su bila dogovorena još tri meča. Nakon prve dve pobede je usledio poraz i to od Brazilerosa, ekipe koja je bila sastavljena od igrača iz Sao Paula i Rio de Žaneira. Ovaj meč se računa kao prva utakmica brazilske fudbalske reprezentacije, kasnijeg petostrukog osvajača svetskog prvenstva!

eksiter-brazil-1914

21. jul 1914. – meč protiv Brazilerosa

Kada je nekoliko meseci kasnije argentinski ambasador u Brazilu (a kasnije predsednik Argentine), general Hulio Roka insistirao na stvaranju zdravog rivalstva između dve selekcije odigravanjem prijateljskih mečeva, ekipu Brazila je u prvoj utakmici Kupa Roka predstavljalo čak 7 igrača koji su savladali Eksiter. Tako je nastala reprezentacija Brazila, ponekad sinomim za fudbal koji je davno nadmašio slavu lokalnog tima iz Engleske.

Eksiter Siti od svog osnivanja igra na istom stadionu. On se zove Sent Džejms park i nije ni sličan onom mnogo poznatijem stadionu istog imena. Kapacitet je 8.500, od čega su 2.500 sedeća mesta. Pre nego što je na ovom terenu izgrađen stadion, površina se koristila za gajenje stoke. Stouk i Reding su u početnim Eksiterovim sezonama u FA kupu odbijali da gostuju na stadionu jer je bio premalih dimenzija. Kada je Dik Pim, jedan od najbitnijih igrača u klupskoj istoriji prodat, od dobijenog novca je teren proširen na istok i dobio današnje dimenzije. Najveća zabeležena poseta je 20.000 ljudi i to sa meča od pre skoro 90 godina, kada je u revanšu treće runde FA kupa gostovao Sanderlend, koji je na tom meču i slavio rezultatom 4:2. Engleska mlada ženska reprezentacija je jednom ugostila protivnice iz Francuske na ovom stadionu dok su 2008. reprezentacija Velsa i C reprezentacija Engleske odigrale prijateljski meč.

eksiter-siti

Eksiter Siti, Sent Džejms Park

Eksiter nema velike trofeje u klupskom muzeju ali ima tri FA kup sezone kojima može da se pohvali. Pored već pomenute 1931. godine kada su postavili rekord po broju gledalaca na meču sa Sanderlendom tu su i sezone 1980/81 i 2004/05. Sezonu 1980/81 su započeli laganom pobedom na Lederhedom na svom terenu da bi onda uspedila dva gostovanja, Milvolu i Mejdston Junajtedu, koja su Grci takođe rešili u svoju korist. Naredne dve runde su bile vrlo slične, na gostovanjima Lesteru i Njukaslu su odigrali 1:1 da bi posao završavali na svom Sent Džejms parku. Ovaj odličan niz je prekinuo Totenhem, pobedom 2:0 u četvrtfinalu.

Finansijski problemi u klubu su počeli sredinom devedesetih i dugo su ometali normalan rad. Ispadanje, povratak, navijačko udruženje koje preuzima klub i još mnogo stvari su svoj epilog dobili na Old Trafordu 8. januara 2005. To je možda i najbitnija utakmica u istoriji kluba koji bi se verovatno ugasio da nije bilo te finansijske injekcije. Nakon tri lakša meča u FA kup je izvučen Mančester Junajted. Naravno, gostovanje na takvom stadionu je uvek dobra prilika za male timove da napune kasu. Eksiter je uspeo da izbori 0:0 i revanš na svom stadionu. U tom prvom meču su za Junajted, pored ostalih, igrali Hauard, Fil Nevil, Pike, Ronaldo, Skols, Đemba-Đemba… Revanš je završen pobedom gostiju iz Mančestera, strelci su bili Ronaldo i Runi a u timu u bili i Gigs, Geri Nevil i O’Šej. Ovaj dvomeč je Eksiteru doneo oko million funti koje su pored redovnih troškova kluba u problemima potrošene i na renoviranje stadiona.

Eksiter trenutno ima trenera sa drugim najdužim stažom u engleskom fudbalu. Samo je Arsen Venger duže na klupi jednog tima od Pola Tizdejla, čoveka koji je 2006. preuzeo Eksiter Siti. Tizdejla je preporučio rad na Univerzitetu Bat, kada je ta ekipa postal prvi Univerzitet nakon 1881. koji je stigao do prve runde FA kupa, nakon četiri runde kvalifikacija. Već u prvoj sezoni su došli uspesi. Eksiter se tada takmičio u Konferenciji a na kraju sezonu su po prvi put išli na Vembli. Igrali su finale za ulazak u Ligu 2 ali je Morkamb bio bolji. Tizdjel je u drugoj sezoni ispunio ono zbog čega je doveden. Nakon dobrih igara tokom cele sezone u polufinalu plej-ofa je pobeđen lokalni rival Torki a u finalu je, pred 42.000 gledalaca, savladan Kembridž. Posle nekoliko sezona pauze, Eksiter se vratio u četvrti rang.

Nakon što su se vratili u ligu kojoj su po svemu pripadali, Tizdejl nije želeo da stane. Već u prvoj sezoni je izborio plasma u Ligu 1, završivši debitantsku sezonu na drugoj poziciji. Eksiter drži jedan ne baš slavan rekord, oni su tim sa najviše trećeligaških sezona a da nikada nisu igrali u prvom ili drugom rangu fudbala. Tokom sezone 2010/11 Eksiter je izjednačio svoj najbolji plasma u istoriji, završili su na osmoj poziciji u trećoj ligi a tokom meča poslednjeg kola protiv Šefild Vendzdeja je debitovao i Pol. Uveo je sam sebe u igru, desetak godina nakon završetka igračke karijere i zajedno sa svojim igračima proslavio je pobedu. Iako je tada delovalo da je igračka karijera gotova, Tizdejl se registrovao još jednom, na početku sezone 20014/15, kada je klub imao mnogo problema sa povređenim igračima. Godinama važi za jednog od trenera sa najboljim modnim stilom pa ga često možemo videti kako mečeve vodi u odelu i sa šeširom. Rođen je na Malti, u gradu Valeta, gde je njegov otac bio britanski vojnik.

pol-tizdejl

Bolest koja je naterala Tizdejla da se vrati iz penzije po drugi put je virus pokupljen u Brazilu, tokom turneje koja je obeležavala sto godina od one avanture koja je u ovom tekstu već detaljno predstavljena. Ovoga puta su odigrali tri meča u Brazilu, od kojih i jedan protiv Fluminenseovog mladog tima. Tokom jula 2014. su se igrači prisećali fudbalskih početaka a nije bilo boljeg mesta za to. Svetsko prvenstvo je igrano u isto vreme a Eksiter je remizirao (0:0) sa U-23 timom svog bratskog kluba.

Prethodna sezona je bila veoma čudna. Eksiter je otvorio sezonu sa tri poraza a do prvog oktobra su stvari bile još lošije. Imali su tri pobede i osam izgubljenih u prvih 11 ligaških utakmica u sezoni. Zauzimali su 23. poziciju na tabeli! I onda se sve promenilo. Vezali su 12 mečeva bez poraza, od čega čak 10 pobeda i prebacil isebe u gornji deo tabele. Tamo su ostali sve do kraja prvenstva, zauzeli su petu poziciju i plasirali se u plej-of. U velikom finalu ih je savladao Blekpul ali ne brinite, znamo da će se Grci i sledeće sezone boriti za ulazak.

Najpoznatiji igrači koji su nosili dres Eksitera su, pored pomenutog Pima, Klif Bastin koji je karijeru gradio u Arsenalu a po kojem se zove jedna od tribina na stadionu u Eksiteru, Džordž Frend koji je član Midlzbroa, Met Grims za čiji je rekordan transfer Svonsi platio oko dva miliona evra, Din Moksi koji je sa Kristal Palasom igrao Premijer ligu a trenutno je u Boltonu ali i Džordž Rider, čovek za koga mnogi od nas nikada nisu čuli. Rider je nakon fudbalske karijere postao sudija i sudio je finale Svetskog prvenstva između Urugvaja i Brazila 1950. na stadionu Marakana, pred 200.000 gledalaca!

Adam Stensfild, jedan od momaka koji su bili najzaslužniji za dve uzastopne promocije Eksitera je preminuo 2010. samo nekoliko meseci nakon što mu je dijagnostifikovan rak debelog creva. Sezona u kojoj je Eksiter igrao Ligu 1 je bila njegova prva u tom rangu takmičenja i počeo je odlično, sa sedam postignutih golova na 27 mečeva. Klub je povukao broj 9 iz upotrebe, u čast ovog fudbalera i narednih devet sezona taj dres niko neće nositi.

Dres preko celih tribina i aplauzi u 7. i 9.minutu - te brojeve je nosio Stensfild

Navijači Torkija za svog najvećeg rivala navode Eksiter, pre svega zbog udaljenosti koja je u nekim ranijim vremenima značila i mnogo međusobnih susreta ova dva tima. Ipak, navijači Eksitera za svoje najveće rivale smatraju tim Plimuta, ekipu koja je uspešnija i popularnija. Duel ova dva tima se naziva Vest Kauntri derbi i u njemu je poslednjih godina Plimut imao više uspeha. Ova rivalstva nisu onakva na kakva smo navikli, Torki i Eksiter su se međusobno pomagali tokom finansijskih problema u prethodnih decenijama i tako, na sreću, izbegli bankrote.

I sada, ono što verovatno sve vas zbunjuje tokom celog teksta. Odakle Grci na jugu Engleske? Ne znamo. Postoji nekoliko teorija i nijedna nije prihvaćena kao skroz tačna. Od toga da su lokalni momci Sent Sidvela dali sami sebi takav nadimak, preko toga da su im drugi dali takav nadimak i ideje da okolina grada Eksitera podseća na neke opise iz Homerovih dela pa sve do prilično čudne teorije da to ustvari nije ‘’Grecians’’ već nešto na jako čudnom velškom jeziku što je tokom godina pogrešno transkriptovano i sada izgubilo svoje pravo značenje.

Jedan od najpoznatijih navijača Eksitera je Kris Martin, frontmen Koldpleja koji je rođen u ovom gradu.

Elem, igrači i navijači Eksitera nemaju problem sa tim što ih svi nazivaju Grcima. Pošto je već preko deceniju na klupi ovog kluba, takav problem nema ni Pol Tizdejl, čovek koji želi da ih još jednom uvede u treći rang engleskog fudbala!

 

tekst: Dušan Đuka Ninković

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

Leave a Reply