Dagenam i Redbridž – londonski Bodeži

Ono što nas posebno oduševljava u vezi engleskog fudbala jeste strast sa kojom se najvažnija sporedna stvar na svetu prati čak i daleko van profesionalnog nivoa takmičenja. Koliko vas je samo čulo za Blajt Spartanse? Junajted iz Mančestera? Hereford? Odnedavno i AFK Fajld? Sve su to timovi koji svoje mesto pod Suncem traže u blatu niželigaškog fudbala. Naravno, jasno vam je da termin blato koristimo samo kao metaforu s obzirom da se ni u osmom rangu engleskog fudbala ne mogu naći oranice koje krase prvoligaške terene na Balkanu. U centru naše priče je i ovoga puta jedan klub van Fudbalske lige, mada se u njoj nalazio dugi niz godina. Na vaš zahtev – Dagenam i Redbridž.

Džejmi Kjureton je takođe nastupao za Bodeže

Verovatno prvo što vam za oko zapadne kada zapazite klub sa neobičnim znakom “&” u imenu pa odlučite da konsultujete Vikipediju ne bi li saznali nešto više o njemu, jeste da je osnovan 1992. godine što ga čini mlađim od velikog dela preko 36 000 pratilaca našeg rada (i sam autor ovog teksta je rođen te godine). No, stvari nisu uvek kakve deluju na prvi pogled. Iako je klub koji se danas takmiči u Konferenciji (5. liga) zvanično nastao pre samo 25 godina, njegova istorija seže daleko u prošlost i nosi obeležja nekoliko ugašenih klubova koji su dugo branili čast lokalnih naselja na teritoriji opštine London. Iz samog naziva današnjeg kluba možemo zaključiti da je nastao spajanjem Dagenama i Redbridža (tačnije Redbridž Foresta) ali to ne znači da su samo ova dva tima zaslužna za njegovo postojanje. Prvopomenuti, a ujedno i stariji Dagenam, nastao je 1949. godine i tokom 43 godine postojanja takmičio se u nižim rangovima gde je povremeno uspevao da osvoji poneki trofej, među kojima se apsolutno ističe pehar pobednika FA Trofeja, kup takmičenja za timove ispod četvrtog ranga. Mlađi brat, Redbridž Forest, postojao je svega 13 godina i nije zabeležio neki značajan rezultat. Ali za bogatu istoriju koja se danas može donekle pripisati Dag & Redu zaslužni su i lokalni Ilford, Lejtonstoun i Voltamstou, takođe niželigaški klubovi koji su međusobno osvojili dvocifren broj trofeja, barem na lokalnom nivou. Ova tri tima spojila su se krajem 70ih godina prošlog veka i osnovala Redbridž Forest, ali se posle trinaest sezona taj klub odlučio za fuziju sa komšijskim Dagenamom (sa kojim je delio i stadion) kako bi ovaj deo Londona dobio klub koji će konačno biti u stanju da privuče pristojan broj ljudi na tribine, i ostvari neki zapažen uspeh i u profesionalnom rangu engleskog fudbala.

Viktroija Roud, kapacitet 6 000 mesta

Ipak, na taj uspeh čekalo se čak 15 godina, čisto da bi se potvrdila čuvena teza da ništa ne može preko noći. Dag & Red je preuzeo mesto Redbridža u Konferenciji i u njoj se takmičio do 1996. i ispadanja u Istmijan ligu, iako je start bio više nego dobar pošto je u sezoni 1992/93 osvojeno treće mesto, uz odličan nastup u FA Kupu u kom su tesno ispali od Lejton Orijenta nakon što su prošli sve kvalifikacione runde. Glavno lice iza početnih uspeha bio je menadžer Džon Stil, ali nakon što je dobio više nego primamljivu ponudu Piterboro Junajteda, odlučio je da digne sidro, a pošto nevolja nikada ne dolazi sama ubrzo je londonsku ekipu potresao i unutrašnji skandal nakon što je jedan član upravnog odbora nelegalno izvukao preko pola miliona funti iz kluba, ostavivši ga na rubu bankrota. Crveno-plavima je trebalo dugo vremena da se od toga oporave, i na proleće 1996. su ispali u šesti rang. No, kada je na čelo kluba seo iskusni Ted Hardi, čovek koji je 16 godina ranije osvojio FA Trofej sa “starim” Dagenamom, stvari su krenule na bolje. Iako nije uspeo da vrati klub u Konferenciju, ekipa je za tri sezone ostvarila isto toliko plasmana u top 4 i postavila temelj za buduće uspehe. Već naredne godine tim se vratio u Konferenciju nakon fenomenalne sezone u kojoj su osvojili 101 bod, uz neverovatan skor od 22 pobede i jednog remija na svom Viktorija Roudu! Da se kontinuitet u radu isplati potvrdilo se već naredne godine, jer je menadžer Geri Hil doveo ekipu do visokog trećeg mesta, i pritom napravio zavidan uspeh u FA Kupu u kome je izbacio Linkoln Siti, a zatim bio na par minuta od eliminisanja moćnog Čarltona, ali su se Ediksi izvukli, izborili revanš u komšijskom Dagenamu, i pobedili sa tesnih 1-0 nakon produžetaka. Uprkos ispadanju, crveno-plavi su imali mnogo razloga za ponos jer su ispali od ekipe čak četiri ranga iznad tek nakon 210 minuta fudbala!

Dajte mi samo hleba i ovakvih tribina

Vremena za tugovanje nije ni bilo, jer je ekipu već čekao novi napad na plasman u Fudbalsku ligu. Ispostavilo se da će sezona 2001/02 biti trka u dvoje sa Boston Junajtedom, i da će londonska četa tu trku izgubiti u neverovatnom foto finišu, isključivo zahvaljujući slabijoj gol razlici! Istini za volju, Boston je imao značajno bolju gol razliku (+42 naspram +23) ali je Dag & Red dobio oba međusobna duela (2-1 i 1-0) tako da su junaci naše priče imali mnogo razloga za tugovanje. Tuga se, pak, pretvorila u bes kada su se pojavile osnovane sumnje da je novi šampion Konferencije bio u centru malverzacija oko premiranja svojih igrača. Slučaj je došao i do suda, Boston je proglašen krivim, ali je kažnjen tako što su mu oduzeta četiri boda za sezonu 2002/03, a ne za onu u kojoj su osvojili titulu. Možda su na terenu bili bolji tokom 42 utakmice, ali se stiče utisak da bi bilo pravedno da je kazna primenjena na sezonu u kojoj su prekršili pravila. Bilo kako bilo, Junajted je postao novi član Fudbalske lige, a Dag & Red ponovo morao ispočetka. Bar jednako težak udarac sačekao ih je kroz godinu dana. Nakon turbulentne i teške sezone u kojoj su se jedva dokopali 5. mesta, poslednjeg koje vodi u plej-of, prošli su viceprvaka Morekamb nakon trilera u penal seriji i tako zakazali duel sa Donkasterom u finalu. Pred oko 13 000 navijača na Britanija stadionu u Stouku, gubili su 2-0 na isteku sat vremena igre, ali su uspeli da se vrate, izjednače na 2-2 i izbore produžetke. I taman kada se činilo da će uspeti da prelome meč na svoju stranu, vezista Roversa Frensis Tirni postigao je pogodak i odveo svoj tim u Ligu 2 zahvaljujući pravilu zlatnog gola. Iste sezone zabeležen je još jedan sjajan rezultat u FA Kupu nakon što je eliminisan trećeligaški Plimut, a zatim pred TV kamerama uknjižen poraz u nadoknadi vremena od drugoligaškog Noriča.

Stari grb kluba zamenjen je novim sa Bodežima

Na kraju te sezone Geri Hil je napustio klub, a na kormilo se vratio Džon Stil sa zadatkom da rekonstruiše i podmladi ekipu kako bi se ona kroz par sezona ponovo borila za najviši plasman. Na taj plasman čekalo se do sezone 2006/07 i dominantnog nastupa u kojem je osvojeno 95 bodova, čak 14 više od najbližih pratilaca. Tim je do promocije vodio prvi među jednakima, napadač Pol Benson koji je te sezone zabio 30 golova u svim takmičenjima. Plasman u Fudbalsku ligu značio je i napuštanje FA Trofeja i okretanja Liga kupu, u kom je ekipa ipak ispala na samom startu, od iskusnijeg Lutona. Ali u Ligi 2 obezbeđen je ostanak na najmanje još jednu sezonu nakon što je ekipa osvojila 20. mesto, drugo iznad crte. Klub je nastavio da raste i nameravao da dogodine osigura opstanak mnogo ranije, a očekivanja su i daleko premašena, s obzirom da je u poslednje kolo sezone 2008/09 ekipa ušla sa šansama da se domogne mesta u plej-ofu. Ono im je, ipak, izmaklo s obzirom da su poraženi od Šruzberija sa 2-1. Ali razloga za ponos je ipak bilo jer je ekipa osvojila 8. mesto u tek drugoj sezoni u profesionalnom fudbalu, i pritom postigla najviše golova od svih ekipa – 77 (poređenja radi, šampion Brentford je zabio 12 manje – 65). Iako je na leto 2009. nekoliko bitnih igrača napustilo klub (biće vam poznato ime Solomona Taivoa), Džon Stil je znao šta radi i već imao plan da popuni rupe sa pouzdanim licima iz nižih rangova. Dag & Red nije izgubio svoj sjaj i ekipa je nastavila da igra sjajno i da raste. Ovoga puta nisu bili toliko efikasni, ali su igrali taktičnije, zrelije, mudrije, i ovoga puta – ušunjali se na to 7. mesto i dobili šansu da kroz baraž traže svoje mesto u trećem rangu. A tamo su napravili pravu demonstraciju sile poniziviši Morekamb sa 6-0 pre tesnog poraza u revijalnoj revanš utakmici (1-2). U finalu ih je čekao odlični Roteram koji je imao jednu od najboljih odbrana u ligi i nije primio gol u dva polufinalna meča sa Alderšotom.

Pol Benson

Ali bez obzira na to, londonski crveno-plavi su im zabili tri komada, primili jedan manje, i ostvarili fenomenalan, istorijski uspeh plasmanom u treći rang engleskog fudbala! I ponovo je Pol Benson bio jedan od odlučujućih faktora, kao tri godine ranije kada je uveo svoj tim u društvo profi klubova Engleske. Da li je tu malom londonskom klubu sa oko 5 000 navijača u proseku bilo mesto? Zašto da ne, ako to i pokažu na terenu. A nisu uspeli. Treća liga je za njih bila prevelik zalogaj, pogotovu nakon što je legendarni Benson prešao u Čarlton odlučivši da napravi korak dalje u svojoj karijeri. Iako je Dag & Red do poslednjeg kola držao konce svoje sudbine, poraz u Piterborou značio je da se vraćaju među četvrtoligaše. Da stvari postanu još gore, na leto 2011. ekipu su napustili i Deni Grin i Roman Vinselot, dok je dugogodišnji čuvar mreže Toni Roberts odlučio da okači kopačke o klin. Iako je tim solidno ušao u sezonu, usledio je katastrofalan niz od jedne pobede u čak 16 utakmica i na ulazu u poslednja dva meseca sezone crveno-plavi su bili zakucani za dno tabele i izgledalo je da se vraćaju među non-league klubove. Ipak, zbili su redove, čvrsto rešeni da produže snove na još bar jednu sezonu i uz skor 5-4-1 obezbedili opstanak skokom na 19. mesto. Nakon skoro decenije rukovođenja timom, Džon Stil se odlučio na odlazak, mada nije bio dugog maha jer se na klupu svoje ekipe vratio posle nepune tri godine.

dzon-stil

Ćaća u Dagenamu – Džon Stil

Stil je tokom svoje karijere lansirao mnogo igrača iz nižih liga, među kojima su i Dvajt Gejl, Marlon King, Kreg Makal-Smit i naravno, Pol Benson. Dag&Red je na krilima upravo Dvajta Gejla uspeo da izbegne borbu za opstanak, ali je nakon odlaska pomenutog igrača upao u krizu iz koje se jedva izvukao, spasivši živu glavu na samom zatvaranju sezone. Naredne sezone Vejn Burnet je istalirao svoj ofanzivni stil igre i predvodio ekipu do visokog, 9. mesta na tabeli, ali je sve puklo kao mehur od sapunice za nekoliko meseci i crveno-plavi su se ponovo našli u borbi za opstanak. Tada se u klub vratio Stil, ali bilo je kasno, klub je već bio na ivici ponora i ništa ga nije moglo spasti.

Detalj iz prošlogodišnjeg FA Kupa sa Vajthoukom

U sezoni koja je upravo na izmaku Dag & Red posle 10 godina ponovo nastupa u petom rangu, i izgleda motivisano da se vrati među učesnike Fudbalske lige. Završili su na 4. mestu i uoči poslednjeg kola je jasno da će se u plej-ofu ukrstiti sa Forest Grin Roversima. U klub se letos vratio i legendarni Pol Benson, u 38. godini života, i deluje da je londonski klub spreman i motivisan da se vrati tamo gde su svi lokalni klubovi i njegove preteče želeli da budu pre 1992. godine – u društvu učesnika Fudbalske lige.

Nikola Kelović

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone

Leave a Reply