Blajt Spartans – Ovo je Spartaaaaa(ns)!

Najverniji fanovi engleskog fudbala, pogotovo oni koji su istovremeno i fanovi popularne ’Football manager’  franšize, sigurno su zapazili niželigaški klub koji se od svih ostalih izdvaja po interesantnom i, za britanske standarde, neuobičajenom imenu. Radi se o trenutnom članu sedme lige – Blajt Spartansu.

S obzirom da i ja često provodim sate za kompjuterom u pokušaju da se makar virtuelno dokažem u trenerskim vodama, a i da sam ljubitelj engleskih nižih liga, davno sam zapazio klub koji vam zaista mora na neki način prirasti srcu čim ga zapazite. Budimo realni, u moru različitih Nantviča, Herogejta, Darforda i drugih klubova sa tipičnim engleskim imenima i grbovima, ime i logo Blajt Spartansa vidno odudara i odiše nekim ratničkim duhom. Logično, znajući ko su bili Spartanci.

Interesantno je da su se istom logikom vodili i osnivači kluba, kada su daleke 1899. godine osnovali tim pod istim nazivom koji nosi i danas. Čovek koji stoji iza čitave ideje zove se Fred Stoker, i pošteno je reći da nema nikakve veze sa fudbalom, pa je u čitavu priču ušao kao fizičar, i ljubitelj istorije. Njegova ideja bila je da tim nosi ime po najborbenijim grčkim ratnicima, poznatim po svojoj čvrstoj disciplini i posvećenosti, kako bi spartanski duh zaživeo i na fudbalskom terenu. I ma koliko da ta ideja u sebi nosi neku dečačku, sanjarsku, nerealnu crtu, ono što se u 116-ogodišnjoj istoriji ovog kluba iz najsevernijeg dela Engleske desilo na neki način nam govori da je ideja u određenom obliku zaista zaživela i u praksi.

Blajt je gradić na severo-istoku Engleske, ima 37 hiljada stanovnika a najbliži veći grad je Njukasl udaljen 20 kilometara. U engleskim okvirima,  Spartansi su poznati po svojim nastupima u FA Kupu. Zeleno-beli su u svojoj istoriji igrali u najmasovnijem engleskom takmičenju preko pedeset puta, i u nekoliko navrata uspešno odolevali moćnijima od sebe. Kao što fudbalski romantici vole da kažu – na terenu ne igra ni novac ni ime, već 11 ljudi u jednim bojama protiv 11 ljudi u drugim bojama. A kada treba da se pokaže prkos i odbije da se položi oružje, nema boljih fudbalera od Spartansa. Kao što su Spartanci odbili da polože oružje pred nadmoćnom persijskom vojskom, tako su i fudbaleri Blajt Spartansa mnogo puta odbili da priznaju poraz  pre nego što lopta krene s centra i preuzmu ulogu statista.

Termopilska bitka za ovaj klub održana je u sezoni 1977/78. Tada su članovi osmog ranga takmičenja priredili senzaciju već u drugoj rundi, nakon što su u prvoj eliminisali kolege niželigaše, Bursgo. Protivnik je bio trećeligaš Česterfild, koji je na Kroft Parku morao da položi oružje pred borbenim momcima u zeleno-belim dresovima. Rezultat je bio  1-0 u korist domaćina. Treća runda nije donela atraktivnog protivnika, već još jednog člana nižih liga – Enfild. Tu prepreku Spartansi su lako preskočili. A onda je u četvrtoj rundi pred njima bio najveći izazov, meč protiv drugoligaša Stouka, koji je te sezone igrao povratničku sezonu u Drugoj diviziji, nakon ispadanja iz najvišeg ranga. Crveno-beli su šest sezona ranije osvojili Liga kup, i već videli sebe u petoj rundi gde bi ih najverovatnije čekao Njukasl, koji je takođe imao lak posao, barem na papiru, jer im je protivnik bio Reksam.

Gosti, iako apsolutni autsajderi, uspeli su da dođu do ranog vođstva, kada je Džonson zatresao mrežu posle kornera. Međutim, kako je počelo drugo poluvreme, iskusniji i kvalitetniji domaći tim brzo je stigao do dva gola i preokrenuo rezultat u svoju korist. Kada se činilo da je sve gotovo, nekoliko minuta pred nadoknadu, Stiv Karni je pokupio ničiju loptu nakon odbitka i zakucao je u mrežu za veliku radost nekoliko stotina gostujućih navijača koji su se spustili sa severa zemlje kako bi podržali svoj tim. U tim trenucima verovatno nije postojao nijedan navijač Spartansa koji ne bi prihvatio remi, samim tim i revanš za nekoliko dana na domaćem terenu, ali bi taj navijač pogrešio, jer su gosti u nadoknadi vremena iz slobodnog udarca došli do trećeg gola i velike pobede, najveće u istoriji kluba.

Međutim, šokantna pobeda Reksama nad velikim Njukaslom uskratila je igračima Blajta priliku da igraju na legendarnom Sent Džejms Parku. Bez obzira na to, Spartansi su postali miljenici svih neutralnih i nepristrasnih ljubitelja fudbala širom zemlje. Imali su simpatično ime, neobične dresove, i borbeni duh koji im je prvi put u istoriji doneo jedan zaista veliki rezultat. Na sve to imali su i podršku navijača većih klubova sa severa zemlje – Njukasla, Sanderlenda, Midlzbroa…

A u Reksamu…gosti su postavili blok i čekali svoju šansu da zaprete iz kontranapada. Jednu takvu šansu dočekao je Džonson, presekao povratni pas i iz prve proturio loptu golmanu kroz noge, za oduševljenje nekoliko hiljada gostujućih navijača. Kako je meč odmicao, a Spartansi držali vođstvo u svojim rukama, činilo se da je četvrtfinale nadomak ruke. Međutim, u poslednjim trenucima utakmice, Reksam je pritiskao, sudija im je poklonio korner, zatim i šansu da ga izvedu nekoliko puta, pod izgovorom da korner zastavica nije dobro nameštena. Nizali su se korneri dok domaćin konačno nije izjednačio, i nepravedno stigao do šanse za popravni. Ma koliko su Spartansi bili srećni što će na svom terenu tražiti šansu za prolaz u četvrtfinale – i okršaj sa velikim Arsenalom, gorak ukus je ostao jer je nepravda oduzela prolaz dalje u prvom meču.

Ogromno, nezapamćeno interesovanje za revanš meč ipak je pružilo igračima Blajta šansu da zaigraju na velikom Sent Džejms Parku. Naime, policija je procenila da Kroft Park ne može da ispuni bezbednosne zahteve i naložila da se meč igra na stadionu u obližnjem Njukaslu. Preko 40,000 ljudi našlo se na stadionu Njukasl Junajteda, i pošteno je reći da je preko 90% bilo uz simpatične autsajdere u zeleno-beloj opremi. Svi su želeli da se neverovatna priča nastavi, i da za nekoliko nedelja Sent Džejms Park ponovo dočeka Spartanse, ovoga puta protiv moćnog Arsenala. Želja je, međutim, bila jača od volje. Reksam je već posle 20 minuta imao dva gola prednosti, a domaćin je do kraja uspeo samo da smanji na 2-1, ne i da poravna rezultat i ispiše novu stranicu ove fudbalske bajke.

Za utehu svi igrači su dobili vaučere od 350 funti u lokalnoj prodavnci nameštaja a njihov napadač i najbolji igrač Alan Šolder je prešao u slavni Njukasl Junajted za 20,000 funti!

Nijedan klub van Fudbalske lige više nije stigao tako daleko u FA Kupu, a Spartansi su pokupili simpatije čitave engleske javnosti. Ipak, osećaj nepravde i danas izjeda aktere prvog meča sa Reksamom. Teri Džonson, strelac vodećeg gola u pomenutoj utakmici, i danas često ode na utakmicu svog tima, ali priznaje da nikada neće moći da zaboravi šta se desilo pre skoro 40 godina, i da će uvek žaliti što njegova ekipa nije dobila šansu da se pošteno bori sa Arsenalom za senzacionalnu pobedu i prolaz u polufinale najmasovnijeg takmičenja na Ostrvu. Uspeh iz 1977/78 Spartansi više nikada nisu ponovili, ali su odigrali još nekoliko velikih utakmica.

U sezoni, 2014/15, Spartansi su nakon uspešnih kvalifikacija preskočili i prve dve prepreke u FA Kupu, eliminisavši Altrinčem i Hartlpul, zakazavši pritom duel sa članom Čempionšipa, Birmingemom. I nakon fenomenalnom prvog poluvremena, domaći su vodili sa 2-0, ljubitelji fudbala širom sveta su ponovo bili uz TV ekrane i kompjutere i s nestrpljenjem iščekivali novi veliki rezultat simpatične ekipe sa severa zemlje. Priča se i da je legendarni Luiš Figo za vreme utakmice zapratio zvaničan profil Blajt Spartansa na Tviteru. Međutim, euforija je brzo splasnula, Birmingem je za sedam minuta postigao tri gola i okončao još jedno veliko putovanje zeleno-belih.

Osim po sjajnim rezultatima u FA Kupu, Blajt Spartansi poznati su i po još jednom velikom uspehu, koji je pre nekoliko godina ipak okončan. Od osnivanja, 1899. godine, pa do sezone 2011/12, ovaj klub nikada nije ispao u niži rang. Fantastičnih 113 godina navijači Spartansa nisu osetili kako je ispasti iz lige, mada se nisu često radovali ni promocijama u viši rang. Bez obzira na to, simpatični klub sa severa nastavlja da skuplja simptije širom sveta, a ljubitelji fudbala svake sezone gaje nadu da će britanske Spartance ponovo videti na TV-u dok prkosno odolevaju moćnijima od sebe.

 

 

tekst napisao: Nikola Kelović

https://belgradewanderer.wordpress.com/