Barnli FC – vino i čokolada

Jedan od 12 osnivača prve profesionalne fudbalske lige na svetu 1888. godine bio je i Barnli FC. Klub je nastao 1882. godine kao Barnli Rovers FC iz ragbi kluba, a već naredne godine su promenili ime u sadašnje i prešli na svoj “Turf Mur“ na kojem igraju i danas.

Klub je prvih godina konstantno menjao boje (najčešće su bili plavi i beli) sve do 1910. godine kada su uzeli sadašnje boje po ugledu na najbolji tim tih godina na ostrvu – Aston Vilu. Tada su i stekli nadimak   “Klaretsi“ (Roze – vrsta vina) koji sugeriše na boju dresova. Tim potezom uprava je želela da motiviše igrače i podstakne na uspeh. U tome su i uspeli jer se klub odmah vratio u prvu ligu, a 1914. Barnli FC osvaja svoj prvi trofej, i do sada jedini u FA Kupu, pobedivši Liverpul u finalu sa 1-0. Ovo finale kupa upamćeno je i po tome što je po prvi put “Kralj Džordž Peti“ predao trofej kapitenu pobedničke ekipe ali i po pogešno ugraviranom natpisu na trofeju koji je i danas izložen na stadionu Barnlija.

Drugi trofej Barnlija, a prva ligaška titula, došao je u sezoni 1920-21. Iako su izgubili prve 3 utakmice uspeli su da povežu sledećih 30 bez poraza što je bio rekord u jednoj sezoni, rekord koji je stajao čak 83 godine sve do Arsenalovih “nepobedivih“ 2004. godine.

Zlatne godine ovog kluba bile su 50-e i početak 60-ih prošlog veka. Tim u 50-im godinama se formirao oko tandema veznih igrača Džimi Adamsona i Džimi Meklroja (po kome je nazvana novoizgrađena tribina u 90-im) i ovaj dvojac je bio kičma šampionskog tima koji je vodio bivši igrač Barnlija Heri Pots u sezoni 1959-60. Potsovo ime danas nosi ulica koja vodi do Turf Mura. Naredne sezone su stigli i do četrvt-finala Kupa Šampiona gde su ispali od Hamburger SV-a. U sezoni 1966-67 su bili u četvrt-finalu Kupa Sajamskih Gradova (preteča Kupa UEFA ili Evropa Lige danas) gde su ispali od Ajntraht Frankfurta.

Najlošile godine klub proživljava od 1976. do 1987. kada su najviše boravili u trećem rangu takmičenja, a 1987. su dotakli dno u četvrtoj ligi i skoro ispali u konferenciju. Ipak tokom 90-ih klub se stabilizuje, dograđuje se i jedna tribina na Turf Muru i u novi milenijum klub ulazi kao stabilan član Čempionšipa.

U novembru 2007. na mesto menadžera dovode Ovena Kojla iz škotskog St. Džonstona. Kojl diže klub na viši nivo i u svojoj prvoj celoj sezoni završava 5. u ligi što je bio najveći ligaški plasman Barnlija od 1976. Kroz “plej of“ za “Premier Ligu“ Barnli prvo izbacuje Riding 3-0 (u dve utakmice) da bi u finalu na Vembliju pobedili Šefild Junajted sa 1-0 i plasirali se u najjače englesko takmičenje posle 33 godine izostanka. U Premier Ligi su se zadržali samo jednu sezonu iako su imali nezaboravnih pobeda kući protiv Mančester Junajteda, Evertona i Totenhem Hotspura. Ključni trenutak je bio kada ih je Oven Kojl napustio u januaru da bi se priključio Bolton Wonderersima za koje je nastupao i kao igrač.

Na listi od 92 kluba sa najviše rivala  Barnli zauzima drugo mesto, čak 3 tima smatraju ih za najveće rivale – Blekburn Rovers, Halifaks Taun i Stokport Kaunti, a Preston Nort End, Ročdejl i Blekpul ih smatraju za druge najveće rivale. U Barnliju smatraju Blekburn Rovers za svoje najveće rivale i njihov derbi se naziva “Derbi Istočnog Lankašira“. Preston Nort End je uvek bio drugi najveći rival Barnliju ali u poslednje vreme tu je i Bolton Wonderers čije se rivalstvo dodatno pojačalo zbog prelaska Ovena Kojla u januaru 2010. godine. U 2012. godini Princ Velsa je potvrdio da je navijač Barnlija.

Klaretse od oktobra 2012. vodi Šon Dajč kojeg ne zovu uzalud Riđi Murinjo. Nakon ispadanja u Čempionšip ostali su uz svog menadžera i to im se isplatilo jer su se ekspresno vratili u Premijer Ligu i po prvi put uspeli da prežive tu prvu sezonu. Ove sezone igraju svoju drugu u nizu u PL i ponovo će se boriti za goli život.

Srećno Klaretsi i mi ćemo popiti po neki roze u vaše ime.