Razgovor sa Mitrom putem telefonskog prijemnika
Braćo draga, nedavno smo se čuli sa Aleksandrom Mitrovićem i sve ste to mogli da čitate na našim fejsbucima i instagramima, pa hajde da ceo razgovor objedinimo u jedan post i damo vam ga ovde.
Mitar je obećao da se čujemo u nekom lajvu kad se malo zarola sezona u Engleskoj.
Evo kako je izgledao naš polučasovni razgovor.
Ćao Mitre, kako si ? Kako provodiš dane u karantinu?
Ćao brate, evo kod kuće sa decom, karantin.
Buđenje, doručak, odradim dobar trening, ručak, pa sa decom ceo dan u dvorištu.
Uveče možda isto trening, večera. Ništa posebno.
Imam kući malu teratanu, radi se po nekom programu koji smo dobili. Odem da istrčim u park koji je u blizini, ovde je dozvoljeno izaći 1x dnevno.
Da li imaš da nam preporučiš neki film,, seriju, knjigu…šta god radiš u karantinu?
Svašta sam gledao, posebno u prvim danima kada je ovo stanje počelo.
Sada slabo, nisam upalio TV već 2 dana.
Poslednje što sam gledao je La Casa de Papel, poslednja sezona koja je izašla skoro.
Žena i ja volimo naše serije, gledamo ’Južni vetar’.
To je to, ništa specijalno.
Nakon jedne sezone u Partizanu otišao si u Anderleht, rekao bih da ne postoji bolji klub i liga za mladog napadača? Kakva je klub? Organizacija, trening centar…?
Pa jeste. Bilo je tu i drugih opcija ali smo otac i ja insistirali da to bude Anderleht jer je to klub koji mi je garantovao da ću igrati što mi je bilo i najbitnije.
Gigantski klub, jedan od najboljih na svetu za mlade igrače. Pogledajte samo koje igrače su oni izbacili i koliko ulažu u akademiju. Baš sam se pronašao tamo i bilo je prelepo.
Klub je fenomenalno organizovan, izgleda kao svemirski brod! Od terena, svlačionica, teretane, bazena, saune…imaš sve što ti treba.
Svako je u karantinu imao poseban jastuk, onaj koji mu najviše odgovara. Kompanija koja se bavi izradom jastuka i dušeka je za svakog igrača posebno pravila da bi igrač najbolje odmorio, eto do te mere se ide u detalje, sve je podređeno igračima.
Luka (Milivojević) i ja kad smo došli, zaposlili su jednu ženu iz Srbije koja je je bila tu za nas za sve što nam je potrebno. Od ishrane, rezervacija u restoranima…naše je bilo samo da se pojavimo. I tako je bilo za sve igrače, ne samo za nas.
Klupski prevoz nam je vozio decu u školu, na treninge.
Strašan klub. Kraljevski.
Od tada se promenio predsednik pa ne znam kako je sada ali u ono vreme je bilo za poželeti.
Njukasl
Svi znaju da si veliki fan Njukasla i pre nego što si prešao u taj klub, kako je to počelo?
Dok sam bio klinac Njukasl je bio jedini strani klub koji sam voleo da pratim, crno-bele boje i Širer kao jedan do najboljih napadača.
Povuklo me je srce da odem tamo, nije sve bilo kako sam zamišljao ali ne kajem se jer sam imao i neke prelepe trenutke.
Svi me i danas tamo vole, čujem se sa dosta ljudi koji su tamo.
Neverovatan klub, tamo svi žive za njega, radnička klasa je srce kluba, uglavnom je tako na severu Engleske.
Kad treba da odem do grada moram da stavim kapu jer je neverovatno koliki su fanatici.
Na svakoj utakmici je pun stadion, 52.000 ljudi, nebitno da li je Premijer liga ili Čempionšip, Čelsi ili Hal. Pratili su nas i na pripremama, uvek je tribina sa Njukaslovim navijačima puna.
Sedim na klupi i čovek na tribini iza mene priča ’Na ovom mestu je sedeo moj deda, pa moj tata i sada ja, a posle mene će da sedi moj sin.’ Neverovatno nešto. Tamo svi imaju sezonske karte, jako je teško doći do karte za jednu utakmicu.
Ljudi kod nas idu u crkvu, u Engleskoj idu na stadion.
Da li si imao priliku da upoznaš Širera?
Nisam, nažalost. Iako je živeo 5-6 kuća od mene, nismo se sreli.
Kako bi opisao derbi sa Sanderlendom? Uspeo si da im daš i gol, čuvena je proslava sa navijačem koja je završila na mnogim špicama…
Recimo da je taj derbi u nivou sa našim, po naboju i tenziji. Pre utakmice ima isto problema među navijačima ali na samoj utakmici ne, to se zna.
Ja sam imao tu sreću da dam gol, i to nakon što Njukasl na 3-4 derbija u nizu nije postigao gol.
Sve posle toga je bio haos. Stadion eksplodirao.
Dolazili su mi navijači nekoliko dana ispred kuće i pevali, nisam mogao da izađem, bukvalno.
Kakav si odnos imao sa Majkom Ešlijem?
Ja sam njega video tek par puta.
Nije on predsednik koji dolazi svaki dan u klub, ima ljude koji to rade a on rukovodi.
Navijači ga ne vole od početka, a i on sam je specifičan, ne zanima ga šta drugi misle, to je njegov klub i to je to.
Od tvog dolaska u Englesku dosta si napredovao i kao igrač i kao ličnost.
Da li bi se vratio u Njukasl i pokazao im tog ’novog’ Mitra?
Pa nikad ne reci nikad, ali u ovom trenutku ne.
Bio sam, video sam, prošao sam. Potrebni su mi novi izazovi.
Fulam
Došao pre svega zahvaljujući Jokanu, i to 2x.
Rekao nam je za tebe da si veliki profesionalac, da gaziš i na treningu!
Ha! Baš smo se čuli pre par dana! Jokan je jedan velik GOSPODIN, možda i naš najbolji trener a pre svega je dobar čovek! On mi je dao šansu da se vratim u život nakon tog nekog tmurnijeg perioda u Njukaslu.
Njemu je trebao napadač kao ja, meni je trebala ekipa kao što je Fulam. On voli otvoren fudbal sa dosta šansi i poseda.
Imamo odličan odnos, mnogo više od trenera i igrača. Pravi prijateljski odnos.
Ispostavilo se da si bio taj tas na vagi za plasman u PL, šta je nedostajalo za bolji rezultat?
Mislim da su prevagu napravili igrači koji su dovedeni. To su sve kvalitetni igrači koji vrede sav taj uložen novac, ali su svi došli iz drugih zemalja, iz drugačijih liga. Njima je bilo potrebno vreme da se prilagode na Englesku koja je mnogo fizički zahtevna za igranje pre svega. Minimum 6 meseci.
Ne postoji utakmica gde ti ne moraš da daš celog sebe, a nije u svim ligama tako.
Tempo, stil, 90 minuta trka i tuča i za to je potrebno vreme da bi se igrač prilagodio.
Posle toga su smenili Jokana koji je ekipu prilagodio na jedan sistem igre gde se igra visoko, napada, dominira, na posed, a došao je Ranijeri koji je totalno drugačiji, mnogo više taktike i defanzive.
Za sve to nam je trebalo vreme a nismo ga imali i to je bio najveći problem.
Šta bi rekao da je najveća razlika izmedju Fulama i Njukasla kao klubova?
Njukasl je mnogo veliki klub, gigant, sve je grandiozno gde god da pogledaš dok je Fulam pravi porodični klub, manji stadion, toplija atmosfera, svi su prisniji i znaju se na tribinama.
To je najveća razlika .
Razlike izmedju Premijer lige i Čempionšipa?
U Premijer ligi ima više kvaliteta, jednostavno.
Ali ta razlika se svodi na recimo prvih 6 u Premijer ligi, i na ekipe koje se bore za opstanak u Čempionšipu. Tu su najveće razlike.
Ekipe van top 6 i prvih 10 u Čempionšipu, tu za mene nema mnogo velike razlike.
Najbolji stadion u Engleskoj? Ljudi ovde su oduševljeni Krejven Kotidžom kao old skul stadionom.
Da, Krejven je prelep stadion. Pravi stadion u duhu kolevke fudbala.
Ima dušu, akustičan je, stalno pun, tribine su blizu terena.
Većina novih stadiona nema to.
Mnogo je teže gostovati na stadionima gde ti navijači dišu za vrat.
Pogledaj samo koliko su Arsenal i Vest Hem izgubili u tom smislu kada su prešli na nove stadione.
A najlepši stadion za mene u Engleskoj je Njukaslov.
Ogroman je, prelep, uvek pun i uspeo je da zadrži tu dušu, nije podlegao tim novim trendovima.
O saigračima
Najzabavniji?
Uf pa ne znam ovako na prvu, ima ih dosta. Mogao bih da izdvojim Ljajića, on je uglavnom raspoložen da zabavlja i podiže atmosferu.
Najveći profesionalac?
Pa svi na tom top nivou su veliki profesionalci ali ako moram nekog da izdvojim onda Tadić.
Najpotcenjeniji?
Ja bih rekao Džamal Lasels. On je Englez, igra standardno i mislim da je reprezentativni kalibar. Pravi je kapiten. Ističem njega jer ga niko ne spominje, uglavnom se po štampi od Engleza hvali samo Megvajer.
Kakav si sa Kamarom?
Pa imali smo neke čarke ali nije to ništa što se ne dešava u svakom klubu. Ok smo.
Skot Parker, kakav je kao lik i kakvu mu menadžersku karijeru predviđaš?
Imamo fenomenalan odnos, prijateljski, kao i sa Jokanom. Tu je za mene uvek, često pričamo, svaki dan me gura da napredujem i učim.
Dobar je čovek, bio je dobar igrač a mislim da je pred njim i odlična trenerska karijera jer ima potencijal.
Vidim kao jednog od najboljih Engleskih menadžera u budućnosti. Kruže glasine da ga čak i planiraju za selektora, jer ipak Englezi nemaju mnogo mladih trenera.
Sa kim najviše voliš da igraš?
Sa Tadićem, ja sam to već mnogo puta i rekao. Kad si napadač prava je milina igrati sa njim, čovek koji vidi sve na terenu i kad je on tu znaš da će ti sigurno napraviti 2-3 dobre šanse.
Najteži protivnik od defanzivaca?
Van Dajk definitivno.
Najdraža pobeda i gol?
Gol je onaj u derbiju protiv Zvezde.
Najteža a samim tim i najdraža pobeda je ona protiv Gruzije. Mnogo teška utakmica koja se na kraju srećno završila.
Liga i klub koji te privlače?
Ja volim klubove kao što su Napoli i Roma u Italiji, mislim da bih se snašao i u Italiji.
Boka Juniors me takođe privlači, zbog te atmosfere, navijača, energije.
Eto to su neki klubovi koji su mi zanimljivi.
