Vladimir Petrović Pižon – miljenik ‘Tobdžija’ i četvrta Zvezdina zvezda

Srebrna medalja sa UEFA kupa 1978. godine, 4 titule prvaka Jugoslavije, nesvakidašnja tehnika i inteligencija na terenu su krasili velikana jugoslovenskog, evropskog i svetskog (odigrao je jednu utakmicu u reprezentaciji sveta, i bio najbolji!) fudbala.

11-godišnji Vladimir Petrović je, kao dete razvedenih roditelja, veći deo detinjstva proveo na ulici. Za obaveze, koje je škola sa sobom nosila, kao da nije znao, od najranijih dana odrastanja je živeo fudbal, terorišući vršnjake na ulicama Beograda i ne dozvoljavajući porocima da ga povuku na dno. Drug iz razreda ga je jednom prilikom doveo na trening beogradskog Hajduka. Tada, njegov uspon ka zvezdama je počeo.
Ubrzo, mladi Petrović je privukao pažnju trenera, kako Hajdukovih, tako i Zvezdinih. Sa falsifikovanom registracijom za takmičenje sa omladincima, Vladimir Petrović, tada po uzrastu pionir je redovno igrao sa mnogo starijim, jačim i razvijenijim dečacima, koji ga zbog talenta i umeća koje je prevazilazilo njihovo i nisu baš voleli.
Redovno je dobijao po nogama, stariji dečaci ga zbog godina nisu poštedeli, tako da je na treninzima često bilo suza, zbog kojih je prozvan Piždra.
Kao trinaestogodišnkak, Vladimir Petrović, tada svima znan kao Piždra je zaigrao za mlađe kategorije velike Crvene Zvezde. U svlačionici pre prvog treninga, trener Žarko Nedeljković je Petrovićevim vršnjacima odmah skrenuo pažnju da ga ne zovu, pogrdno, Piždra, već – Pižon, jer se tako na francuskom jeziku kaže golub, koji je bio u grbu Hajduka, iz kojeg je Pižon došao u Zvezdu.
Kroz mlađe kategorije Crvene Zvezde, Vladimir Petrović Pižon je postepeno napredovao. 1972. godine, kao sedamnaestogodišnjak, Pižon je potpisao desetogodišnji ugovor sa Crvenom Zvezdom. Kako je više puta napomenuo, u tom periodu mu je bilo važno da ima cipele, krv nad glavom i kaput, tako da nije imao ozbiljne finansijske zahteve. Ali, tokom deset godina u Crvenoj Zvezdi, od kojih je većinu proveo kao kapiten, najveća zvezda tima, zarađivao je kao i na početku, uprkos stalnim zahtevima za povećanje plate, koju je uprava odbijala.

Posle nekoliko mečeva za prvi tim, Pižon je bio u sastavu za prijateljsku utakmicu protiv giganta svetskog fudbala, Real Madrida, za koji su tada nastupale veličine poput Amansia, Pirija i Benita. U tramvaju, kojim je Pižon išao do Marakane dan uoči susreta sa Realom, gledao je u svoje noge, i zapitao se kako tako mršav može da igra protiv nekih od najvećih asova na svetu. Crvena Zvezda je savladala Real Madrid 4-1, Vladimir Petrović Pižon je postigao dva gola i bio proglašen za igrača utakmice.
Pižon je bio vođa jedne Zvezdine generacije, odigrao je skoro 260 utakmica za prvi tim i postigao oko 50 golova, bio je kapiten i zbog svog gigantskog uticaja na Crvenu Zvezdu, postao je četvrta Zvezdina zvezda.

Na proslavi Borusije Dortmund, prvi tim domaćina se susreo sa ‘Reprezentacijom sveta’, u kojoj su nastupali Kigen, Krojf, Bekenbauer, kao i Dragan Pantelić, Safet Sušić i Vladimir Petrović Pižon. Utakmica je završena pobedom Borusije od 3-2, za reprezentaciju sveta su mrežu tresli Sušić i Petrović, tako da je Pižon, barem na kratko mogao da kaže da je najbolji na svetu.
Osvojio je četiri šampionata, dva kupa i igrao je u finalu UEFA kupa, treći je igrač po broju odigranih prvenstvenih utakmica na Zvezdinoj večnoj listi, kao zvezda Evropskog fudbala je na leto 1982. godine trebao da pređe u redove londonskog Arsenala za velikih 750 hiljada funti.
Ugovor je bio potpisan, Pižon je posle Svetskog prvenstva u Španiji neko vreme trenirao sa Arsenalom, ali je na kraju jula Fudbalski savez Jugoslavije onemogućio transfer, jer je po pravilu FSJ, da bi otišao u inostranstvo morao da ima 28 godina.
Transfer je morao da sačeka zimu, za sumu od 70 hiljada funti je potpisan ugovor na šest meseci i Pižon je konačno bio igrač Arsenala.
U klub je došao kao veliko pojačanje, od njega se očekivalo mnogo, ali za Pižona, koji je u to vreme igrao fudbal kao što se igra danas, atraktivno, ‘lepo’ nije bilo mesta u grubom engleskom fudbalu, prebrzom da bi se razmišljalo i istakla kreativnost. Posle nekoliko minuta na terenu u Engleskoj, dobio je težak start u noge na debiju u pobedi od 2-1 nad Svonsijem, kako se priseća, defanzivac Labudova koji ga je udario po zglobovima mu je usput i usmeno poželeo dobrodošlicu u Englesku.

Stalno su ga obarali, zaustavljali i nisu mu davali prostora da bude kreativan, prosto nije imao vrema kada da razmišlja šta će da uradi, lopta bi mu bila oduzeta čim bi hteo da razmisli o sledećem potezu.

‘Vladi, Vladi’ – tako su mu skandirale Tobdžije. Stjuart Robson, Pižonov kolega u sredini terena je jednom prilikom izjavio da je Pižon bio najtalentovaniji igrač kog je video. Džon Sparlin, koji je napisao ‘Istoriju Arsenala’ misli da je Pižon bio prekratko u Arsenalu i da je šteta jer ga navijači neće pamtiti, jer oni pamte samo one koji su ostavili dubok trag u klubu.
Pižonova borbenost i sklonost ka teškom radu su se dopale ljudima u Arsenalu, kao i navijačima, tako da je Pižon jednom prilikom čak i bio kapiten u dresu Arsenala!
Kao da je Pižonu trebalo više vremena da se prilagodi na tamošnji fudbal, ali njemu čvrst fudbal nikako nije odgovarao, tako da se njegova avantura u Engleskoj, na opšte čuđenje fudbalske javnosti, završila samo par meseci pošto je stigao na ‘Ostrvo’.
Vladimir Petrović Pižon je odigrao po sezonu u Antverpu, Brestu i Standardu, kada je ‘okačio kopačke o klin’ 1988. godine u Nansiju.
Kada je još bio u Crvenoj Zvezdi, 1976. godine, dok je služio vojni rok, javio mu se prvi trener Zvezdine fudbalske akademije, Tomislav Milićević, koji je u nemu video budućeg stratega. Na Milićevićev predlog je upisao trenersku školu i tokom igranja u Engleskoj, Francuskoj i Belgiji je redovno zapisivao sve što je sa saigračima radio na treninzima, da bi se još bolje pripremio za trenerski posao.
Samo godinu dana pošto se oprostio od profesionalnog igranja fudbala, Pižon je dobio ponudu da bude pomoćnik Dragoslava Šekularca u Crvenoj Zvezdi.
Sredinom devedesetih, Vladimir Petrović je postao trener Crvene Zvezde. Te sezone je predvodio Pericu Ognjanovića, Dejana Stankovića i Zvonka Milojevića u Kupu pobednika kupova, kada je Crvena Zvezda eleminisala škotski Harts i nemački Kajzerslautern, ali ih je na kraju savladala Barselona.

Pre kraja sezone 1995.-1996. Pižon je napustio Crvenu Zvezdu, koju je još jednom trenirao 2009. godine. U međuvremenu je trenirao Bor, Atromitos, Vojvodinu, kineski Dalijan sa kojim je bio šampion najmnogoljudnije države na svetu, pa onda čak i kinsku reprezentaciju. 2010. godine je preuzeo reprezentaciju Srbije, koja je posle Radomira Antića ostala ruina. Bio je selektor Iraka i Jemena, neko vreme je trenirao i OFK Beograd 2015. godine.

Danas se nešto starije generacije rado prisećaju legendarnog tehničara, kompozitora na terenu i četvrte Zvezdine zvezde, velikog Vladimira Petrovića Pižona, dok mi koji smo nešto mlađi slušamo priče o ovom majstoru i divimo se onom malom delu njegovog umeća koji se može naći na internetu.

tekst: Andrej Cvejanov