Roj Kin – gvozdena cevanica

Koliko pravih generala iz veznog reda znate u današnjem fudbalu?

Onih koji su glasni, grubi, bezobrazni, ali ginu za svoj tim i teraju igrače oko sebe da budu bolji i daju i više od svog maksimuma. Osim ponekih Vidala i Naingolana, teško ćete naići na ovaj tip igrača, jer je to u današnjem finom i našminkanom fudbalu vrsta koja izumire. Možda ih ima sve manje jer jednostavno kontroverzni igrači loše utiču na marketing i poslovne odnose jednog kluba, ali je glupo reći da po jedan ovakav fudbaler nije potreban svakom timu.

Kakav je Arsenal bez Vijere? Kakav je Milan posle odlaska Gatuza, a kakav sada po njegovom povratku, pa čak iako se vratio kao menadžer? Nemojte mi reći da jedan Roj Kin sada ne fali ovom Junajtedu.

Da, on jeste glavni akter ove priče, ali potrebno je ući u dubinu teme kada se priča o ovom tipu fudbalera uopšte, a posebno za mlađe generacije koje nikada to nisu videle. Fudbaler koji nije najbolji, ali svakako iznad proseka, saigrač koji nije ni najjači, niti najveći na terenu, ali će svakako skočiti na bilo koga kako bi zaštitio svoje saborce, sunđer koji će svojim ponašanjem sve uvrede, negativnost i mržnju upiti u sebe, kako bi ostali mogli da igraju neometano. Ali neće to raditi besplatno. Omogućiće vam najbolje moguće uslove za igru, ali će od vas tražiti samo najbolje, bez ikakvog izgovora.

Tek sada, možete na pravi način ući u tekst, ovi mlađi sa novostečenim predznanjem, a stariji sa malom dozom nostalgije.

Roj Moris Kin je rođen 10. avgusta 1971. godine u Korku. Odrastao je u tipičnoj porodici radničke klase, gde je pored napornog posla, jedini interes bio sport. Igrao je fudbal zajedno sa rođacima u omladinskom klubu Rokmaunt, ali je pored toga trenirao i boks. Nakon nekoliko godina treniranja, krenuo je da se bori u omladinskoj kategoriji i bio je neporažen u 4 meča. Međutim u tim godinama je polako krenuo da se ističe i kao fudbaler i bio je izglasan za igrača sezone u Rokmauntu. Kao klinac se divio Lijamu Brejdiju i Glenu Hodlu, ali je iznad svih najviše voleo Brajana Robsona, mada to nije smeo da kaže svojima u Irskoj.

Nije mu bilo lako na početku karijere jer su ga klubovi u Irskoj odbijali, uz obrazloženje da je previše sitan da bi uspeo kao profesionalni fudbaler. Tada je rešio da ode i oproba se u Engleskoj, ali je i tamo naišao na iste odgovore i nijedan klub mu nije ponudio ugovor. Radio je privremene poslove čekajući svoju pravu šansu. Počeo je da igra u polu-profesionalnom klubu, Kob Remblersima i često se dešavalo da istog vikenda igra i za omladince i za prvi tim. Očigledno je njegov inat uticao i na uspeh na terenu, ali i na njegov mentalni sklop kasnije u karijeri. Nakon odbijanja od strane brojnih klubova, radio je preko nedelje, a igrao po 2 utakmice vikendima. U jednoj utakmici omladinskog kupa, skaut Notingem Foresta ga je primetio i pozvao na probu u Englesku, gde je Kin impresionirao velikog Brajana Klofa i ubrzo se pridružio njegovoj ekipi za 47 000 funti.

Nakon igara u omladinskom timu i rezervama, Kin je debitovao za Forest  na početku sezone 1990-91. i to protiv Liverpula. Sjajnom partijom zadobio je poverenje Klofa, koji ga je od tada redovno koristio u prvom timu. Do sledeće sezone već je bio regularan starter, a prvi gol postigao je protiv Šefild Junajteda. Za tu sezonu vezuje se još jedan detalj koji će vas sigurno iznenaditi i naterati da pomislite da ovo nije tekst o Kinu. U trećoj rundi FA kupa te godine, Kin je kardinalnom greškom poklonio gol Kristal Palasu i dozvolio im da izvuku nerešen rezultat. Po ulasku u svlačionicu Klof je Kina udario pesnicom i poslao na patos. Ali, to je ipak bio mladi Roj koji je pokazao je jednu bitnu vrlinu. Naime on se ni na tren nije ljutio na Klofa, jer je bio svestan svoje greške, a i previše je bio zahvalan čoveku koji mu je pružio priliku da igra fudbal u Engleskoj. Eto  zašto Kin nije podnosio greške i zašto je uvek zahtevao savršenstvo od svojih saigrača, jer je navikao na taj standard pod jednim od najvećih menadžera ikada. Te sezone su inače stigli do finala FA kupa, ali su izgubili od Totenhema.

Međutim kako je Klof polako gubio konce, a Kin bivao sve više tražen, moralo je doći do nekih nesuglasica. Kin je želeo da u svoj ugovor ubaci otpusnu klauzulu ukoliko Forest ispadne iz Prve Divizije i zahtevao veću platu, a Klof ga je zbog toga nazvao “razmaženim derištem”. Uprkos odugovlačenju oko ugovora, Kina su navijači izabrali za igrača sezone, iako nije uspeo da spasi klub od ispadanja.

Keni Dalgliš je tada krenuo u akciju i dogovorio sve uslove o dovođenju ovog mladića u Blekburn Roverse. Međutim Roversi nisu stigli da srede papirologiju na vreme jer je dogovor pao u petak uveče, pa su morali da sačekaju do ponedeljka na zvanično potpisivanje. Ser Aleks Ferguson je načuo za interesovanje Dalgliša par dana ranije i već je imao spreman ugovor za Kina, gde je papirologija bila sređena i samo je trebalo da se dogovore o novcu. Ferguson je pozvao Kina telefonom i već u subotu Irac je potpisao za Mančester Junajted, za 3,75 miliona funti što je tada bio najveći britanski transfer.

Uprkos tome što je bio najskuplji britanski fudbaler, Kin nije imao zagarantovano mesto u Fergusonovom timu. Ins i Robson su komandovali sredinom terena u prethodnoj sezoni, u kojoj je Junajted osvojio svoju prvu titulu još od 1967. godine. Međutim, Robson je već imao 36 godina i brojne povrede su ga držale van terena tokom većeg dela sezone, što je omogućilo Kinu veću minutažu. I pored velikog pritiska, Kin je na svom debiju na Old Trafordu postigao 2 pogotka u pobedi nad Šefild Junajtedom, a tri meseca kasnije postigao je pobedonosni gol u Mančesterskom derbiju u kome je Junajted imao čak 2 gola zaostatka na Mejn Roudu. Tu nije kraj, ovaj momak, koji je prethodne godine bio prvotimac najslabije ekipe u ligi, postao je standardan i u tada najjačoj ekipi, i pomogao je Junajtedu da odbrani titulu Premijer lige, kao i da osvoji FA kup, što je Đavolima donelo prvu duplu krunu u istoriji kluba. Dve sezone kasnije, dobar deo tima je otišao, a Kin je odjednom ostao kao najiskusniji igrač sredine, pored mlađanih Bata, Bekama i Skolsa. Uprkos tome što je Njukasl imao 12 poena prednosti do Božića, Đavoli su uspeli da ih stignu i osvoje novu titulu. Ovu fantastičnu sezonu, uz titulu, pobeda nad Liverpulom u finalu FA kupa učinila je nezaboravnom.

Od svih njegovih 19 osvojenih trofeja, od kojih su čak 17 sa Mančesterom, najviše u sećanju ostaje sezona sa tripletom. Po mnogima koji su Kinu bliski, njegov najveći trenutak kao fudbalera bio je gol protiv Juventusa u polufinalu Lige Šampiona, koji je pokrenuo magičan preokret Đavola nakon što su imali 2 gola zaostatka. Žuti karton koji je dobio za start nad Zidanom, doneo mu je suspenziju za finale i Kin to opisuje kao jedan od najtežih trenutaka u karijeri, kada je morao da izgleda smiren dok je gledao finale, a iznutra je plakao.

Godine 2000. Kin je izašao u medije nakon pobede nad Dinamom iz Kijeva na Old Trafordu, rekavši da su engleski navijači u gostima sjajni, ali na domaćem terenu popiju par pića i pojedu nekoliko sendviča sa gamborima, sede radi prestiža, a ne radi navijanja za svoj klub. Danas se, zahvaljujući njemu, u engleskojm fudbalskom rečniku ti navijači koji dolaze na utakmice kao da idu u pozorište, zovu “brigada sendvičara”.

Još jedan incident desio se godinu dana kasnije, kada je Kin u Mančesterskom derbiju zaradio crveni karton za faul nad Alf Inge Halandom. Nekoliko sezona ranije Haland je pokidao ligamente Kinu i stajao iznad njega govoreći sudiji kako Irac simulira. Kin je zbog te povrede propustio ostatak te sezone ali je konačno dočekao osvetu. Kažnjen je sa 3 meča, ali nakon izlaska njegove biografije 2002. godine, dodata su još 5 meča na kaznu. Pitate se zašto? Evo šta je u biografiji pisalo “Čekao sam dovoljno dugo. Šutnuo sam ga je**no jako! Lopta je bila tu negde (mislim). Rekao sam mu “Eto ti p**ko i nemoj više nikad da stojiš iznad mene i se*eš o lažnim povredama.” Kasnije je Kin u medijima izjavio kako uopšte ne žali za svoje postupke “Moj cilj je bio da ga sje*em. Sve se vraća, sve se plaća i moj stav je oko za oko. Ponovo bih uradio isto”.

Haland više do kraja karijere (koji je usledio ubrzo) nije uspeo da odigra celu utakmicu.

O rivalstvu sa Vijerom ste sigurno čuli, a verovatno ste i videli snimke iz tunela kada se njih dvojica svađaju u uživom prenosu. To su bile godine ogromnog rivalstva između Junajteda i Arsenala. Uprkos tome što je Čelsi naglo postao konstantni konkurent za titulu, nisu imali dugogodišnju mržnju kakva je vladala između Tobdžija i Đavola.

Kin je trenutno najtrofejniji kapiten u istoriji Junajteda (9), uvršten je u Dvoranu Slavnih zbog svog doprinosa engleskom fudbalu, a i jedini je Irski igrač koji se nalazi na FIFA 100 listi najboljih fudbalera ikada, koju je pravio Pele. Takođe drži i rekord za najviše crvenih kartona u engleskom fudbalu (13).

Nakon Mančestera, igrao je sa Seltik za koji je navijao kao klinac. Ferguson i uprava Junajteda, organizovali su mu ceremonijalni meč koji je bio odigran 2006. godine, a sav novac od ulaznica poklonjen je humanitarnoj organizaciji za pse vodiče za slepe ljude, po izboru Kina.

U Seltiku je proveo samo 6 meseci, ali je uspeo da ih vodi do duple krune i to su bila njegova poslednja odličja u fudbalskoj karijeri, jer je nakon završetka sezone objavio završetak iste. Prvi komentar Ser Aleksa Fergusona o ovome bio je “Kada se kroz godine budu birali najbolji timovi ikada, on će biti tu”.

Oprobao se kao menadžer u Sanderlendu i Ipsviču i kao asistent u Aston Vili. Od 2013. godine postavljen je i za asistenta selektora reprezentacije Republike Irske.

Za Irsku je odigrao 67 utakmica i postigao 9 golova. Proglašen je za najboljeg igrača Irske na Svetskom prvenstvu 1994. godine gde su u grupi pobedili budućeg vice-šampiona Italiju. Iako su odmah u nokaut fazi ispali od Holandije, u Irskoj je bilo organizovano slavlje zbog velikog uspeha reprezentacije. Kin je odbio da prisustvuje jer “nema razloga za slavlje, nismo ostvarili ništa posebno”.

Na Svetskom prvenstvu 2002. izbio je novi skandal! Kin je bio nezadovoljan organizacijom Irske reprezentacije u trening kampu, kao i time što je dostavljanje opreme kasnilo. Rekao je novinarima svoj stav prema tome, zbog čega je došlo do sukoba sa selektorom Mikom Mekartijem i to pred celim timom. Očevici kažu da je Kin držao govor koji je trajao preko 10 minuta, a niko nije smeo da mu upadne u reč, samo su sedeli skamenjeni i u šoku. Vikao je “Mik ti si lažov i dr**džija. Nisam te cenio kao igrača, ne cenim te kao menadžera, ne cenim te kao osobu! Trpim te samo zato sto si nekim čudom selektor moje reprezentacije, ali ja odlazim a ti nabij ovo Svetsko prvenstvo sebi u…” okej, to je dovoljno. Dan kasnije Kin se vratio za Mančester i napustio reprezentaciju, sve dok Mekarti nije bio smenjen.

Čovek bez dlake na jeziku, bez tolerancije za “manekene” fudbalere, bez interesovanja za izgovore, ponekad i bez razumevanja, ali i kada nije u pravu, želi samo najbolje za svoj tim. Morate ga razumeti, učio je od Klofa. Kasnije je on učio momke u Junajtedu. Disciplina i perfekcionizam podrazumevali su se u svakom timu za koji je igrao ili vodio. Kada igrate sa njim i napravite grešku, ne plašite se zvižduka navijača, ne plašite se novinara, pa čak ni menadžera, plašite se gvozdene cevanice, plašite se Roja Kina!

Ilija Cvetković