Pol Ins – Gazda

Dva najtrofejnija, najuspešnija i najpoznatija kluba u Engleskoj deli mnogo više stvari od sat vremena vožnje, svi minuti prožeti borbom do poslednjeg daha, svi golovi u dodatnom vremenu i svi lepi potezi koji su se pobrinuli da susret između ova dva velikana podeli državu, grad, školsku učionicu ili porodicu na dva dela, kojima je zajednička samo boja – crvena. Malobrojni igrači su u svojoj karijeri nosili dva sveta crvena dresa, još su malobrojniji oni koji su te dresove nosili sa borbenošću, srčanošću i umećem čoveka čiju priču vam danas pričamo. Prijatelji fudbala, Pol Ins.

Pol Ins je rođen 21. oktobra 1967. godine.

Kao talentovanog dvanaestogodišnjeg dečaka iz Ilforda, zapazio ga je Džon Lajal 1979. godine kako igra fudbal na ulicama ovog predgrađa Londona. Lajal je legendarni trener Vest Hema, a mladi Pol je od malih nogu navijao baš za Čekićare. Dve godine je Vest Hemu trebalo da tada već 14-godišnjem Insu da šansu, koju je ovaj maksimalno iskoristio. Uz podršku Džona Lajala, Ins se maksimalno posvetio fudbalu i napustio školu sa 17 godina. Dve godine kasnije, 30. novembra 1986., protiv Njukasla je debitovao u prvom timu Vest Hema. Počeo je da nastupa za mladu reprezentaciju Engleske, a prve sezone u profesionalnom fudbalu je šansu najčešće dobijao sa klupe. Izuzetna izdržljivost, srčanost i brzina su bili Insovi glavni aduti, siguran pas, igračka inteligencija i munjevit šut su od njega napravili komandanta sredine terena, ispred kojeg su se ofanzivni igrači osećali sigurno. Veliki Bili Bonds je posle 21 godine u Vest Hemu otišao u legendu i nasledio ga je Ins, koji je bio u pelenama uoči Bondsovog debija za Vest Hem.

Čekićari su bili u donjoj polovini tabele i jedina svetla tačka je bio upravo Ins, 1988. godine je gotovo pa sam izbacio šampionski tim Liverpula iz Liga kupa sa dva gola i perfektnim nastupom u pobedi od 4 – 1! Vedrio je i oblačio  terenima Prve divizije ali na kraju sezone 1988. – 1989. Vest Hem se preselio u niži rang i Džon Lajal je posle 15 godina otpušten! Zajedno sa njime, iz kluba je otišao i Ins. Par meseci pre transfera u Mančester Junajted, Ins je uslikan u dresu Crvenih Đavola i napravio sebi medveđu uslugu. Navijači su ga zamrzeli, prozvan je ‘Juda’ iako je sam sebi nadenuo nadimak ‘Gazda’, otišao je u Fergusonov Junajted i nije se osvrtao.

U dresu Mančester Junajteda Ins je debitovao u pobedi od 5 – 1 protiv Milvola. Kada je sledeći put startovao, tim rezultatom Fergusonova četa je poražena u gradskom derbiju sa Sitijem. U veznom redu je činio trio sa Brajanom Robsonom i Nilom Vebom, tokom prve sezone u Junajtedu je bio često starter zbog povreda Robsona i Veba, koji su mu bili jedina konkurencija. U sezoni 1990. – 1991. tandem Mančester Junajteda u veznom redu su činili Veb i Ins, Robson je bio povređen i menjao ga je od ove dvojice nešto slabiji Majk Felan, koji je kasnije postao asistent ser Aleksa. Prvak Evrope, Crvena Zvezda se sastala sa Mančesterom u utakmici Superkupa Starog kontinenta i Junajted je pobedio 1 – 0 uz sjajnu partiju Pola Insa. U naredne četiri godine, Robson je pružao sve slabije partije u dresu Junajteda da bi 1994. postao menadžer Midlzbroa. Ins je redom menjao partnere u veznom redu, Felan, Veb, Ferguson… Dolaskom Erika Kantone, Ins je na sredini terena činio tandem sa Brajanom MekKlerom, da bi kasnije Roj Kin svojim dolaskom zacementirao mesto u startnoj postavi.

Sa Gigsom se odlično slagao

Ins je postao ključni igrač Mančester Junajteda, njegova uloga je bila krucijalna za uspehe Mančester Junajteda, ali pre svake utakmice sa Vest Hemom, njemu bi se na ramena spustio ogroman teret. Uvrede, zvižduci, skandiranja… Nije mu bilo lako pred gostovanja na Apton Parku, a jedno od najtežih je definitivno poslednje kolo Premijer lige 1995. godine, kada su Junajtedu trebala 3 boda za titulu. Rezultat je bio 2 – 2, gol za Junajted postigao je upravo Ins ali njegov trud nije bio dovoljan za naslov prvaka države, koji je pripao legendarnoj generaciji Blekburn Roversa! Da situacija bude još gora, sledeća utakmica je bilo finale FA kupa protiv Evertona, koje je Junajted izgubio i prvi put posle 5  godina završio sezonu bez trofeja!

Odnos ser Aleks Fergusona i Pola Insa je bio…. interesantan. Pol se pojavio na vratima Fergijeve kancelarije sa vazdušnom puškom, sa ciljem da se našali sa svojim trenerom, i sarkastično mu rekao da će ga ubiti ukoliko ne igra od početka za vikend. Kada su u isto vreme ulazili u prostorije kluba, portir se obratio Insu sa ‘Zdravo, gazda’ i Ferguson mu je otpozdravio! Ins je namignuo portiru i zaputio se ka svlačionici, Ferguson nije znao da je portir pod ‘Gazda’ mislio na Insa, pitanje je kako bi reagovao da je to primetio. Fergijevo ‘feniranje’ je jedan od najvećih strahova igrača Mančester Junajteda kroz decenije, Ins je svoje najžešće feniranje doživeo posle pobede od 3 – 0! Desetak minuta pre kraja utakmice je driblao, kada je sve bilo rešeno, i ser Aleksu je pukao film. ‘Ti nisi ni Gigsi ni Erik (Kantona)! Treba da uzmeš loptu i dodaš je najboljim igračima, a ne da preuzimaš njihovu ulogu!’. Posle tog feniranja, njih dvojica nisu pričali dve nedelje! Ins se često sukobljavao sa Fergusonom ali uprkos toga je bio ključan igrač kroz 6 sezona i to je Fergiju bilo jasno.

Svađa na relaciji Ins – Ferguson je na leto 1995. godine došla do vrhunca i za 7.5 miliona funti Pol Ins je stigao u Inter! Ekonomskihi i fudbalskih razloga za ovaj transfer nije bilo. Fergi i Ins se nisu podnosili, na njegovom odlasku iz kluba je palo dosta teških reči i posle 6 godina verne službe, preselio se na Apenine.

Kvalitet Insovih igara u Interu nije opao, kao i obično je davao sve od sebe i ljudi iz uprave su to cenili. Posle dve godine, Masimo Morati mu je nudio novi ugovor pun primamljivih klauzula ali  ljubav prema domovini je presudila.

Insov sin Tomas je punio 5 godina i njegov otac je želeo da on pohađa englesku školu. Liverpul je izdvojio 4 miliona funti i na sveopšte čuđenje fudbalske javnosti, Pol Ins je potpisao za najvećeg rivala Mančester Junajteda, čiji dres je nosio 6 godina.

1997. godine na utakmici sa Čelsijem je provocirao Grejema Le Soa na osnovu seksualnog opredeljenja i to je stvorilo veliku netrpeljivost između njih dvojice, družio se sa legendarnim ‘Spajs bojsima’ i vatreno slavio ispred Kopa kada je dao gol protiv Mančester Junajteda. Za dve sezone bez trofeja u Liverpulu, pružao je kvalitetne partije i kao i uvek davao sve od sebe, ušao je u istoriju kao jedan od retkih igrača koji su nosili dres oba najveća engleska kluba. Žerar Ulije je 31-godišnjeg Insa prodao u Midlzbro za million funti, gde se ovaj dobro snašao kao vođa ekipe svog nekadašnjeg saigrača, Brajana Robsona. Za tri sezone je postigao devet golova ali Robsonov naslednik, Stiv Meklaren, je ocenio da mu usluge 34-godišnjeg Insa više ne trebaju. Prešao je u Vulverhempton i tu proveo četiri sezone – uveo ih u Premijer Ligu, ispao iz nje i dve sezone proveo u Čempionšipu, pre odlaska u Svindon, gde je kratko bio igrač i menadžer u isto vreme. U reprezentaciji Engleske je bio od 1992. do 2000. godine, postao je prvi tamnoputi kapiten Gordog Albiona i kasnije prvi tamnoputi engleski menadžer u Premijer ligi.

Kakve glave, a o mudima da ne govorimo…

Jedan od najantipatičnijih fudbalskih klubova u Engleskoj je definitivno MK Dons, Ins ih je 25. juna 2007. godine preuzeo i do septembra bio na vrhu Lige 2. Interes za njegov angažman je porastao, na kraju sezone MK Donsi su se vratili u Ligu 1 a Pol je bio želja mnogih klubova u Engleskoj. Na proleće 2008. godine su ga kontaktirali čelnici Blekburna i svoj dogovor su držali u tajnosti, da bi skoro pa godinu dana po dolasku u Milton Kins, 22. juna bio predstavljen kao novi menadžer Blekburn Roversa. Osim što je postao prvi britanski tamnoputi menadžer u istoriji Premijer lige  nije uradio ništa po čemu bi bio zapamćen. U 17 utakmca je ostvario samo tri trijumfa i posle 177 dana na kormilu Roversa – otpušten je.

Vratio se u MK Donse, završio kao 13. u Ligi 1 te sezone 2009 – 2010 i napustio klub na kraju sezone. Napravio je kratku pauzu od menadžmenta, da bi 28. oktobra preuzeo najstariji profesionalni klub na svetu, Nots Kaunti. Tu je oborio rekord po broju poraza zaredom, čak 9, i 3. aprila je dobio otkaz. Dve godine se odmarao Ins od menadžerskog posla, ili se menadžerski posao odmarao od njega, jer, do tada nije imao nekih uspeha osim promocije u prvoj sezoni sa MK Donsima. Blekpul ga je angažovao pre početka sezone 2013 – 2014 i od mogućih 18 bodova u Čempionšipu, Insov tim je osvojio 16. Njegov sin Tom je dobro igrao, ali forma je počela da pada i zbog ispada u tunelu posle utakmice sa Bormutom, njegovo ponašanje je ocenjeno kao nasilno pa je pet utakmica posmatrao sa tribina, takođe je platio kaznu od 4 hiljade funti. U januaru 2014. godine je napustio klub posle 42 utakmice i 12 pobeda.

Njegov sin Tom je nagoveštavao možda i veću karijeru od oca, malo je zastao na tom putu ali još uvek je mlad  i očekujemo dosta od njega, definitivno su u pitanju geni Pola Emersona Karlajla Insa i jedva čekamo da vidimo u kom pravcu će se razviti.

Pol Ins je jedan od primera veznog igrača kojeg bi svaki trener poželeo. Bio je veoma cenjen, svoj dar je maksimalno iskoristio, nije mu se poklanjalo mnogo pažnje kao nekim ofanzivnijim saigračima ali to mu nije smetalo da uvek dobro obavlja svoj posao, kao menadžer se nije najbolje snašao ali ko zna šta budućnost nosi.

Ipak je on Gazda!

Tekst: Andrej Cvejanov

0

0