Petar Borota – bonvivan među stativama

Sedamdesete godine 20. veka nisu ostale u lepom sećanju navijačima Čelsija. Klub je dva puta ispadao iz najvišeg ranga, obarao neke negativne rekorde i doživljavao više nego ubedljive poraze. U sezoni 1978/79, Plavci su osvojili neslavnih 20 bodova, uz čak 92 primljena gola (poređenja radi, šampion Liverpul je primio 16) i kao ubedljivo poslednji napustili društvo najboljih. Negde na pola sezone došlo je do smene trenera, Ken Šelito je zamenjen Denijem Blenčflaverom, koji ipak nije uspeo da sačuva ekipu od najgoreg. Ipak, bivši kapiten Totenhema koji se ni posle Čelsija nije naročito proslavio u trenerskoj karijeri ostao je upamćen po dovođenju jednog od najvećih miljenika Čelsijeve publike. Čoveka koji je i našoj javnosti dobro poznat, kako fudbalskoj tako i…ajde da kažemo estradnoj, u nedostatku prikladnijeg izraza. Radi se o legendarnom čuvaru mreže Petru Boroti.

U sred pomenute sezone, dugogodišnji vladar među stativama Piter Boneti je objavio da se povlači iz fudbala u 39. godini života, što je i učinio u maju 1979. nakon okruglo 600 nastupa za tim sa Stemford Bridža. U brzopletoj potrazi za novim čuvarom mreže, Blenčflaver dovodi Borotu iz Partizana za tada nimalo zanemarljivih 70,000 funti. I odmah ga baca u vatru – Jugosloven je debitovao ni manje ni više nego protiv moćnog Liverpula. Za navijače Čelsija, ohrabravajuća i zabavljujuća činjenica je bila da Borota deli ime i inicijale sa slavnim prethodnikom. Nažalost, brzo su shvatili da se svaka sličnost tu i završava. Boneti je za skoro 20 godina karijere na Stemford Bridžu izgradio reputaciju pouzdanog golmana kome forma retko varira, dok je Boroti trebalo jako malo da pokaže da postoje utakmice na kojima mu je nemoguće dati gol, ali isto tako i one na kojima je dovoljno uputiti udarac u okvir gola i nastaju problemi. Ipak, od samog starta Petar Borota je izgradio imidž buntovnika i zabavljača, što je u sumornim vremenima za Čelsi itekako značilo mahom razočaranim navijačima.

Iako je debi bio kao iz snova jer je Borota sačuvao mrežu protiv šampiona, sledećih pet utakmica završilo se porazom, od kojih je upečatljiv onaj protiv Notingem Foresta – 6:0! Očekivano, tim je glatko ispao iz lige, ali je bivši golman Partizana ostao u klubu za koji je branio još nekoliko godina. Na početku prve sezone u drugom rangu, na klupu Čelsija stiže Džef Hurst, bivši engleski reprezentativac. Nije mu trebalo mnogo da zavoli čuvara mreže koji nije imao problem sa igranjem pomoćnog beka u situacijama kada odbrana napravi grešku. Istrčavao bi na 30 metara od svog gola da interveniše, a onda se trijumfalno vraćao između stativa ohrabren aplauzima oduševljene publike. Samo godinu dana kasnije, Hurst daje kapitensku traku Boroti koji je za kratko vreme izgradio čvrstu vezu sa klubom i navijačima i osećao da je pravi čovek za tu ulogu.

Uprkos odličnom startu nove sezone, Čelsi je upao u krizu rezultata nakon Božića i došao u situaciju da praktično nikoga ne može da pobedi, pre svega zbog ogromnih problema sa realizacijom. Dok je svoj posao radio kako treba, Borota je u određenim situacijama pokušavao očajnički da pomogne saigračima iz napada, pa se tako pamti njegov odlazak u šesnaesterac u nadoknadi vremena protiv Kardifa, što je u to vreme bilo nezamislivo. Oduševljeni navijači su nakon toga svaki put pri negativnom rezultatu tražili od svog kapitena da se pridruži napadu u samoj završnici utakmice. Kazna je kad-tad morala da stigne, pa je Votford iskoristio izlet Čelsijevog golmana na protivničku polovinu i zatresao praznu mrežu za overu trijumfa. Međutim, Boroti niko ništa nije zamerao, svoj posao je radio sasvim dobro. Bez obzira na sve, Borota je u toj sezoni zabeležio 18 uzastopnih utakmica na kojima nije primio gol, oborivši rekord Pitera Bonetija sa kojim je do tada delio samo inicijale.

Sezona 1981/82 bila je i poslednja Borotina u Čelsiju. Uprkos solidnoj formi kapitena, suspendovan je nakon utakmice sa Roteram Junajtedom, koju je Čelsi izgubio sa čak 6:0. Mada se slab dan svakome desi, svedoci kažu da je Borota taj meč branio u alkoholisanom stanju, a oni koji su imali priliku da posmatraju pomenuti meč neće biti previše iznenađeni. Bivši vezista kluba Dejl Džasper tvrdi da je zatekao pijanog kapitena u svlačionici nekoliko minuta pred početak utakmice. Pravu istinu možda i nećemo nikad saznati, ali za Borotu je to svakako bio poslednji nastup u Čelsiju. Nakon završetka sezone, prešao je u Brentford, a zatim u portugalski Portimonense.

1984. godine proslavio je povratak Čelsija u najviši rang zajedno sa navijačima na Stemford Bridžu.

Legenda kaže da je na jednoj utakmici Borota uhvatio loptu nakon kornera i zatim s njom ušetao u gol kako bi uzeo kačket. Ipak, zvaničan zapis o ovom događaju ne postoji, stoga se može reći da je reč o legendi stvorenoj od strane navijača. Neki drugi, pak, tvrde da je jednom po žestokom pljusku uzeo kišobran od navijača i iskoristio ga da se zaštiti od kiše dok njegovi saigrači napadaju. Voleo je da se ‘obesi o prečku’ u trenucima dosade, kao i da proćaska sa redarima ili navijačima iz prvih redova. Iako je izgradio reputaciju nepouzdanog golmana kroz karijeru na Ostrvu, navijači Čelsija su ga obožavali zbog akrobacija koje je izvodio, a koje su mnogo češće zabavljale publiku nego što su zaista koštale tim.

Borota je bio jedan od najekstravagantnijih sportista svog vremena, preteča u mnogo čemu. Pored jedinstvenog golmanskog stila, sa mnogo elegancije i parada, on je uveo i posebnu modu u golmansku branšu, koju su kasnije koristili mnogi golmani. Probio je led sa kratkim majicima i bermuda šortsevima, a mini val ili kako se to danas zove afro-frizura, bili su mu zaštitni znak. Bio je šmeker – kako na fudbalskom terenu tako i van njega.

U Srbiji je ostao upamćen po situaciji iz 63. večitog derbija, kada je spustio loptu na zemlju misleći da treba da izvede indirektan udarac, da bi napadač Crvene zvezde Miloš Šestić pritrčao, uzeo loptu i zatresao praznu mrežu. Zanimljivo je da mu je Šestić venčani kum! Stara, tradicionalna srpska kumstva. Nešto slično mu se desilo i u Kupu Šampiona protiv Dinama iz Drezdena, što je Partizan koštalo eliminacije.  Bez obzira na te greške, navijači Partizana su ga voleli, a Borota je imao svojih sjajnih trenutaka u crno-belom dresu. U sezoni 1977/78 osvojili su titulu, sa (tada) ubedljivih 5 poena prednosti u odnosu na Zvezdu a Borota je u 34 utakmice samo 19 puta kapitulirao.

Nakon fudbalske karijere kratko je držao parfimeriju u hotelu Slavija, a ostatak života bavio se slikanjem!

Da, Petar Borota je bio i slikar ako niste znali! Imao je autorsku izložbu u galeriji ‘Srećna nova umetnost’ u beogradskom SKC-u. Priča se da je slike prodavao dobro i u Londonu, a i u Đenovi je 2004. godine imao izložbu, pod naslovom ‘Od fudbalskog do slikarskog umeća’. Ogranizator izložbe je bio likovni kritičar i bibliotekar Pietro Gela.

Izložba trajala oko dva meseca, umetnici su se složili da je Borota zanimljiv likovni slučaj, eklektik, da na njegovim platnima ima mnogo ženskih figura.

1994. godine uhapšen je pod sumnjom da je organizirao krađu nekoliko slika čuvenog slikara Paje Jovanovića. Ispostavilo se da su slike ukradene iz manastira u blizini dvorca Fantast, a Borota je tvrdio da su mu slike donešene na procenu. Bio je u zatvoru 6 meseci nakon čega je otišao u Đenovu i nije se vraćao.

Uz Borotino ime vezano je mnogo anegdota. Uz već pomenute, ovo su neke od njih:

* Krenuo je u bolnicu da poseti svog prijatelja i saigrača iz Partizana, takođe velikog boema Čavu Dimitrijevića, koji je tamo ležao zbog povrede. Borota je u žurbi umesto na hirurgiju ušao na psihijatrijsko odeljenje. Kada je pokušao da izađe iz prostorije, sačekao ga je čuvar misleći da jedan od pacijenata pokušava da pobegne. Razgovor je tekao otprilike ovako:

– Ajde, ajde vraćaj se u sobu – oštro će čuvar.

– Ja sam Petar Borota, golman Partizana, pustite me da izađem.

– Znam, ovde svaki drugi tvrdi da je Dragan Džajić.

 

* U Beogradu bi, kažu, na treninge dojurio starim neregistrovanim Citroenom, dok bi za njim stizala i milicija ganjajući ga zbog prebrze vožnje.

*Nakon dobre odbrane voleo je da udari loptu u prečku pa tek onda ispuca u polje.

 

Preminuo je 12. februara 2010. godine, 22 dana pre svog  58. rođendana, nakon duge bolesti. Petrov otac preminuo je na isti dan 1980. godine.

Dan nakon Borotine smrti, Čelsi je igrao meč osmine finala FA kupa protiv Kardifa. Na početku meča gledaoci na Stemford bridžu aplaudirali su čitav minut u njegovu čast. Geri Čivers, koji je igrao zajedno sa Borotom, rekao je puno lepih reči o njemu. Uvršten je i u ‘Kultnih 11’ Plavaca iz Londona.

‘Petar Veliki’ je došao 1979. godine u Čelsi, deo Londona u kojem je rođen pank, gde su stasali Seks Pistolsi, gde se nalazio butik „Sex” u vlasništvu Vivijen Vestvud i koji u istoriji kulture zauzima posebno mesto. U jednom intervjuu Borota je opisao svoju londonsku avanturu u kojoj mu je prišao mladi panker i zatražio da mu ispiše autogram na ruci. Epilog? Sve se završilo u obližnjoj tatu radnji gde je ovaj vlasnik čiroki frizure istetovirao isti taj autogram.

To je bio Petar Borota, kad budete pričali o njemu recite da je bio buntovnik, umetnik, fudbalski bonvivan. Golmani su zaista posebna vrsta ljudi a Borota je bio lafčina.

 

tekst napisao: Nikola Kelović