Nolberto Solano – prva truba Perua

Njegov fudbalski talenat je nesporan, igrao je po desnoj strani u veznom redu i odbrani, uvek je bio prvi izbor svojih menadžera za igrača koji će izvoditi udarce iz ugla ili slobodnjake, prvi Peruanac u Premijer Ligi i prvi Peruanac u finalu FA kupa!

O da, jedan jedini Nolberto ‘Nobi’ Solano!

Klasična priča sa mnogo dece a malo para je i priča u slučaju Nobija Solana. Rođen je 12. decembra 1974. godine kao najmlađi od sedmoro dece u porodici – četvoro braće i dve sestre. Na ulicama glavnog grada Perua, Lime, i dela grada gde je odrastao Nolberto, Kaljao, nije bilo lako jer je Peru poznat po velikoj proizvodnji kokaina. Samim tim i narko kartela koji vladaju gradom u kome je Nolberto odrastao. Sve ga je interesovalo dok je bio klinja. Umetnost i sport je nešto što je, uglavnom, okupiralo njegovu pažnju pa je kao školarac bio član školskog benda gde je išao na sekcije kako bi svirao saksofon ali su na žalost imali jedan koji je već bio rezervisan, pa je njemu uvek zapadala truba te je tako naučio da je svira i ostao zauvek vezan za nju. U to neko vreme i fudbal je počeo da ga obuzima pa ga je pikao sve više na ulicama predgrađa Lime. Odrastao je uz majku, braću i sestre sa kojima se i najviše družio. Otac je bio u peruanskoj mornarici pa je često bio odsutan od kuće. Ljubav za fudbalom je rasla iz dana u dan i kao proizvod toga potpisao je i svoj prvi profesionalni ugovor u sedamnaestoj godini sa ekipom Sporting Kristal, a iste godine kada je potpisao ugovor je i imao svoj debi u aprilu 1992. kada je poražen San Augustin sa 2-0. Bio je deo tima koji je 3x bio šampion Perua i finalista Kopa Libertadores.  Do 1997. godine Solano je nastupao za 2 kluba u svojoj zemlji, Sporting Kristal i Deportivo Munisipal, sve dok nije usledio i prvi odlazak iz Perua i to u Argentinu i po mnogima najveći klub u Južnoj Americi, Boku Juniors. 

Ostvarenje snova se desilo onog trenutka kada je shvatio da će igrati sa velikim Dijegom Maradonom! Sa njim je imao odličan odnos i dobro su se družili, čak je Dijego Peruancu dao i nadimak ‘Solano el Maestrito’. Učinak u Argentini mu je bio 32 utakmice – 5 golova.

E sad dolazi ono zbog čega mi i pišemo ovaj tekst, i po čemu je nama Nobi najviše poznat. Poziv Kenija Dagliša koji je bio menadžer Njukasl Junajteda u to vreme se nije mogao odbiti. To je bio pravi bum u tom trenutku jer dolazi jedna nepoznanica iz Perua i to za 4 miliona evra! Početak, kao i svaki početak, je težak pa je tako i Solanu bilo teško da se navikne na uslove života na Ostrvu ali i njegove komšije jer je sa sobom poneo i trubu. Južnoamerikanac na severu Engleske, ima li većeg kulturnog šoka? ‘Dolazim iz zemlje gde je sunčano i gde je toplo i veoma mi je teško da se naviknem na život u Njukaslu’, rekao je novinarima nekoliko meseci po potpisu ugovora. Shvatio je šta je profesionalizam i da je fudbal ono što želi da radi u životu. Vodio se mišlju da u svojoj zemlji taj novac nikada ne bi mogao imati, a na Ostrvu ga ima i više nego dovoljno.

‘Sezona koju ću najviše pamtiti je ona kada smo izborili plasman u Ligu Šampiona, neprocenjivo iskustvo igranja u tom takmičenju mi je dalo neverovatnu energiju da nastavim da pružam sve bolje i bolje bartije u crno belom dresu’ rekao je Nobi novinarima jednom prilikom.

Zaista nije bilo lako izboriti se za mesto u timu Ser Bobija Robsona. U to doba za Njukasl su na konkurentskoj poziciji nastupali Džermejn Dženas, Kiron Dajer, Deren Embrouz ali i legende ostrvskog fudbala kao sto su Alan Širer kao kapiten i pokojni Geri Spid kao zamenik kapitena. Pamte se njegove partije u pobedama nad Juventusom, Dinamom iz Kijeva i Fejnordom. 182 nastupa za takav Njukasl – malo li je? Nije uvek sve išlo glatko kod Ser Bobija. Dešavalo se da Solano nekada startuje a već sledeći meč nije ni u ekipi za utakmicu. Tešio je sebe da je sve to profesionalizam i da tako mora biti. Često je Robsona zvao na mobilni telefon i svirao mu trubu! Ser Bobi nije imao pojma ko je dok mu jednog dana nisu rekli da Nobi ume da svira. Sabrao je 2 i 2, nazvao Solana i zajedno su se smejali. Ipak, kod Robsona je Kiron Dajer bio taj koji je dobijao prednost. Solano je svoj život lepo ukomponovao na Ostrvu i van fudbala. Najbolje se slagao sa Nikosom Dabizasom, obojica su muziku imali u krvi. Grk i Peruanac, zamislite samo buzuki i peruanske ritmove 🙂

U januaru 2004. godine je usledio prelazak u Birmingem. Transfer u ekipu Dejvida O’Lirija, Aston Vilu, je bio vredan 2 miliona evra. Zanimljivo, u to vreme član kluba bio je i Dion Dablin koji svira saksofon pa su ostali igrači imali priliku da uživaju u pravim džem sešnima od strane ovog dvojca. Nažalost na kratko jer je Dablin na leto otišao u Lester. 49 utakmica je odigrao Solano za slavni birmingemski klub, a zatim je usledio i ponovni poziv i povratak u Njukasl. ‘Ovde se ipak osećam kao kod kuće, Njukasl je moja druga kuća’ izjavio je novinarima po povratku na Sent Džejms Park. Za dve godine je zabeležio još 58 nastupa.

Posle dve sezone počele su i godine da ga sustižu i nije bio to onaj mali brzonogi bočni koji je leteo po desnoj strani pa je po završetku ugovora svoju karijeru nastavio u londonskom Vest Hemu sa kojima je potpisao ugovor na godinu dana.

Kao i većina fudbalera kada dođu u neke tridesete godine gledaju da ne završe karijeru tek tako već da svoje znanje unovče barem još malo po mogućstvu u što slabijoj ligi sa što boljim finansijskim potencijalom i Solano je išao u tom pravcu. Govorilo se da je na dobrom putu da potpiše ugovor za Los Anđeles Galaksi ali je transfer propao pa su se na njegovom putovanju našli i klubovi kao što su grčka Larisa (17. nastupa, 2 gola) gde je bio prava senzacija pri potpisivanju ugovora i najveće pojačanje u istoriji kluba. Tek posle je usledio spektakularni transfer Nikole Grubješića, ali o tome drugom prilikom 🙂

2009. godine usledio povratak u domovinu u klub Universitario de Deportes gde je odigrao ključnu ulogu u finalu plej-ofa protiv večitog rivala Alianca Lime odigravši utakmicu za pamćenje! Realizovao je penal za izjednačenje što je bilo dovoljno da Universitario postane šampion Perua!

Nije mogao izbeći lešinare iz britanskih tabloida pa je 2010. godine procurelo da je bio optužen zbog silovanja jedne devojke u predgrađu Njukasla, Gosfortu, ali se ispostavilo u policiji posle istrage da su te optužbe netačne.

2012. se vratio u Englesku i to u Lester Siti. Zabeležio je još nastupe i za Hal i Hartlpul. U sva tri kluba je zabeležio 38 nastupa i posle završetka ugovora u Hartlpulu odlučio da završio igračku karijeru.

Za reprezentaciju svoje zemlje je odigrao je 95 utakmica. Bio je veoma važan šraf u nacionalnom timu ali je 2005. godine odlučio da završi sa reprezentacijom zbog neslaganja sa tadašnjim selektorom Fredijem Ternerom. Nije Peru uspevao da napravi zapaženiji rezultat na internacionalnoj sceni a poslednji trzaji Nobija da pomogne nacionalnom timu su bili u kvalifikacijama za Svetsko Prvenstvo u Južnoj Africi 2010. godine posle kojih je definitivno rekao zbogom reprezentativnom fudbalu.

Školovanje, trenerska licenca i eto Solana u menadžerskim vodama! Posle uspešne igračke karijere, 2012. godine je imenovan za trenera tima Universitario de Deportes ali na njegovu žalost klub mu se zahvalio na uslugama 12. decembra iste godine i ta priča nije dugo potrajala. 2014. godine Dejli Mejl je objavio tekst sa naslovom: ‘Nolberto Solano traži  šansu kao menadžer na klupi u nekom od Engleskih ili Škotskih klubova’. Pominjali su se škotski Madervel ili Hartlpul za koji je nastupao ne tako davno. ‘Bilo bi sjajno kada bi se pojavila bilo koja ekipa iz Engleske ili Škotske koja bi želela da im ja budem menadžer. Želim da se dokažem i na tom polju i budem uspešan. Znam da to mogu’ rekao je za Dejli Mejl Solano. Trenutno radi kao asistent u reprezentaciji Perua.

Pamtimo ga po sitnoj građi i razornoj desnici.

I dan danas vežba trubu sa profesorom iz Birmingema, kaže kako ga je pitao ‘Znam da te ja plaćam ali iskreno mi reci, da li sam dobar?‘ na šta mu je ovaj odgovorio ‘Svakim danom sve bolji‘.

Lea Kiš bi uz salve kikotanja rekla da je u isto vreme bio najbolji fudbaler među trubačima i najbolji trubač među fudbalerima. He he.

Ko zna, možda za nekoliko godina budemo imali tekst na temu: ‘Nolberto Solano prvi Peruanski menadžer u Premijer Ligi’.

C’est la vie.

Tekst: Davor Labas

0

0